Поглавље 13: Развој воље
Вежбање. Самодисциплина. Добре навике. Значај принципа за развој воље. Религија као извор ових принципа.
Остаје нам да решимо питање васпитања и развоја људске воље. Морални карактер и морална вредност човекове личности највише зависе од правца и снаге воље. Наравно, свима је разумљиво да је за хришћанина важно да, пре свега, има јаку и одлучну вољу, и друго, да има вољу чврсто усмерену ка добру ближњег, ка добру, а не злу.
Како се може стећи јака воља? Одговор је једноставан: пре свега, кроз вежбање. Слично телесном вежбању, морате почети са мало по мало. Али, пошто сте почели да вежбате своју вољу у нечему (на пример, у сталној борби са неком својом грешном навиком или хиром) – немојте престати са овим радом на себи. Истовремено, хришћанин који жели да ојача своју вољу, свој карактер, од самог почетка мора избегавати свако расипање, неред и непостојаност у свом понашању. У супротном, биће бескарактеран човек, који не представља ништа одређено. На таквог човека не могу се ослонити ни други људи, ни он сам. У Светом Писму се такав човек назива трском која се повија на ветру.
Дисциплина је потребна сваком од нас. Толико је важна да је без ње немогућ правилан, нормалан поредак и успех у школи или војсци. Дисциплина је још важнија у животу сваког појединца, при чему место спољашње школске или војне дисциплине овде заузима унутрашња самодисциплина. Човек се мора поставити у одређене оквире, стварајући одређене услове и поредак живота – и од тога више не одступати.
У стицању јаке воље велики значај имају човекове навике. Видели смо да су лоше, грешне навике велика сметња хришћанском, моралном животу. С друге стране, добре навике су драгоцени добитак за душу, и зато се човек мора навикавати на много добрих ствари, како би то добро постало његово, уобичајено. Ово је посебно важно у раним годинама, када се људски карактер још формира. Не кажу узалуд да другу половину човековог овоземаљског живота чине навике стечене током прве половине овог живота (упореди са пословицом: „Навика је друга природа“).
Вероватно нико неће имати ништа против чињенице да је човеку потребна јака воља. У животу срећемо људе са различитом снагом воље. И често се дешава да човек који је веома надарен, талентован, снажног ума и дубоког, доброг срца има слабу вољу и не може своје планове да спроведе у дело, ма колико они били добри и вредни. И обрнуто – дешава се да човек који је мање талентован и надарен, али који има јаку вољу, снажан карактер – успе у животу, и, како кажу, своју идеју приведе крају.
Али, још важнији квалитет човекове воље је њена усмереност ка добру, а не ка злу. Ако је добар човек који има слабу вољу мало користан члан друштва, онда је човек са јаком, али злом, деструктивном вољом, опасан; и опаснији је, што је јача његова зла воља. Из овога је јасно да су изузетно важни принципи, она основна начела и правила којима се руководи човекова воља. Непринципијелна личност је морална ништарија која нема моралне основе и опасна је за друге.
Одакле човекова воља може преузети ове принципе, како би по њима деловала? За неверника је одговор изузетно тежак, чак суштински немогућ, нерешив. Преузети их из науке? Али науку, пре свега, занимају питања знања, а не морала, и, друго, она сама по себи не представља нешто чврсто и суштински постојано, јер се непрестано шири, продубљује и у многоме мења. Од филозофије? Али, сама филозофија нам стално говори о релативности, а никако о безусловној аутентичности њених истина. Из практичног живота? Још мање. И самом животу су потребни позитивни принципи који би га могли уредити и елиминисати из њега необуздану непринципијелност.
Али, ако је одговор на ово питање толико тежак за невернике, онда је за верујућег човека, посебно за верујућег хришћанина, одговор једноставан и јасан. Извор добрих принципа је Божја воља. Открива нам се у науци Спаситељевој, у Његовом Светом Јеванђељу. Само она има безусловни, непоколебљиви ауторитет у овој области; и само нас је она научила самопожртвовању и хришћанској љубави према свима, па и према непријатељима; само је она људима дала најузвишеније концепте хришћанске слободе, хришћанске једнакости и братства (концепте које су нам украли социјалисти, комунисти и други непријатељи вере). И сам Господ је о правим хришћанима рекао: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима (Мт. 7, 21).
Превод са енглеског за svetosavlje.org
Бојана Милидраговић
Извор:
Orthodox Christianity
