Морална теологија

Поглавље 8: Пад и обраћење грешника

Анализа параболе о блудном сину. Три стадијума пада и обраћења грешника.

 

 

Након што смо размотрили питање слободне воље човека, и прве и основне врлине – смирење, духовни плач и стремљење ка Божјој Истини – потребно је да разумемо цео процес обраћења заблуделог грешника на пут праведности. Најбољи пример за то је парабола о блудном сину која се налази у Јеванђељу по Луки (15, 11-24). Парабола нам говори о млађем сину који је био оптерећен брижношћу свог оца и у своме безумљу одлучио да га изда. Измолио је од оца свој део имања – и отишао у „далеку земљу“. Свима је јасно да под овим безумним сином Јеванђеље подразумева сваког грешника. У данашње време, човекова издаја Бога обично се изражава у чињеници да, добивши од Бога „свој удео“ – све што му је Бог дао у животу – он престаје да верује у Бога, престаје да мисли о Њему и да Га се боји – и, на крају крајева, заборавља на Његов закон. Није ли то нормалан „друштвени“ живот многих савремених „интелектуалаца“ који не примећују да, у суштини, живе у отпадништву од Бога?

У далекој земљи, тако примамљивој из даљине, безумни син протраћио је своје имање, живећи раскалашно. Слично томе, неразумни грешник траћи своју духовну и телесну снагу у потрази за чулним задовољствима и у „расипном животу“ све више се удаљава срцем и душом од свог Небеског Оца.

Када је блудни син проћердао своје имање, почео да гладује и постао свињар (то јест, пастир свиња – нечистих животиња по Мојсијевом закону). Он би се радо наситио свињским рошчићима (свињском храном) – али му нико није дао… Није ли то начин на који грешник, потпуно уплетен у мреже греха, духовно гладује, страда и вене? Вртлогом празних забава, пијанки и разврата покушава да испуни своју духовну празнину. Али, све су то само „свињски рошчићи“ које не могу да утоле муку глади, од којих је исцрпљен његов бесмртни дух…

И несрећник би погинуо да није било помоћи од Бога, који је и Сам рекао да не жели смрт грешника, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив (Језек. 33, 11). Блудни син је чуо спасоносни позив Божије благодати – и није га одгурнуо, није га одбацио, него га је прихватио. Прихватио – и дошао к себи, као што пацијент долази себи после мучне ноћне море. Синула му је спасоносна мисао: „Колико најамника мога Оца има хлеба у изобиљу, а ја, Његов син, овде умирем од глади.“

Он одмах одлучује:  Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих (Лк. 15, 18-19). Чврста намера, коначна одлука; устао је – и отиде оцу својему.

Отишао је – сав прожет покајањем, горућом свешћу о својој кривици и недостојности, и надајући се у Очеву милост. Његов пут није био лак. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов (што значи да је чекао и можда сваки дан гледао да ли му се син враћа…) и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби (Лк. 15, 20). Син је почео да исповеда: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим (Лк. 15, 21) – али му Отац није дао да заврши, Он је већ све опростио и заборавио, прихватајући раскалашног и гладног свињара за свог љубљеног сина. Већа је радост на небу због једнога грешника који се каје – рекао је Господ – неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем. (Лк. 15, 7).

Тако се у човеку постепено одвија процес отпадања и обраћења Богу. Чини се да силази и пење се степеницама. Прво – издаја Бога, остављајући Га због „земље далеке“. У овом отуђењу од Бога, он у потпуности служи греху и страстима. Коначно – потпуни духовни банкрот, духовна глад и мрак, када човек доспе до дубине свог пада. Али овде, према речима апостола Павла, где се умножио грех, појавило се обиље благодати, омогућавајући човеку да разуме. Грешник прихвата спасоносни, захвални позив (или га можда неће прихватити и пропашће, авај, дешава се). Он прихвата и долази себи. Долази себи и чврсто одлучује да раскине са грехом и са покајањем оде Оцу Небеском. Он иде путем покајања – и Отац му излази у сусрет, и прима га са истом свеопраштајућом љубављу

 

 


Превод са руског за svetosavlje.org
Бојана Милидраговић

Извор:
Азбука

 

Comments are closed.