СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
VI
О ВОЉИ БОЖИЈОЈ И О СЛОБОДИ
 
Велико је благо предати се вољи Божијој. У души је тада једино Господ и у њој нема других мисли. Она се чистим умом моли Богу и осећа Његову љубав, чак и онда када пати телом.
Сам Господ руководи душом која се потпуно преда вољи Божијој. Она се непрестано учи од Њега, док се раније учила од учитеља или из Светог Писма. Али, ретко бива да Учитељ душе буде Сам Господ Својом благодаћу Духа Светог, и мало ко зна за то. Ово знају само они који живе по вољи Божијој.
Горди људи неће да живе по вољи Божијој. Они воле сами собом да руководе, а не схватају да разум човеков без Бога није у стању да управља собом. Док сам живео у свету и нисам познавао Господа и Духа Светог, нити колико нас Господ воли, и ја сам се ослањао на свој разум. Али, када сам Духом Светим познао Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, моја душа се предала Богу и све непријатно што би ми се догодило примао сам говорећи: „Господ води рачуна о мени и зашто бих се онда бојао“? Раније нисам умео овако да чиним.
 
* * * * *
 
Ономе ко се pредао вољи Божијој живот пада много лакше, јер и у болести, и у невољи и у гоњењима говори себи: „Тако је Богу угодно, а ја ради грехова својих треба да трпим“.
Ето, ја већ годинама патим од главобоље и тешко ми је да је подносим, али знам да ми је и ово корисно, јер се кроз болести смирава душа. Душа моја жели пламено да се моли творећи бдења, али ми болест смета будући да је слабом телу потребан мир и одмор. Много сам молио Господа да ме излечи, али ме Он није послушао. Значи да ми је ово на корист.
Међутим, догодио се и други случај и Господ ме је у невољи брзо услишио и спасао. Једном на празник, једући рибу, кост ми је запала врло дубоко у грло, у груди. Призвао сам светог великомученика Пантелејмона и молио га да ми помогне, пошто доктор не може извадити кост из груди. И када сам изговорио у себи „помози“, осетио сам одговор у души: „Изиђи из трпезарије, накашљи се и избацићеш кост са мало крви“. Тако сам и учинио и све се добро свршило, онако како ми је речено. Тада сам разумео да је на корист мојој души то што ми Господ није исцелио главобољу.
 
* * * * *
 
Од свега на свету најдрагоценије је знати Бога и бар делимично разумети Његову вољу.
Душа која је познала Бога дужна је да се у свему предаје вољи Његовој и да живи пред Њим са страхом и љубављу. Са љубављу, јер је Господ љубав, а са страхом, јер се треба бојати да каквом рђавом помишљу не ожалостимо Бога.
О Господе, силом благодати Духа Светог учини да живимо по Твојој светој вољи.
Ми смо силни духом када је благодат са нама, али када је изгубимо – видимо своју немоћ. Тада видимо да без Бога не можемо чак ни помислити нешто добро.
Милостиви Боже, Ти познајеш нашу немоћ. Молим те, дај ми смирени дух, јер по милости Својој смиреној души дајеш силу да живи по Твојој вољи. Ти Њој откриваш тајне Своје и дајеш да позна Тебе и Твоју неизмерну љубав.
 
* * * * *
 
Како ћемо знати да ли живимо по вољи Божијој?
Ево како: ако због било чега тугујеш, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, иако ти можда изгледа да живиш по вољи Божијој.
Онај ко живи по вољи Божијој ни за шта не брине. Када му нешто треба, он и себе и то што му је потребно предаје Богу. Ако се и догоди да не добије оно што тражи, остаје спокојан као и да је примио.
Душа која се предала вољи Божијој не боји се ничег: ни претњи, ни разбојника, уопште ничег. За све што је снађе говори: „Тако је Богу угодно“. Ако је болесна, мисли: „Болест ми је сигурно на неку корист, иначе ми је Бог не би послао“.
Тако се, ето, чува мир у души и телу.
 
* * * * *
 
Онај ко се брине о себи, не може да се преда вољи Божијој и да има мир у Богу. Смирена душа се, пак, предаје вољи Божијој и живи пред Њим у страху и љубави. У страху – да Га чиме не би ожалостила, а у љубави, јер је познала колико нас Бог воли.
 
* * * * *
 
Највеће је дело предати се вољи Божијој и подносити невоље са надом. Господ види наше невоље и никада нам их не допушта преко наше мере. Ако нам тешкоће изгледају велике значи да се нисмо предали вољи Божијој.
 
* * * * *
 
Спокојна је душа која се у потпуности предала вољи Божијој. Она из искуства, а и из Светог Писма зна да нас Господ воли и да бди над душама нашим, оживљавајући нас све благодаћу Својом у миру и љубави.
Онај ко се предао вољи Божијој ни због чега се не жалости, макар био и болестан, и бедан, и гоњен. Душа зна да се Господ милостиво брине о нама. А Дух Свети, кога познаје душа моја, сведочи о делима Божијим. Горди и непослушни, пак, неће да се предају вољи Божијој, јер воле да врше своју вољу, што је веома штетно за душу.
Велики Пимен је рекао: „Наша воља је гранитна стена између нас и Бога, и она нам не дозвољава да Му се приближимо и сагледавамо милост Његову“.
 
* * * * *
 
Треба непрестано искати душевни мир од Господа да бисмо лакше могли да испуњавамо Његове заповести. Господ воли оне који се труде да испуне Његову вољу, и зато такви налазе велики мир у Богу.
Онај ко испуњава вољу Господњу, увек је задовољан, ма био и бедан, и болестан, и несрећан, јер га радује благодат Божија. Онај ко је незадовољан својом судбином, ко ропће на болест или на онога ко му је нашкодио, треба да зна да је обузет гордим духом који је у њему угушио благодарност према Богу.
Ако и тако стоји ствар, не очајавај, већ се старај да се чврсто уздаш у Господа и моли од Њега смирени дух. Када се у тебе буде уселио смирени Дух Божији, заволећеш Га и бићеш спокојан чак и када наиђу невоље.
Душа која је задобила смирење стално се сећа Бога и мисли: „Бог ме је створио и страдао ради мене. Он ми опрашта грехе, теши ме, храни и брине се о мени. Зашто бих се бринуо за себе или чега бих се бојао, па чак да ми и смрт прети?“
 
* * * * *
 
Сваку душу која се предала вољи Божијој, Господ уразумљује будући да је рекао: Призови ме у дан невоље своје и ја ћу те избавити, и ти ћеш ме прославити (Пс.49,15).
Душа која је смућена због нечега, нека се моли Господу и Он ће је уразумити. Додуше, тако треба поступати у тренутку невоље и збуњености, док у обичним приликама треба тражити савет од духовника, јер се тиме учвршћујемо у смирењу.
 
* * * * *
 
Добро је научити се да живимо по вољи Божијој. Тада душа непрестано пребива у Богу и постаје необично спокојна и од радости се моли да свака душа позна Господа, да позна како нас Он много воли и како нам изобилно даје Духа Светога који весели душу у Богу.
И све, све је тада мило души, јер је све Божије.
 
* * * * *
 
Господ милостиво уразумљује човека да треба благодарно да трпи све тешкоће. Ни једном се у животу нисам пожалио због невоља које би ме сналазиле. Све сам их примао из руке Божије као лек и увек сам Му био захвалан и, ето, Господ ми је дао да све невоље лако поднесем.
 
* * * * *
 
Нема на земљи ниједног човека да је без неке невоље. Понекад тешкоће које нам шаље Господ и нису тако велике, али људима оне изгледају неподношљиве, па их обарају јер неће да смире душу и предају се вољи Божијој. Сам Господ Својом благодаћу руководи оним ко се предао вољи Божијој и он све храбро подноси ради Бога кога је заволео и са којим ће се вечно прослављати.
 
* * * * *
 
На земљи се не могу мимоићи невоље. Њих, међутим, лако подноси онај ко се предао вољи Божијој. Он види невоље, али се узда у Господа и невоље пролазе.
Стојећи под крстом Мати Божија је искусила несхватљиво велике патње, будући да је волела свог Сина више него што можемо и замислити. А ми знамо да ко више воли, више и страда. По својој људској природи, Мајка Божија никада не би могла поднети своју тугу. Међутим, она се предала вољи Божијој, и Дух Свети ју је снажио и помагао да претрпи несрећу.
Касније, после Вазнесења Господњег, Она је свему народу Божијем постала велика утеха у невољама.
 
* * * * *
 
Господ је послао на земљу Духа Светог, и онај у коме Он живи осећа рај у својој души.
Можда ћеш рећи: „Зашто ја немам такву благодат?“ Зато што се ниси предао вољи Божијој, него живиш по својој.
Погледајте на самовољног човека. Он никада нема мира у души и увек је незадовољан: „Ово није тако, то није добро“. А онај ко се савршено предао вољи Божијој има чисту молитву, душа му воли Господа и све му је добро и мило.
Тако се предала Богу Пресвета Дјева: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој“. Када бисмо и ми тако говорили: „Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи Твојој“, јеванђелске речи Господње, које су написане Духом Светим, биле би у душама нашим, и љубав Божија би владала по целом свету и било би нам свима прекрасно да живимо на њој. Премда се већ толико векова слушају по васељени речи Господње, људи их не разумеју и неће да их приме. Онога који живи по вољи Божијој прослављаће и небо и земља.
 
* * * * *
 
Онај ко се предао вољи Божијој непрестано је занет Богом. Благодат му помаже да увек пребива у молитви. Он може и да ради и да разговара са људима, док му је душа обузета Богом, јер се предала вољи Његовој. Због тога се Сам Господ стара о њој.
 
* * * * *
 
Свето предање говори да је на путу за Египат свету пороДицу пресрео разбојник, али им никакво зло није учинио. Видевши Младенца, он је рекао: „Када би се Бог родио као човек, не би могао бити лепши од Младенца“. И разбојник их је оставио да прођу са миром.
Зар то није дивно? Разбојник, који као звер никога не штеДи, није светој породици нанео никакво зло. Видевши Младенца и Његову кротку Мајку, душа разбојникова се разнежила, јер је била дотакнута благодаћу Божијом .
Нешто слично догађало се и са дивљим зверима. Видевши свете мученике или преподобне, оне су остајале кротке и нису их нападале. Чак се и зли дуси боје кротких и смирених душа, јер их оне својом послушношћу, уздржљивошћу и молитвом побеђују.
И опет, чудна је то ствар: разбојник се сажалио на Младенца-Господа, а архијереји и старешине су Га предали Пилату да Га разапне. А све је то било зато што се нису молили Богу и тражили од Њега да их упути шта да чине.
Многе старешине и људи желе да учине добро, али не знају где да га нађу. Не знају да је оно у Богу и да нам га само Бог може дати.
 
* * * * *
 
Треба се непрестано молити да нас Господ уразуми шта треба да чинимо, и Он нас неће оставити у заблуди.
Адам није био мудар и није упитао Господа шта треба да чини са плодом којег му је Ева дала, и зато је изгубио рај.
Давид није упитао Господа: „Да ли је добро да узмем жену Урија?“, и пао је у грех убиства и прељубе.
Тако су исто и сви остали светитељи грешили када нису призвали Бога у помоћ да их уразуми. Преподобни Серафим Саровски је имао обичај да каже: „Кад год сам говорио из свог ума, дешавале су се грешке“.
Међутим, постоје и безгрешине погрешке несавршености. Њих запажамо чак и код Пресвете Богородице. У Јеванђељу стоји да је она заједно са Јосифом пошла из Јерусалима, мислећи да јој Син иде са сродницима или пријатељима… Тек после три дана тражења она Га је нашла у Јерусалимском храму како говори са старцима (Лк.2,44-46).
И тако, једино је Господ свезнајући. Сви ми, ма ко да смо, треба да молимо Бога да нас просвети и да се саветујемо са духовним оцем да не бисмо грешили.
Дух Божији сваког поучава на други начин: једни живе као безмолвници у усамљености, други се моле за људе, трећи управљају словесним стадом Христовим, четвртима је дано да проповедају или да теше оне који страдају, пети служе ближњима својим трудом или имовином. Све су ово различити дарови Духа Светог и све у разним степенима: неко је примио по тридесет, неко по шездесет, а неко по сто (уп.Мк.4,20).
Када бисмо волели једни друге у простоти срца, Господ би нам Духом Светим показао многа чудеса и открио нам велике тајне.
Бог је неутажива љубав…
Ум се мој зауставио у Богу и морам да прекинем са писањем…
Мени је јасно да Господ нама управља. Без Њега не можемо добро ни да помислимо. Зато треба смирено да се предамо вољи Божијој да би Господ нама руководио.
 
* * * * *
 
Сви се ми мучимо на земљи и тражимо слободу, али је мало оних који знају шта је права слобода и где се она налази.
И ја исто тако желим слободу и тражим је дан и ноћ. Знам да је она у Богу, и да долази од Бога у смирена срца која су се покајала и одсекла своју вољу пред Њим. Покајницима Господ даје
Свој мир и слободу да Га воле. Нема ништа лепше на свету него волети Бога и ближње. У томе душа налази мир и радост.
О, народи читаве земље, падам на колена пред вама и са сузама вас молим: дођите Христу. Ја знам Његову љубав према вама. Знам, и зато вичем свој земљи. Кад не бих знао, како бих говорио о томе?
Питаш: „Како се може познати Бог?“ Ја ти одговарам да смо лично видели Господа Духом Светим и да ће и теби, ако само будеш смирио себе, Дух Свети показати Господа нашег, па ћеш и ти зажелети као ја да целом свету проповедаш о Њему.
Стар сам човек и чекам смрт и истину пишем из љубави према људима за које се толико брине моја душа. Можда ће се бар једна душа спасти, и за њу једну бићу захвалан Богу. Али, моје срце тугује за целим светом, и молим се, и сузе проливам да се сви покају и познају Бога и живе у љубави, наслађујући се слободом у Богу.
О сви људи света, молите се и плачите због грехова својих да би вам их Господ опростио. Где је опроштај грехова, ту је и слобода савести и љубав, макар и мала.
 
* * * * *
 
Господ не жели смрти грешника. Он ономе ко се каје даје благодат Духа Светог, која души даје мир и слободу да умом и срцем пребива у Богу. Када нам Дух Свети опрашта грехе, душа стиче слободу да се моли Богу чистим умом. Она тада слободно сагледава Бога и у Њему бива спокојна и радосна. Ово је права слобода. Без Бога нема слободе, јер зли дуси узнемирују душу рђавим помислима.
 
* * * * *
 
Говорим истину пред целим светом: ја сам гад пред Богом и очајавао бих за своје спасење да ми Бог није дао благодат Светога Духа. Дух Свети ме је научио и зато лако пишем о Богу. Он ме и покреће да пишем.
Жалим људе и плачем и ридам за њима. Има људи који мисле: „Много сам грешио – убијао, пљачкао, чинио насиља, клеветао, водио развратан живот и многа друга зла чинио. Од стида не могу да приступим покајању“. Међутим, они заборављају да су сви њихови греси пред Богом као кап воде у мору.
О, браћо моја, сва земљо, покајте се док још има времена. Бог милостиво очекује наше покајање. Очекују га и сва небеса и сви светитељи. Као што је Бог љубав, тако је и Дух Свети који пребива у светима – такође љубав. Моли од Господа опроштај, и Он ће ти га дати. А када добијеш опроштај грехова, на души ће ти бити лепо и радосно и благодат Светог Духа уселиће се у њу, и рећи ћеш: „Стварно, ово је права слобода. Она је у Богу и долази од Бога“.
 
* * * * *
 
Благодат Божија не одузима слободу. Она само помаже да се испуњавају заповести Божије. Адам је био испуњен благодаћу, али му воља тиме није била одузета. Исто је тако и са ангелима који пребивају у Духу Светом, и при том имају слободну вољу.
 
* * * * *
 
Многи не знају који је пут спасења, него су зашли у таму и не виде Светлост Истине. А Она је била и јесте и биће, и све милостиво зове Себи: „Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени. Познајте Ме и ја ћу вам дати мир и слободу“.
Када смо у Богу имамо праву слободу. Раније то нисам знао. До 27. године само сам веровао да постоји Бог, али Га нисам знао. Када Га је душа моја упознала Духом Светим, почела је да се са жаром отима к Њему и сада Га пламено тражим и дан и ноћ.
Господ хоће да се међусобно волимо. Слобода је у љубави према Богу и ближњима. У томе је слобода и једнакост. У друштвеним положајима не може бити једнакости, али то није важно за душу. Не може свако да буде цар или кнез, не може свако да буде патријарх или игуман, или старешина, али на сваком положају може се волети Бог и може Му се угодити, а то је једино важно. А онај ко буде више волео Бога на земљи, биће у већој слави у Царству. Ко више воли, више и тежи Богу, па ће Му и бити ближи. Свако ће бити прослављен по мери своје љубави. Увидео сам да се љубав разликује по својој јачини.
Ко се боји да Бога чиме не увреди има једну љубав. Ко има ум слободан од злих мисли другу љубав, већу од прве. Ко осетно има благодат у души својој – има трећу љубав, још већу.
Четврту, савршену љубав према Богу има онај ко поседује благодат Светог Духа у души и у телу. Код њега се и тело освећује, и од њега ће остати мошти. То бива код великих мученика, пророка и преподобних. Ко има ту меру љубави, не осећа потребу за телесном љубављу. Он може слободно спавати поред девојке. У њему се неће јавити никаква жеља према њој. Љубав Божија је снажнија од љубави девојке, која привлачи све људе, осим оних који имају благодат Божију у пуноти. Јер, сладост Духа Светог препорађа целог човека и учи га да воли Бога у пуноти. Када је душа у пунини љубави Божије, не дотиче се ничег што је од овога света. Иако живи на земљи и међу људима, од љубави према Богу човек заборавља све у свету. Наша невоља је у томе што због гордости свог ума не пребивамо у тој благодати и она оставља душу, а душа је тражи, плаче и рида и говори: „Тугује душа моја за Господом“.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *