Поглавље 3: Хришћанске врлине
Морални карактер. Живот хришћанина као борба и подвиг. Неопходност духовне будности.
Врлина је потпуна супротност греху. Њени зачеци налазе се у сваком човеку – као остаци тог природног добра које је у природу човека положио његов Творац. Али, у свом чистом и савршеном облику може постојати само у хришћанству, јер је Христос Спаситељ рекао: „Без Мене не можете чинити ништа“ – без Мене не можете учинити ништа истински добро…
Хришћанство нас учи да је човеков земаљски живот време подвига, време припреме човека за будући вечни живот. Стога, задатак земаљског живота човека је да се правилно припреми за наступајућу вечност. Земаљски живот је пролазан и не понавља се, јер човек једном живи на земљи. Зато се у овоземаљском животу мора трудити у делима врлине ако не жели да погуби своју душу, јер ће управо та добра дела од њега захтевати Истина Божија на прагу вечности.
Сваки хришћанин је, уз помоћ Божију, творац свог земаљског живота – у смислу да га усмерава ка врлини. Али, да би задобио врлине, он мора чинити добро другима, и радити на себи, борећи се са својим недостацима и пороцима, и развијајући у себи добрe, хришћанскe вредности. Ова борба, и овај рад на себи, овај подвиг човековог земаљског живота, неопходни су сваком хришћанину. Сам Господ је рекао: Царство Небеско с напором се осваја (тј. трудом се постиже), и подвижници (тј. они који се труде) га задобијају (Мт. 11, 12).
У таквом животном подвигу код сваког човека формира се његов морални карактер. Наравно, хришћанин мора бити, пре свега, хришћанин, човек са утврђеним чврстим моралним карактером и мора да се труди да усаврши такав карактер. Другим речима, треба да се труди на самопобољшању, моралном усавршавању.
Дакле, са хришћанске тачке гледишта, живот је борба, подвиг, пут непрестаног стремљења ка доброти и савршенству. И на овом путу не може бити заустављања, по закону духовног живота. Човек који је престао да ради на себи неће остати онакав какав је био, већ ће сигурно постати гори – као што камен, који је бачен и престао да се диже, неће остати да виси у ваздуху, већ ће сигурно пасти…
Већ знамо да наши греси обично долазе из три извора: од ђавола, од света који у злу лежи и од нашег сопственог грешног тела. А како је грех главни непријатељ и сметња врлини, очигледно је да хришћанин који тежи врлини мора тражити милост и помоћ Божију, борити се против греха у свим његовим облицима. Овде је нарочито потребно сетити се речи Спаситеља апостолима у Гетсиманском врту: Бдите и молите се да не паднете у искушење (Мк. 14, 38). Овим речима Господ указује не само апостолима, већ свима нама да је борба против греховних искушења могућа само онима који су будни и моле се, стражећи над својим искуствима.
Превод са енглеског за svetosavlje.org
Бојана Милидраговић
Извор:
Orthodox Christianity
