NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » ĐAVO U PRAHU – ISPOVESTI NARKOMANA

ĐAVO U PRAHU – ISPOVESTI NARKOMANA

 
>
ĐAVO U PRAHU

ispovesti narkomana

 
NEVOLJNO PRIZNANJE PORAZA
 
Moj mozak je u ropskom odnosu prema drogama. Nije to lako priznati ni sebi, kamoli drugima. Junaci knjige priznali su da su robovi. Uglavnom nevoljno, uz veliki trud ispitivača.
Čak i onaj gordi tridesetčetvorogodišnjak, kroz čije je telo za devetnaest godina drogiranja prošlo oko deset kilograma raznih vrsta droga, koji se držao kao nekakvo „narkomansko plemstvo“ jer je imao basnoslovne količine novca za čiste droge, pa je za sebe govorio da je „zdrav narkoman“ – čak i on, kojeg nisu razdirale krize apstinencije, tri godine nakon prvog razgovora, najzad više ne skriva svoj potpuni životni poraz: „Upravo prebrojavam 112 tableta, svoju sedmodnevnu terapiju… Psiha mi nije dobra. Plašim se svoje senke, sumnjičav sam… Dođe mi da sebi odgrizem ruku! Šta sam učinio od svog života!“
Ovaj čovek se drogirao u idealnim narkomanskim uslovima: „Nisam doživljavao krize. Imao sam drogu stalno i bila je čista.“ Međutim, i on je napokon uvideo da je njegov život razoren.
To dopire do svesti mladih ljudi.
Takođe, ovaj dragoceni izvor podataka, najstariji i najiskusniji narkoman u knjizi , kaže da je sa drogama lepo samo u početku: „Kasnije sam se drogirao da bih mogao da živim… U krizi je nemoguće bilo šta raditi. Kasnije je reč o opstanku.“
Na pitanje koliko traje početak, odnosno osećanje zadovoljstva pod dejstvom droga, odgovorio je: „Zavisi od vrste droge. Sa heroinom je lepo nedelju – dve, sa opijumom čak i do dva meseca, a manje od mesec nikako ne; sa kokainom je lepo oko nedelju dana.“
To je mladima novost. Svi znaju da je početno zadovoljstvo kratko, ali mnogi ne znaju da je zapravo munjevito. Čak i do dva meseca čistog blaženstva, niko razuman ne bi pristao da plaća godinama užasnog ropstva!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *