СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
XIII
О ПАСТИРИМА
 
По Вазнесењу Господњем апостоли су се вратили с великом радошћу, пише у светом Јеванђељу (Лк.24,52).
Господ зна какву им је радост дао и њихове душе су је доживеле.
Њихова прва радост је била у томе што су познали Истинитог Господа Исуса Христа.
Друга њихова радост је што су Га заволели.
Трећа – што су познали вечни живот на небу.
И четврта – што су желели целоме свету спасење исто колико и себи.
Сем тога, радовали су се и зато што су познали Духа Светог и видели да Он делује у њима.
Апостоли су ишли по свету и проповедали речи Господње о Царству небеском, али њихове душе су жуделе да виде вољеног Господа. Зато се нису бојали смрти, већ су јој са радошћу ишли у сусрет. А ако су и желели да живе на земљи, то је само ради људи које су волели.
Они су љубили Госнода и ближње те се нису плашили никаквих страдања. Они су волели Господа, волели су и људе и та љубав је од њих одагнала сваки страх. Они се нису бојали ни страдања, ни смрти, због чега их је Господ и слао у свет да просвећују људе.
И данас постоје монаси који осећају л^убав према Богу и теже јој и дан и ноћ. Они помажу свету својим молитвама и својим писањем. Ова дужност ипак већим делом лежи на пастирима Цркве који у себи носе велику благодат. Људи би се задивили када би могли видети славу те благодати. Али, Господ је њу сакрио од наших очију да се Његови служитељи не би погордили, већ да би се спасавали у смирењу.
 
* * * * *
 
Господ позива епископе да пасу стадо Његово, дајући им забадава благодат Духа Светог. Епископи су постављени у Цркви Духом Светим и Њиме имају власт да везују и разрешују грехе. Ми смо овце Господње које је Он заволео до краја и дао им свете пастире.
Епископи су наследници апостола, и по даној им благодати приводе нас Христу. Они нас уче покајању и да испуњавамо заповести Господње. Они нам проповедају реч Божију да бисмо упознали Бога. Они нас упућују на пут спасења и помажу нам да се уздигнемо на висину смиреног духа Христовог. Они окупљају у крило Цркве обремењене овце Христове, да би душе њихове нашле мир у Богу.
Они се моле за нас Богу да се сви спасемо. Као пријатељи Христови они могу да умоле Господа и живима да испросе смирење и благодат Светог Духа, умрлима опроштај грехова, а Цркви мир и слободу.
Они носе у себи Духа Светог и Њиме нам опраштају грехе. Они су познали Господа Духом Светим и попут ангела умом сагледавају Господа. Они су кадри да и ум наш одвоје од земље и вежу за Бога.
Они се жалосте када виде да скорбимо Бога и да не допуштамо Духу Светом да живи у нама. На њих падају патње целога света и њихове душе теже љубави према Богу и непрестано се моле да би нам измолили утеху у невољи и мир у свету.
Својим пламеним молитвама они нас привлаче да служимо Богу смиреним духом и љубављу.
Господ их воли због њиховог смирења и љубави према народу. Њихов живот је испуњен великим трудом и подвигом и зато су обдарени разумом светитеља које подражавају својим животом.
Господ нас је толико заволео да је пострадао за нас на крсту. Његова страдања су била велика, али их ми не разумемо, јер премало волимо Господа. Тако и наши духовни пастири страдају за нас, мада често не видимо њихове патње. И уколико је већа њихова љубав, утолико су и њихова страдања већа. Ми, овце њихове, треба да их разумемо, да их поштујемо и волимо.
Братијо, будимо послушни својим пастирима па ћемо сви живети у миру и Господ ће Духом Светим бити са свима нама.
 
* * * * *
 
Свештеник је узвишено лице. Он је служитељ престола Божијег. Онај ко га ожалости, жалости Духа Светога који живи у њему.
Шта да кажем за епископе? Њима је дата велика благодат Духа Светог. Они су постављени више свих, те се као орлови уздижу на висину, посматрајући непрегледна пространства. Они својом богословском мудрошћу пасу стадо Христово.
 
* * * * *
 
У Светом Писму стоји да је Дух Свети поставио епископе у Цркви да би пасли стадо Господње (Дап.20,28). Када би се људи тога сећали, стварно би волели своје пастире и радовали се душом када их сретну. Онај ко у себи носи благодат Духа Светог, разуме шта говорим.
Један смирен и кротак човек путовао је са женом и троје деце. Када је на путу срео архијереја, застао је и с дубоким поштовањем му се поклонио. Док га је епископ благосиљао, убоги сељак је видео архијереја у благодатном огњу.
Али, неко ће можда запитати: „Зашто ми немамо мира ни успеха, ако је Дух Свети поставио епископе да над нама управљају?“
Зато што неправилно мислимо о власти, Богом постављеној и због тога смо непослушни. Када бисмо се, пак, предали вољи Божијој, убрзо бисмо имали успеха, јер Господ воли смирену и послушну душу и Сам руководи њоме, док непослушну с пуно стрпљења милостиво ишчекује да се исправи. Господ премудро учи душу Својом благодаћу, као добар Учитељ и рођени Отац. Међутим, и отац може да погреши, а Господ је увек истинит. Ни учитељ не зна све, а наш Господ је свезнајући.
Све невоље долазе отуда што не тражимо савете од старијих, који су постављени да руководе нама, а пастири опет не питају Господа како треба да поступе. Да је Адам упитао Господа када му је Ева дала да окуси плод, Господ би га просветио и он не би погрешио. Из личног искуства знам да сам увек сагрешио кад у часу искушења или нужде нисам призвао име Божије. Сада сам се научио да молим благост Божију и Господ ме ради молитава мог духовника чува.
Исто је и са архијерејима. Иако имају благодат Светог Духа, ипак не знају све како треба, и зато у невољи треба да затраже просвећење од Господа. Они, међутим, поступају по свом разуму и тиме жалосте Божије милосрђе и сеју смутњу. Преподобни Серафим је говорио да су му савети које је давао из свог ума били погрешни. Тако и свако од нас треба да се труди да позна вољу Божију. Ако не будемо учили, никада нећемо познати тај пут.
Господ је рекао: Призови ме у дан туге своје и избавићу те и ти ћеш ме прославити (Пс.49,15). Господ Духом Светим просвећује човека. Без Духа Светог ниједан човек не може правилно да расуђује. До силаска Духа Светог и апостоли су били слаби и недовољно мудри, због чега им је Господ једном рекао:
Докле ћу вас трпети (Мт.17,17).
 
* * * * *
 
Господ је дао Цркви Светој Пастире. Они служе у Христовом обличју. Њима је дата власт да опраштају грехе Духом Светим.
Ти можда мислиш: Како може тај и тај епископ или духовник или свештеник имати Духа Светог када воли добро да поједе а има и друге слабости? Ја ћу ти рећи: То је могуће, уколико не прима рђаве мисли које му долазе. Понеки порок неће сметати да у његовој души живи благодат, као што ни понека сува гранчица не смета дрвету да се зелени и доноси плодове, или као што ни пшеници у пољу кукољ не смета да расте.
 
О духовницима
 
Једном, на вечерњи, за време Часног поста у Старом Русику[1] Господ је једном монаху дао да види јеросхимонаха Аврамија у обличју Христа. Старац духовник је стојао са епитрахиљем и исповедао. Када је тај монах ушао у исповедаоницу угледао је духовника, већ седог старца, са лицем свежим као код младића, сјајним и сличним Христу. Тада је монах разумео да духовник обавља своју службу у Духу Светом и да Духом Светим опрашта грехе ономе ко се каје.
Када би људи могли да виде у каквој се великој слави налази свештеник кад служи, попадали би на земљу од тог виђења, исто као што би и сам свештеник, када би могао да види себе у каквој се небесној слави налази док служи, постао велики подвижник, само да не би нечим ожалостио обитавајућу у њему благодат Светог Духа.
Пишем ове редове и мој се дух радује што су наши пастири слични Господу Исусу Христу. Па и ми, овце Његове, слични смо Господу, премда и имамо малу благодат. Људи не знају ту тајну, али свети Јован Богослов је јасно рекао: „Бићемо слични Њему“. Не само да ћемо то бити после смрти, него већ и сада, јер нам је милостиви Господ још овде на земљи дао Духа Светог који живи у нашој Цркви. Он живи у непорочним пастирима, као и у срцима оних који верују. Он душу учи подвигу и даје нам моћ да извршујемо заповести Божије. Он нас упућује на сваку истину. Он је тако украсио човека да је постао сличан Господу.
 
* * * * *
 
Треба увек имати на уму да духовник обавља своју службу Духом Светим и бити пун поштовања према њему. Верујте, братијо, када би неко, умирући у присуству духовника, на издисају рекао: „Оче свети, благослови ме да видим Господа у Царству небеском“ и духовник му рекао: „Иди, чедо, и види Господа“, његова молба би по благослову духовника била услишена, јер је Дух Свети и на небу и на земљи исти.
 
* * * * *
 
Велику моћ има молитва духовника. Ради своје гордости много сам пропатио од демона, али ме је Господ смирио и смиловао се на мене ради молитава мог духовника. Сада ми је Господ открио да на њима почива Дух Свети и зато дубоко поштујем духовнике. По њиховим молитвама примамо благодат Светог Духа и радост од Господа који нас воли и даје све што је души потребно (за спасење).
 
* * * * *
 
Ако човек духовнику не говори све, пут му је крив и не води спасењу, а ако све говори, иде право у Царство небеско.
Један монах ме је упитао: „Реци ми, шта да чиним да бих исправио свој живот?“. Много је волео да једе и то ван времена које је било прописано у манастиру. Ја му рекох: „Забележи сваког дана колико си пута јео и шта си мислио, па увече све то прочитај свом духовнику“. Он ми одговори: „То не могу да учиним“.
И тако, он се и није поправио јер није могао да победи мало стида и да искрено исповеди духовнику своју немоћ. Умро је од срчаног удара. Нека Господ опрости нашем брату, а нас нека сачува од такве смрти.
Ко жели да се непрестано моли, треба да је храбар и мудар и да за све пита свог духовног оца. Чак и ако сам духовник у тој области нема неког искуства, ипак га питај. Због твог смирења Господ ће се смиловати на тебе и сачуваће те од сваке невоље. А, ако будеш мислио да ти је духовник неискусан, да је уображен и да ћеш се сам по књигама руководити, на опасном си путу и ниси далеко од прелести. Знам много таквих које су мисли обмануле и који због презира духовника нису успели. Они заборављају да кроз Свете Тајне делује благодат Духа Светог који нас спасава. Тако ђаво вара подвижнике да не би било молитвеника, док Дух Свети умудрује душу ако слушамо савете својих пастира.
 
* * * * *
 
Кроз духовника у Светој Тајни исповести делује Дух Свети. Због тога се човек, одлазећи од свог духовника, осећа некако обновљен, испуњен миром и љубављу према ближњима. Ако ти се догоди да од духовника одеш смућен, значи да си се нечисто исповедио и да ниси из душе опростио сагрешења свог брата.
 
* * * * *
 
Духовник треба да се радује када му Господ приведе неку душу на покајање. По даној му благодати треба да је лечи и за то дело ће примити од Бога велику милост, као добар пастир својих оваца.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Манастир у Светој Гори у коме се замонашио свети Сава.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *