STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
IX
O LJUBAVI
 
Duša moja je žedna Boga živog. Ona opet traži da se do sitosti naslađuje Gospodom. O, nepojmljiva milosti Božija! Gospod je iz praha načinio čoveka dunuvši u njega duh života i duša se čovekova orodila sa Bogom.
Gospod je toliko zavoleo stvorenje Svoje da je dao Duha Svetog ljudima, te je čovek poznao Tvorca svog i zavoleo Ga.
Duh Sveti je ljubav. On je sladost duše, uma i tela. Izgubivši ili umanjivši blagodat, duša sa suzama traži Duha Svetog i tuguje za Bogom, govoreći:
„Tuguje duša moja za Gospodom i sa suzama Ga traži.
Kako da te ne tražim Gospode? Ti si Sam prvi potražio mene i dao mi da se naslađujem Duhom Svetim i zato tugujem za Tobom. Srce Te je moje zavolelo i molim Te: daj mi da do kraja života prebivam u ljubavi Tvojoj. Daj mi da radi ljubavi Tvoje pretrpim sve nevolje i bolesti“.
 
* * * * *
 
Strah i trepet obuzima moju dušu kada hoću da pišem o ljubavi Božijoj.
Bedna je moja duša i nema sile da opiše ljubav Gospodnju.
Duša se plaši, ali istovremeno bi i htela da napiše nekoliko reči o ljubavi Hristovoj.
Moj duh nema snage da piše o tome, ali me ljubav podstiče.
O, kako je čovek nemoćno biće!
Kada je blagodat sa nama, duh gori i danonoćno se otima ka Gospodu, jer blagodat podstiče dušu da voli Boga. Ona Ga je zavolela i neće da se odvoji od Njega, jer ne može da se nasiti sladosti Duha Svetog.
Ljubavi Božijoj nema kraja.
Poznajem čoveka koga je milostivi Gospod posetio Svojom blagodaću. Da ga je tada upitao: „Hoćeš li da ti dam još više blagodati?“, duša bi, zbog slabosti tela, odgovorila:
„Gospode, vidiš da bih umro, kad bi blagodat bila veća“. Jer, čovek je ograničen i ne može podneti punotu blagodati.
Zbog toga su učenici na Tavoru ničice popadali pred slavom Gospodnjom. I niko ne može da razume kojim putem Gospod daje Svoju blagodat duši.
 
* * * * *
 
Ti si blag, Gospode. Zahvaljujem milosti Tvojoj, jer si izlio na mene blagodat Duha Svetog i dao mi da okusim Tvoju ljubav prema meni, iako sam toliko grešan. Moja duša se otima Tebi, Svetlosti nepristupnoj.
Ko bi Te mogao poznati da Ti, Milostivi, Sam nećeš da se pokažeš duši? Ona Te je videla i poznala kao svog Tvorca, blagog Boga, stoga ne prestaje da Te nenasito želi. Ti si, Milostivi, ljubavlju privukao dušu Sebi, i ona je poznala Tvoju ljubav.
Gospode, Ti vidiš koliko je grešna i nemoćna duša čovekova, ali joj po milosti Svojoj daješ da Te voli. Duša se plaši da ne izgubi smirenje, koje zli dusi hoće da oduzmu od nje, jer bi je tada blagodat Tvoja napustila.
 
* * * * *
 
Šta ću dati Gospodu svome?
Ja sam gad. Gospod to zna, ali želim da se smirim i da volim svoje bližnje, makar me oni i vređali. Stalno molim milostivog Gospoda da me nauči da volim neprijatelje. I ja sam milosrđem Božijim osetio šta znači voleti Boga i bližnje. Dan i noć molim Gospoda za ljubav, a On mi daje suze da plačem za celim svetom. Ali, ako nekog osudim ili ga popreko pogledam, suze se gube i duša pada u čamotinju. Tada ja opet molim oproštaj od Gospoda i milostivi Gospod prašta meni grešnom.
Pišem, bratijo, pred licem Boga svog: smirite srca svoja, i videćete milost Gospodnju još ovde na zemlji i poznaćete Tvorca nebeskog i vaša duša neće moći da se nasiti ljubavi.
 
* * * * *
 
Niko sam od sebe ne može znati šta je ljubav Božija, već jedino ako ga Duh Sveti nauči. U našoj Crkvi ljubav je otkrivena Duhom Svetim i zato možemo da govorimo o njoj.
Ne znajući Gospoda grešna duša se plaši smrti i misli da joj Gospod neće oprostiti grehe. To je zato što ona ne poznaje
Boga i Njegovu ljubav prema nama. Kada bi to ljudi znali, nijedan čovek ne bi očajavao, jer Gospod ne samo da će oprostiti, već se i mnogo raduje obraćanju grešnika. Makar došla i smrt, ti samo čvrsto veruj da ćeš dobiti oproštaj onoga trenutka kad ga zaišteš.
Gospod nije kao mi. On je bezmerno krotak i milostiv i blag. Upoznavši Ga, duša se divi do krajnosti i govori: „Ah, kakav je naš Gospod“!
Duh Sveti je našoj Crkvi dao da pozna kako je veliko milosrđe Božije.
 
Gospod nas voli te krotko, bez ukorevanja, prima k Sebi isto onako kao što ni otac u Jevađelju nije ukoreo bludnog sina, nego mu je dao najlepšu haljinu i skupocen prsten i obuću na noge i naredio da se zakolje tele ugojeno i da nastane veselje, ni za šta mu ne prebacivši.
O, sa koliko krotosti i strpljenja smo i mi dužni da ispravljamo svoju braću, da bismo se i mi mogli veseliti za njihovo obraćenje.
Duh Sveti uči dušu da neizrecivo voli ljude.
O bratijo, zaboravimo zemlju i sve što je na njoj. Ona nas odvlači od sagledavanja Svete Trojice, koja je nedostižna našem umu, premda je svetitelji ipak gledaju na nebesima Duhom Svetim.
Prebivajmo u molitvi bez ikakve predstave i molimo smireni duh od Gospoda. On će nas zavoleti i daće nam na zemlji sve što je korisno za dušu i telo.
Gospode milostivi, daj blagodat Svoju svim narodima zemlje, da bi poznali Tebe. Bez Tvog Duha Svetog čovek ne može da Te pozna, niti da razume Tvoju ljubav.
Dečice, poznajte Tvorca neba i zemlje!
Gospode, pošlji milost Svoju na decu zemlje koju voliš i daj im da Te poznaju Duhom Svetim. Sa suzama te molim: Usliši molitvu moju za Tvoju decu i svima im daj da Duhom Svetim poznaju slavu Tvoju.
 
* * * * *
 
Od mladosti sam voleo ovako da razmišljam: Gospod se vazneo na nebo i očekuje nas tamo. Ali, da bismo bili sa Gospodom, treba da smo Mu slični, ili da smo kao deca – smireni i krotki i da Mu služimo. Tada će se ispuniti reči Gospodnje: Gde sam ja onde će i sluga moj biti, i bićemo sa Njim u Carstvu nebeskom. Međutim, sada je moja duša mračna i klonula i ne mogu da uzdignem čistu molitvu ka Bogu, nemajući suza u sebi kojima bih oplakivao svoja zla dela. Usahla je duša moja i iznemogla od rđavog života…
O, ko bi mi zapevao onu pesmu, koju sam od mladosti toliko voleo, o tome kako se Gospod vazneo na nebo i kako nas mnogo voli i željno očekuje. Tu bih pesmu sa suzama slušao, jer je žalosna duša moja na zemlji.
Šta se dogodilo sa mnom? Kako sam izgubio radost i da li ću je opet zadobiti?
Plačite sa mnom sve zveri i ptice, šume i pustinje. Plačite sa mnom sva stvorenja Božija i utešite moj bol i tugu.
Evo na šta misli duša moja: Kolika je bila tuga Majke Božije kada je ostala na zemlji posle vaznesenja Gospodnjeg, kada ja koji tako malo volim Gospoda, ipak tako silno dušom čeznem za Njim?
Ona nigde nije zabeležila tugu svoje duše i mi uopšte malo šta znamo iz njenog života na zemlji, ali znamo da savršenstvo njene ljubavi prema Sinu i Bogu ne možemo razumeti.
Srce Majke Božije, njene misli, cela njena duša, bili su obuzeti Gospodom. Međutim, njoj je bilo dato još nešto: ona je volela ljude i plameno se molila za njih, za nove hrišćane, da ih Gospod ukrepi. Ona se molila za ceo svet, da se svi spasu. U toj molitvi ona je nalazila radost i utehu ovde na zemlji.
Mi ne možemo postići savršenstvo ljubavi Majke Božije, ali znamo sledeće:
 
Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje duše.
Ukoliko je potpunija ljubav, utoliko je potpunije poznanje.
Ukoliko je vatrenija ljubav, utoliko je plamenija molitva.
Ukoliko je savršenija ljubav, utoliko je svetiji život.
 
Niko od nas ne može dostići punotu ljubavi Majke Božije. Nama je potrebno Adamovo pokajanje. Pa ipak, uz pomoć Duha Svetog koji nas uči u Crkvi, i mi delimično razumemo tu ljubav.
 
* * * * *
 
Ne goraše li srce naše (Lk.24,32), govorili su apostoli, kada im se približio Hristos. Tako duša upoznaje svog Gospoda i voli Ga, a sladost Njegove ljubavi je neiskaziva.
Na nebesima svi imaju jednu ljubav, a na zemlji jedni mnogo vole Gospoda, drugi – malo, a treći Ga uopšte ne vole.
Duša koja je ispunjena ljubavlju Božijom, zaboravlja i nebo i zemlju. Duh plamti i nevidljivo sagledava Željenog i duša proliva bujice umilnih suza i ne može da zaboravi Gospoda ni za trenutak, jer blagodat Božija daje snagu da volimo Ljubljenog.
O, u kakvoj je slavi Gospod i kakvim se pesmama veliča na nebu i kako su slatke te pesme koje se izlivaju od ljubavi Božije.
Ko je dostojan da čuje te pesme koje se pevaju Duhom Svetim i kojima se proslavlja Gospod zbog Svojih stradanja, i kakva će biti radost od slušanja tih pesama?
Na zemlji duša jedva da malo oseti ljubav Božiju, a već je od sladosti Duha Svetog u zanosu prema voljenom Bogu i Ocu nebeskom.
Draga bratijo, smirimo se da bismo se udostojili ljubavi Božije, da bi nas Gospod ukrasio Svojom krotošću i smirenjem, da bismo se udostojili nebeskih obitelji koje nam je pripremio Gospod.
 
* * * * *
 
Gospod voli sve ljude, ali onoga koji Ga traži, voli više.
Ja ljubim one koji mene ljube i koji me traže obrešće blagodat (Prič.8,17). Sa njom je dobro biti. Duša je tada vesela i govori: „Gospode moj, ja sam sluga Tvoj“.
U ovim rečima leži velika radost: Ako je Gospod naš, tada je i sve Njegovo naše. O, koliko smo bogati!
Veliki je i nepojmljiv Gospod, ali je radi nas Sebe toliko ponizio da bismo Ga znali i voleli, da bismo od ljubavi prema Njemu zaboravili zemlju i živeli na nebu, gledajući slavu Njegovu.
Svojim izabranicima Gospod daje toliko blagodati da oni ljubavlju obuhvataju svu zemlju, ceo svet, i duša njihova gori od želje da se svi ljudi spasu i vide slavu Gospodnju.
 
* * * * *
 
Gospod je rekao Svojim svetim učenicima: Deco, nemate li što za jelo? (Jn.21,5). Koliko se ljubavi krije u tim nežnim rečima – Gospod nas naziva Svojom decom. Ima li veće radosti? O ovim rečima treba razmišljati, kao i o stradanjima Gospoda na krstu.
O, koliko Gospod voli stvorenja Svoja!
Eto, i nas je Gospod udostojio da govorimo o tome i duh naš raduje se što je Gospod sa nama.
Smireno vas molim, molite se za mene i Gospod će vas nagraditi.
 
* * * * *
 
Brat R. mi je pričao sledeće: Jednom prilikom, kada je bio teško bolestan, njegova mati je rekla ocu: „Kako se muči naš mališan! Pristala bih rado da budem isečena na komade, samo kad bih mu time pomogla i olakšala bolove“.
Takva je i ljubav Gospodnja prema nama. On je rekao: Od ove ljubavi niko nema veće da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15,13). Gospod se toliko sažalio na ljude da je zaželeo da strada za njih, kao rođena majka, i još više. Ali, bez blagodati Svetoga Duha niko ne može razumeti tu veliku ljubav. Sveto Pismo govori o njoj, ali se ni ono ne može shvatiti umom, jer i u Pismu govori isti Sveti Duh.
 
* * * * *
 
Gospod ima toliku ljubav da želi da se svi ljudi spasu i večno budu sa Njim na nebu i gledaju slavu Njegovu. Tu slavu mi ne znamo u potpunosti, ali je Duhom Svetim delimično razumemo. Ko nije poznao Duha Svetog, ne može razumeti ovu slavu, nego samo veruje u obećanje Gospodnje i vrši zapovesti Njegove. Ali i on je blažen, kao što je Gospod rekao apostolu Tomi (Jn. 20,29). I on će biti jednak sa onima koji su još ovde videli slavu Božiju.
 
* * * * *
 
Ukoliko hoćeš da poznaš Gospoda, smiri se potpuno, budi poslušan i uzdržljiv u svemu, voli istinu. Gospod će ti neizostavno dati da Ga upoznaš Duhom Svetim. Tada ćeš opitom doznati šta je ljubav prema Bogu, i šta ljubav prema čoveku. Ukoliko je savršenija ljubav, utoliko je savršenije poznanje. Postoji mala, postoji srednja i postoji velika ljubav.
Ko se boji greha, voli Boga. Ko ima umilenje, ima još veću ljubav. Ko u duši ima svetlost i radost, ima još veću ljubav. Ko, pak, ima blagodat i u duši i u telu, ima savršenu ljubav. Tu meru blagodati Duh Sveti je davao mučenicima, a ona im je pomagala da hrabro podnesu sva stradanja.
 
* * * * *
 
Može li neko da kaže kako će biti u raju?
O tome može da govori samo onaj koji je Duhom Svetim poznao Gospoda i Njegovu ljubav prema nama.
Gospod je tako mio i drag da od ljubavi Njegove duša ne može ni na šta drugo da misli. Blagodat Duha Svetog je toliko sladosna i u tolikoj meri menja čoveka, da ovaj zaboravlja čak i svoje roditelje.
Duša koja je u potpunosti poznala Gospoda i naslađivala se Njime, više ništa ne želi i ni za što se na zemlji ne vezuje. Ona ni ponuđeno carstvo ne bi poželela, jer je ljubav Hristova tako sladosna i tako je raduje i veseli da je više ni carski život ne može obradovati.
Hteo bih da kažem nekoliko reči o merama ljubavi Božije, naravno koliko me urazumi blagodat Božija.
Prvu ljubav imamo tamo gde se čovek boji da kakvim grehom ne ožalosti Boga. Ko ima um čist od pomisli, ima drugu ljubav, veću od prve. Treća, još veća, jeste kad neko osetno ima blagodat u duši. A, ko ima blagodat Duha Svetog i u duši i u telu, ima savršenu ljubav. Od tela onoga ko sačuva tu blagodat ostaće mošti, kao što je to slučaj kod svetih mučenika ili proroka ili prepodobnih ili drugih velikih svetitelja.
Ko poseduje blagodat u toj meri ne oseća ljubav prema devojci (koja inače naslađuje ceo svet), jer od sladosti ljubavi Božije duša zaboravlja sve zemaljsko. Blagodat Duha Svetog zove dušu da voli Gospoda savršeno, i u toj savršenoj ljubavi duša se ne dotiče svetskih stvari, iako živi na zemlji.
Naš um je gord i zato ne možemo da prebivamo u toj blagodati. Kaad je izgubi, duša čezne za njom i sa suzama je traži, plače, rida i vapije Gospodu:
„Bože milostivi, Ti vidiš kako je tužna moja duša i kako tugujem za Tobom“.
Na zemlji nema tako krotkog i milog čoveka kao što je Gospod naš Isus Hristos. U Njemu je naša radost i veselje. Zavolimo Ga i On će nas uvesti u Carstvo Svoje, gde ćemo videti slavu Njegovu.
 
* * * * *
 
Otkako mi je Gospod Duhom Svetim dao da poznam ljubav Božiju, već 40 godina tugujem i plačem za narodom Božijim.
O bratijo, nema ništa bolje od ljubavi Božije, tj. kada Gospod zagreje dušu ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Velika je milost Gospodnja: duša je poznala Boga, nebesnog Oca svog, i plače i tuguje što je mnogo ožalostila Boga, a Gospod joj daje oproštaj grehova, i radost i sreću da može voleti svog Tvorca i bližnje, te da može plakati za njima i moliti da milostivi Gospod svaku dušu uzme Sebi, gde nam je i pripremio mesto Svojim stradanjima na krstu.
Onaj ko je osetio sladost ljubavi Božije, pri čemu je duša zagrejana blagodaću i voli Boga i bratiju, već delimično zna da je Carstvo Božije unutra u nama (Lk. 17,21).
 
* * * * *
 
Milostivi Gospode, kako je velika ljubav Tvoja prema meni grešnom.
Dao si mi da Te poznam. Dao si mi da okusim blagodat Tvoju. Okusite i vidite jer je blag Gospod (Ps.33,9). Dao si mi da okusim Tvoju blagodat i milosrđe, a duša se moja nenasito otima Tebi danonoćno i ne može da zaboravi svog voljenog Tvorca, jer joj Duh Božiji daje snagu da voli Ljubljenoga i duša ne zna za sitost, već se otima svom Ocu nebeskom.
Blažena je duša koja je zavolela smirenje i suze, i omrzla zle misli.
Blažena je duša koja voli brata, jer je brat naš – život naš.
Blažena je duša koja voli brata: u njoj živi Duh Gospodnji i daje joj mir i radost, i ona plače za celim svetom.
Moja duša se setila ljubavi Gospodnje. Zagrejalo se srce moje i duša se predala velikom plaču što sam toliko mnogo ožalostio Gospoda, Ljubljenog Tvorca svog. Ali, On se ne opominje mojih grehova, pa se moja duša predaje još dubljem i bolnijem plaču, jer želi da Gospod pomiluje svaku dušu i uzme je u Svoje Carstvo nebesko.
Duša moja proliva suze za celim svetom.
 
* * * * *
 
Ne mogu da ne govorim o ljudima koje do suza volim. Ne mogu da ne govorim, jer duša moja neprestano tuguje za narodom Božijim i plačući se moli za njega. Ne mogu a da vam ne govorim, bratijo, o milosti Božijoj i lukavstvu đavola.
Prošlo je 40 godina otkako me je blagodat Svetog Duha naučila da volim čoveka i svu tvar, otkrivši mi lukavstvo demona koji kroz laž ostvaruje svoje zlo u svetu.
Verujte mi, bratijo. Pišem pred licem Božijim, koga je poznala duša moja Duhom Svetim, po milosti Njegovoj. Ako duša ne okusi Duha Svetog, ne može znati Gospoda ni Njegovu ljubav.
Gospod je blag i milostiv. Mi ne bismo mogli da o Njemu kažemo nešto više od onog što stoji u Svetom Pismu, da nas o tome nije naučio Duh Sveti. Pa ipak ne uznemiruj se ako ne osećaš u sebi ljubav Božiju. Samo se sećaj da je Gospod milostiv i uzdržavaj se od greha i blagodat Božija će te naučiti.
 
* * * * *
 
Ljubav ne zavisi od vremena i uvek ima silu. Ima ljudi koji misle da je Gospod stradao za nas iz ljubavi, ali im se čini da je to bilo davno, pošto sami nemaju takve ljubavi u sebi. Međutim, duša koja upozna ljubav Božiju Duhom Svetim jasno oseća da je Gospod naš Otac, najrođeniji, najbliskiji, najmiliji, najbolji i da nema veće sreće nego ljubiti Boga svim umom, svim srcem, svom dušom, kao što nam je i zapovedio, i bližnje kao same sebe. Imajući takvu ljubav duša se svemu raduje, a kada je izgubi više ne nalazi mira, smućujući se i druge nabeđujući da su krivi za njenu nesreću. Ona neće da shvati da je sama kriva, jer je izgubila ljubav prema Bogu i omrznula ili osudila brata.
Od ljubavi prema bratu dolazi blagodat u dušu i njome se čuva. Ako ne budemo voleli bližnje, ni blagodat Božija se neće useliti u nas.
Kada bi ljudi izvršavali zapovesti Hristove, na zemlji bi bio raj, i svi bismo sa malo truda imali u dovoljnoj meri sve što nam je neophodno. Duh Božiji bi živeo u našim dušama, jer On Sam traži dušu čovekovu i želi da bude u njoj. Ako se On ne useljava u nas, to je samo zbog gordosti našeg uma.
 
* * * * *
 
U današnje vreme ljudi su postali gordi i spasavaju se uglavnom kroz stradanja i pokajanje. Malo ko je uspeo da zadobije ljubav.
Sveti Antonije Veliki je rekao: „Ja se više ne bojim Boga, ja Ga volim“. On je tako govorio, jer je u duši imao veliku blagodat Duha Svetog koji svedoči o ljubavi prema Bogu. I stvarno, tada čovek i ne može drukčije govoriti. Ali, onome ko u sebi nema veliku blagodat, sveti oci savetuju da se kaje, jer pokajanje nije daleko od ljubavi koja dolazi po meri prostote i smirenja duha.
Ko misli dobro o bližnjem, ko drži da ga Gospod voli, i pogotovu da u njegovoj duši živi Duh Sveti, već je blizu ljubavi Božije.
Možda će neko reći: „Ovaj govori samo o ljubavi Božijoj“. Ali, o čemu bi čovek više imao da govori, nego o Bogu? On nas je stvorio da bismo večito živeli sa Njim i gledali slavu Njegovu. Čovek želi da govori o onome što voliš. Tako se stiče navika da razmišljamo o Bogu i da Ga uvek nosimo u duši. Navikneš li se da razmišljaš o svetskim stvarima, bićeš neprestano u mislima sa njima. Navikneš li se da razmišljaš o stradanjima Gospodnjim ili, na primer, o večnim mukama, tvoja će duša to i usvojiti.
Svako dobro pomaže Bog, a ono što je zlo – đavo, ali to zavisi i od naše volje. Treba sebe prisiljavati na dobro, ali postepeno i sa merom. Treba ispitati svoju dušu i šta je za nju korisno. Za jednogje korisnije da se više moli, a za drugog, opet, da pored molitve čita i piše. Korisno je čitati, ali je bolje moliti se, a još je bolje plakati – već kako kome Bog da. Izjutra čim ustanemo treba da blagodarimo Bogu, a zatim da se kajemo i da se do sitosti molimo, a potom da čitamo, da bi um odahnuo, pa opet da se molimo i radimo. Blagodat dolazi od svega što je dobro, ali najviše od ljubavi prema bratu.
Jednom na Uskrs izišao sam sa večernje iz Pokrovske crkve i pošao u svoj mlin. Na putu je stajao radnik. Kada sam mu se približio, zamolio me je da mu dam jedno jaje. Nisam imao, te se vratih u manastir, uzeh od duhovnika dva jajeta i jedno odnesoh radniku. Na to mi reče: „Nas je dvoje“. Ja mu dadoh i drugo. Kada sam se rastao od njega, zaplakah od tuge za bednim narodom i bi mi žao cele vaseljene i sve tvari.
Drugi put, opet na Uskrs, pošao sam iz glavne manastirske porte prema novom Preobraženjskom konaku i videh kako mi u susret trči četvorogodišnji mališan radosna lica – blagodat Božija deci daje radost. Poklonio sam mu jaje koje sam imao. Obradovao se, otrčao ocu i pokazao mu dar. I eto, za to neznatno delo primio sam od Boga veliku radost i zavoleo sam sva stvorenja Božija i osećao sam Duha Svetog u svojoj duši. A kada sam se vratio u svoju keliju mnogo sam se Bogu molio, plačući ožalošćen zbog sveta.
O, Duše Sveti, prebivaj uvek u nama. Sa Tobom je tako dobro.
 
* * * * *
 
Ali, ne oseća se duša uvek tako dobro. Blagodat se gubi zbog gordosti, i tada plačem kao što je Adam plakao kada je izgubio raj i govorio:
„Gde si, Svetlosti moja, gde Radosti moja? Zašto si me odbacio, te pati srce moje? Zašto si se sakrio od mene, te je žalosna duša moja.
Kada si došao u moju dušu, spalio si sve grehe moje. Useli se opet u nju i očisti me ponovo od grehova koji Te zaklanjaju od mene, kao što oblaci zaklanjaju sunce.
Dođi i obraduj me Svojim dolaskom.
Zašto oklevaš, Gospode? Ti vidiš da vene moja duša i da Te sa suzama traži.
Gde si se sakrio? Ti si svuda i na svakom mestu, ali ponekad duša ne može da Te oseti, pa boluje i sa tugom Te traži“.
Kada si bio mali dečko, Prečista Djeva Te je zajedno sa pravednim Josifom sa velikim bolom tražila. Šta li je sve ona u svom jadu pomišljala, ne uspevajući da nađe svog milog Sina? (Lk.2,48).
Tako su i sveti apostoli po smrti Gospodnjoj bili žalosni u duši, jer je njihova nada bila izgubljena. Ali, Gospod im se po vaskrsenju javio i oni su Ga poznali i obradovali se.
Tako se i danas Gospod javlja našim dušama. One Ga poznaju Duhom Svetim. Simeon Divnogorac je bio malo dete kada mu se javio Gospod. Ranije Ga on nije znao. Međutim, kada mu se javio, poznao Ga je Duhom Svetim.
Gospod je poslao na zemlju Duha Svetog. Duhom Svetim se poznaje Bog i sve nebesko. Bez Duha Svetog čovek je grešna zemlja.
 
* * * * *
 
Duša je dužna da nenasito voli Boga, da um ne bi bio ničim drugim zauzet, već da bi sav prebivao u Bogu.
 
* * * * *
 
Doživeo sam veliku milost Gospodnju na sebi, a po svojim delima trebalo je da budem kažnjen i ovde na zemlji i posle smrti. Ali, Gospod toliko voli čoveka da mi to ne možemo ni zamisliti.
Blago grešniku koji se obrati Bogu i zavoli Ga.
Ko je omrzao greh, uzdigao se na prvi stepen nebeske lestvice. Koga pomisao ne mami u greh, nalazi se na drugom stepenu, a ko je Duhom Svetim stekao savršenu ljubav prema Bogu, već je na trećem stepenu. Ali, ovo retko ko dostigne.
Da bismo bili učesnici ljubavi Božije, treba da ispunjavamo sve zapovesti koje nam je Gospod dao u Jevanđelju. Treba imati milujuće srce i voleti ne samo ljude, već saosećati sa svakom tvari, sa svime što je Bog stvorio.
Zeleni se list na drvetu i ti si ga bez potrebe otkinuo. Premda to i nije greh, čoveku dođe nekako žao lista. Srce koje je naučilo da voli i žali čitavu tvar. Čovek je veliko stvorenje. Kada vidiš da je zalutao i da propada, ako možeš moli se Bogu za njega i plači. Ako, pak, ne možeš, onda makar uzdahni za njega pred Bogom. Dušu koja tako čini Gospod voli, jer ona tim milosrđem postaje slična Njemu.
Učenik prepodobnog Pajsija Velikog se odrekao Hrista i oženio Jevrejkom, a prepodobni se molio da mu Gospod oprosti. A Gospodu je ta molitva bila toliko po volji da je zaželeo da lično uteši Svog slugu. On mu se javio i rekao: „Pajsije, zašto se toliko moliš za nekoga ko se mene odrekao?“ Pajsije odgovori: „Gospode, Ti si milostiv. Oprosti mu“. Bog mu odgovori: „O, Pajsije, po svojoj ljubavi postao si sličan meni“. Eto, toliko je ugodna Bogu molitva za neprijatelje.
Ja sam veliki grešnik, ali pišem o milosrđu Božijem, jer ga je Duhom Svetim poznala duša moja još ovde na zemlji.
 
* * * * *
 
Duša ne može imati mira, ako se ne moli za neprijatelje. Duša koja je blagodaću Božijom naučena da se moli, voli i žali svaku tvar, a najviše čoveka, za koga je Gospod stradao na krstu i koji je za svakog od nas toliko propatio.
Gospod me je naučio da volim neprijatelje. Bez blagodati Božije ne možemo voleti neprijatelje, ali Duh Sveti uči dušu ljubavi i tada čovek počinje da žali čak i zle duhove, zato što su otpali od dobra i izgubili smirenje i ljubav prema Bogu.
Molim vas, sami probajte. Ako vas neko ožalosti, ili osramoti, ili uzme što vaše, ili progoni Crkvu, molite se Bogu za njega i govorite: „Gospode, svi smo mi stvorenja Tvoja. Sažali se na sluge Svoje i obrati ih na put pokajanja“. Tada ćeš nositi u sebi blagodat i osetićeš njeno prisustvo. Na početku prisiljavaj sebe na ljubav prema neprijateljima, a kada Gospod bude video tvoju dobru volju, pomoći će ti u svemu, i sam će te opit uputiti šta treba da činiš. A ko ružno misli o svojim neprijateljima, nema ljubavi Božije i ne poznaje Boga.
Ako se budeš molio za svoje neprijatelje, mir će se useliti u tebe. A kada budeš zavoleo neprijatelje, znaj da će još veća blagodat Božija živeti u tebi. Još neću reći da je savršena, ali je dovoljna za spasenje. Ako napadaš svoje neprijatelje, znači da zao duh živi u tebi i ubacuje ti u srce zle misli, jer, kao što je rekao Gospod, iz srca izlaze i dobre i rđave misli.
Dobar čovek misli ovako: „Svako ko se udalji od istine propada i zato ga žalim“. Onaj, pak, ko nije naučen ljubavi Duhom Svetim, neće se moliti za neprijatelje. Oni koji su Duhom Svetim naučeni ljubavi, čitavog svog života tuguju za ljudima koji se ne spasavaju i mnogo suza prolivaju za narod, a blagodat Božija im daje snage da vole neprijatelje.
Ako nemaš ljubavi u sebi, barem ih nemoj ružiti i proklinjati. I to će već biti dobro. U onome, pak, ko ih vređa, ili kune, očigledno živi zao duh, i ako se ne pokaje, posle smrti će ići tamo gde su zli dusi. Neka Gospod svaku dušu sačuva od te nesreće.
Shvatite! To je tako prosto. Žao je čoveku ljudi koji ne znaju Boga i idu protiv Njega. Srce pati zbog njih i suze se liju iz očiju. Jasno vidimo i raj i pakao, jer smo to poznali Duhom Svetim. Sam Gospod je rekao: Carstvo Božije unutra je u vama (Lk. 17,21). Prema tome, već odavde počinje večni život. Ali, za neke odavde počinje i večna muka.
 
* * * * *
 
Zbog gordosti se gubi blagodat Božija, a zajedno sa njom i ljubav prema Bogu i smelost u molitvi. Tada dušu muče zle misli i ona ne shvata da treba da se smiri i da voli svoje neprijatelje, jer drukčije ne može ugoditi Bogu.
Ti govoriš: „Neprijatelji gone našu Crkvu. Kako ću ih voleti“? Moj ti je odgovor: „Jadna je tvoja duša, jer nije poznala Boga. Nije poznala koliko nas On mnogo voli i koliko željno očekuje da se svi ljudi pokaju i spasu. Gospod je ljubav i poslao je na zemlju Duha Svetog koji uči dušu da voli svoje neprijatelje i da se moli za njih, da bi se svi spasli. To i jeste ljubav. A kad bismo sudili grešnicima po njihovim delima, stvarno bi zasluživali da budu kažnjeni“.
Slava Gospodu što nas tako mnogo voli i oprašta nam grehe, otkrivajući nam Svoje tajne Duhom Svetim.
 
* * * * *
 
Gospod nam je zapovedio: Ljubite neprijatelje svoje (Mt. 5,44). Ali, kako ćemo ih voleti kada čine zlo? Ili, kako voleti one koji gone Crkvu?
Kada je Gospod išao u Jerusalim i kada Ga Samarjani nisu hteli primiti, Jovan Bogoslov i Jakov hteli su da nizvedu oganj sa neba pa da ih sve pogube. Međutim, Gospod im je milostivo rekao: „Nisam došao da pogubim, već da spasem“ (Lk.9,56). Tako smo i mi dužni da uvek samo jedno želimo: da se svi ljudi spasu. Duša žali neprijatelje i moli se za njih, jer su se udaljili od istine i idu u propast. Eto, to je ljubav prema neprijateljima. Gospod je Judu koji je rešio da Ga preda milostivo urazumljivao. Tako smo i mi dužni da postupamo sa onima koji su zalutali, i tada ćemo se spasti milosrđem Božijim.
 
* * * * *
 
Ljubav se poznaje Duhom Svetim, a Duha Svetog duša poznaje po miru i sladosti. O, koliko treba blagodariti Bogu što nas toliko mnogo voli. Pomislite, draga bratijo. Gospod grešnoj duši daje Duha Svetog i da pozna milost Njegovu. Da bi se poznao Bog, nije potrebno bogatstvo. Treba samo voleti bližnjeg, imati smiren duh, uzdržanje i poslušanje. Za ta dobra dela Gospod će dati da Ga poznamo. Šta na svetu može biti dragocenije od tog poznanja, od toga da se pozna Bog, da se zna kako nas On ljubi, kako nas duhovno vaspitava?
Gde ćeš naći Oca koji bi umro na krstu za grehe svoje dece? Obično je ocu žao i teško zbog sina koji zbog prestupa treba da ponese kaznu. On će ga žaliti, ali će mu ipak reći: „Rđavo si radio i za svoja dela si pravedno kažnjen“.
Gospod nam to nikada ne bi rekao. On će i nas pitati ono što i apostola Petra: „Voliš li me?“ Tako će On svemu narodu i u raju postaviti samo jedno jedino pitanje: „Volite li me“? I svi ćemo odgovoriti: „Da Gospode, volimo Te. Ti si nas spasao Svojim stradanjem na krstu i sada si nam darovao Carstvo nebesko“.
Na nebu se neće niko stideti onim stidom koji su imali Adam i Eva posle pada, nego će vladati samo krotost, ljubav i smirenje. Biće to drugačije smirenje od onoga kojim se mi sada smiravamo i trpimo ukorevanja, ili kojim smatramo sebe najgorim. Tada će u svima biti Hristovo smirenje koje je nepojmljivo za ljude, osim za one koji su ga poznali Duhom Svetim.
 
* * * * *
 
Ne mogu da razumem zašto ljudi ne traže mir od Gospoda? Gospod nas toliko mnogo voli da nam ništa neće odbiti. Ranije to nisam znao i mislio sam: Zar će se Gospod brinuti o meni kada sam Ga toliko ožalostio? Ali, moja duša se ispunila ljubavlju Božijom i sladošću Duha Svetog, i to u tolikoj meri da bi, kad bi me Gospod upitao: „Hoćeš li da ti dam još više svoje ljubavi i blagodati Svetog Duha“, moja duša odgovorila: „Gospode, vidiš da više od ovoga ne bih mogao podneti, nego bih umro“. Kada je, dakle, tako velika milost Božija prema grešniku, šta da kažemo za svetitelje. Koliku li tek oni imaju blagodat u sebi?
Možda će neko reći: „A zašto mene Gospod ne voli toliko i ne daje mi taj stepen blagodati?“ Nešto slično je jedan starac rekao svetom Antoniju Velikom: „Zašto, oče Antonije, ti, koji se manje trudiš od mene, imaš veću slavu od mene?“ Na to mu je svetitelj odgovorio: „Zato što ja više volim Boga“.
Treba da se sećamo da onaj ko ljubi Boga, ljubi i bližnje, kao što veli sveti Jovan Bogoslov (1.Jn.4,21). Za onog ko nas uvredi treba da se molimo Bogu kao i za same sebe i tako će nam to preći u naviku. Sami smo nemoćni da ovo postignemo, ali Gospod nam pomaže, jer nas mnogo voli.
 
* * * * *
 
Gospod nas tako mnogo voli da mi to nismo u stanju ni da shvatimo. Mi vidimo krst, i znamo da se On raspeo za nas i umro u mukama, pa ipak duša sama od sebe ne može razumeti tu ljubav. Ona se poznaje samo Duhom Svetim.
Blagodat Svetog Duha je tako sladosna i milost Gospodnja tako velika da je to nemoguće opisati. Duša se nenasito otima ka Njemu, jer je raspaljena ljubavlju Gospodnjom i sva je obuzeta Bogom i u Njemu je veoma spokojna. Svet se tada potpuno zaboravlja. Ali milostivi Gospod ne daje duši uvek ovakav doživljaj. Ponekad joj On daje ljubav prema celom svetu, te duša plače za celim svetom i umoljava Vladiku, Dobrog i Milostivog, da izlije Svoju blagodat na svaku dušu i pomiluje je Svojim milosrđem.
Šta da Ti dam Gospode, što si toliko mnogo milosti izlio na moju dušu? Molim Te, daruj mi da uvidim svoje grehe i da uvek plačem pred Tobom, jer Ti voliš smirenu dušu i daješ joj blagodat Svetoga Duha.
Milostivi Gospode, oprosti mi. Ti vidiš koliko se otima duša moja k Tebi, Tvorcu svome. Ti si ranio moju dušu ljubavlju i ona žudi za Tobom, beskrajno tugujući i nenasito težeći Tebi i dan i noć, ne želeći da gleda ovaj svet, iako ga voli, jer više od svega voli i želi Tebe, Tvorca svoga.
O, Stvoritelju moj, zašto sam Te ja, Tvoje sitno stvorenje, toliko ožalostio? Ali, Ti se ne opominješ mojih grehova.
 
* * * * *
 
Vratimo se nazad i opet počnimo da govorimo o istom. Kao što svakog dana jedemo hleb i pijemo vodu a sutradan opet naše telo ponovo traži da jede i pije, tako i sećanje na dobročinstva Božija ne zasićuje glad duše, već je još više pobuđuje na razmišljanje o Bogu. Ili, pak, ukoliko se stavi više drva na vatru, utoliko je jača toplota. Tako je i sa Bogom – ukoliko više razmišljaš o Njemu, utoliko ljubav i revnost prema Njemu postaju snažnije.
Kada bi ljudi znali ljubav Gospodnju, pohrlili bi Hristu i On bi nas sve zagrejao Svojom blagodaću. Njegovo milosrđe se ne može iskazati. Od ljubavi Božije duša zaboravlja zemlju.
Gospod mnogo voli grešnika koji se kaje i milostivo ga privija na svoje grudi i govori mu: „Gde si bio, čedo moje? Toliko te dugo čekam“. Gospod nas sve zove jevanđelskim glasom koji se čuje po čitavoj vaseljeni: „Hodite ka Meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Dođite i pijte vodu živu. Dođite i poznajte da vas volim. Da vas ne volim, ne bih vas zvao ka Sebi. Ne mogu podneti da ijedna od mojih ovaca pogine. I zbog jedne zalutale ovce Pastir ide u goru i traži je“.
„Dođite ka Meni, ovce moje. Ja sam vas stvorio i volim vas. Ljubav moja prema vama pobudila me je da siđem na zemlju i da sve pretrpim radi vašeg spasenja. Hoću da i vi poznate moju ljubav i kažete mi kao apostoli na Tavoru: „Gospode, dobro nam je biti s Tobom““.
 
* * * * *
 
Slava Gospodu Bogu što nam je dao Jedinorodnog Sina Svog radi našeg spasenja.
Slava Jedinorodnom Sinu što je blagoizvoleo da se rodi od prečiste Djeve, što je stradao za naše spasenje i dao nam Svoje prečisto Telo i Krv za život večni, i poslao nam Duha Svetog na zemlju.
Duh Sveti nam otkriva Božije tajne. Duh Sveti uči dušu da voli ljude neizrecivom ljubavlju. Duh Sveti tako ukrašava dušu i telo da čovek postaje sličan telu Gospodnjem, te će večno živeti sa Gospodom na nebesima, gledajući slavu Njegovu. U večnom životu svi će ljudi biti slični Gospodu. Niko ne bi mogao dokučiti ovu tajnu da nam je nije otkrio Duh Sveti. Gospod je radostan i blista, i ljudi će sijati poput Njega. Sam Gospod je kazao da će pravednici zasijati kao sunce, a apostol Jovan Bogoslov govori da ćemo biti slični Njemu.
Gospode, Ti si privukao Sebi duše svetih ljudi i one pritiču Tebi kao tihe reke.
Um svetitelja vezan je za tebe, Gospode, i teži Tebi, svojoj Svetlosti i radosti.
Srce svetitelja učvrstilo se u ljubavi Tvojoj, Gospode, i ne može ni za trenutak da Te zaboravi, čak ni u snu, jer je blagodat Svetog Duha sladosna.
 
* * * * *
 
Milostivi Gospod je nama grešnicima dao Duha Svetog, ništa zauzvrat ne tražeći od nas. On je apostola Petra pitao: „Voliš li me?“ To isto pita i svakog od nas. Jer, Gospod od nas hoće samo ljubav, i raduje se našem obraćenju. Takvo je Božije milosrđe prema čoveku: čovek odbacuje greh i smirava se pred
Bogom, a On mu sve milostivo prašta i daje mu blagodat Svetog Duha i silu da pobeđuje greh.
Čudna je to stvar: čovek se gnuša svoga brata ako je bedan ili prljav, premda je čovek kao i on, a Gospod nam kao čedoljubiva majka sve oprašta i ne gnuša se nijednog grešnika, nego mu čak daje dar Svetog Duha.
Kada bi ljudi znali ljubav Gospodnju prema nama, potpuno bi se predali Njegovoj Svetoj volji, živeći mirno u Bogu kao carska deca. Car o svemu vodi računa: o carstvu, o porodici, o sinu, o deci, a sin spokojno živi na dvoru. Njemu svi služe, a on ne mora ni o čemu da vodi računa. Tako i onaj ko se predao volji Božijoj živi spokojno, zadovoljan svojom sudbinom, makar bio bolestan, bedan i gonjen. On je spokojan zato što je sa njim blagodat Svetog Duha. Sladost Duha Svetog ga blaži, a on tuguje samo zato što je mnogo ožalostio svog voljenog Gospoda.
Ah, kako treba živeti na zemlji da bi duša uvek osećala da je Bog sa njom. Gospod je rekao: Neću vas ostaviti sirotne, i dao nam je Duha Svetog i duša treba da oseća da Duh Božiji živi u njoj. Makar blagodat i bila mala, ali duša oseća ljubav Gospodnju, oseća da je Gospod naš i mi Njegovi. Ko to ne oseća, izgubio je blagodat.
Duša oseća da je Gospod voli, bez obzira na mnoštvo grehova. Gospod je u one dane rekao Zakheju: „Danas mi valja biti u domu tvome“ (Lk.19,5), samo zato što je ovaj zaželeo da Ga vidi. Tako i danas biva sa dušom grešnika koji se obrati Bogu. U naše vreme ljudi su se udaljili od dobrog puta i postali nemilosrdni i ogorčeni, bez ljubavi. Zato i ne osećaju ljubav Božiju. Po ogorčenju svog srca sude o Bogu, misleći da je i On sličan njima, i zato potpuno gube veru u Njega.
O, kada bi bilo moguće, pokazao bih im Gospoda i rekao: „Pogledajte kakav je Gospod. Od ljubavi Njegove topi se duša čovekova“. Ali, ta se ljubav ne može saznati prostim umom, već jedino Duhom Svetim.
Gospode, daruj mi da prolivam suze za sebe i za svu vaseljenu, da bi te svi ljudi poznali i večno živeli sa Tobom. Gospode, udostoj nas dara smirenog Duha Svetog da bismo razumeli slavu Tvoju.
Duša moja tuguje do suza: žao mi je ljudi koji ne znaju sladost svetog umilenja. Moja duša silno želi da milost Gospodnja bude na svima, da bi sva vaseljena, svi ljudi, znali kako nas silno ljubi Gospod, kao dragu decu.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *