НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

 
>
ЂАВО У ПРАХУ

исповести наркомана

 
НАУКА О ОДБРАНИ ЖИВОТА
 
Истинско знање има моћ да заштити млади нараштај од зла наркоманије. Не би било тешко обуздати радозналост, уколико постоји знање. Људи су радознали и у односу на смрт, па не скачу са кровова! Кад би знали да је наркоманија такође скок у смрт, само ужасно успорен и болан, кад би знали да онај који пада повлачи са собом и ближње, кад би знали да је главна страхота наркоманије живот а не смрт наркомана, млади би били кудикамо безбеднији од овог зла.
Књижевница и сликарка Невена Витошевић Ћеклић, поводом другог, допуњеног издања књиге (Гутенбергова галаксија, Београд, 2002) нагласила је да је то „Чича Томина колиба “ савременог ропства:
“ Чича Томина колиба “ је својевремено успела да узвихори духове и пружи неоспорно велики допринос ослобађању од ропства америчких црнаца. Верујем да и књига “ “ има ову врсту снаге и мисије и да, ако је правилно схватимо и употребимо, може одиграти неслућено велику улогу у ослобађању, а пре свега у спречавању ширења дроге, тог најстрашнијег ропства за које је човек икада сазнао.
Невена Витошевић Ћеклић је почетком 2004. године постала заменик министра вера у Влади Републике Србије.
Министарство вера и Министарство просвете, на пролеће 2004. године, сагласили су се да започну акцију заштите од болести зависности, посебно наркоманије, и то као „стални подухват верске наставе и вероучитеља“.
„Стога Министарство вера, у договору са Министарством просвете, предузима прве кораке у овој акцији, ангажујући књижевницу Мирјану Булатовић, аутора књиге – исповести наркомана да у средњим и основним школама, на часовима веронауке, одржи што је могуће већи број предавања на основу своје књиге.“
Следи образложење зашто баш књига .
Професор доктор Жарко Требјешанин, психолог, поводом првог издања је забележио:
Књига „Ђаво у праху“ помаже нам да разумемо свет наркомана, њихов лични доживљај дроге и себе самих; разоткрива нам тајне нити кобне везаности за дрогу и трагичне последице једне велике обмане.
Ова књига неопходна је свима онима који су у ближој вези са наркоманима – њиховим родитељима, пријатељима, брачним друговима… „“ помоћи ће околини да наркомане боље разуме као несрећне личности, да их схвати изнутра и да им се психолошки приближи. Ништа мање, књига је потребна свима онима који се професионално баве болестима зависности: лекарима, психијатрима, психолозима, криминолозима, судијама, социолозима, специјалним педагозима… Понајпре, међутим, ове исповести намењене су оним младим људима који нису окусили заводљиву сласт дроге, али би можда то учинили уколико не сазнају пуну и стравичну истину о њој.
Посебна вредност ове књиге, која је уздиже изнад тек неоспорно корисног и драгоценог приручника за упознавање субјективног света зависника, јесте њена литерарна димензија. Узбудљиве животне судбине очајника испричане су тако живо, сликовито, драматично и упечатљиво, да постају изврсно литерарно штиво. Аутентичне трагичне исповести, драгоцена грађа за бројне научне анализе, права златна руда, вештим уобличавањем и једва приметном, али ефектном стилизацијом литерарно надарене списатељице, преображава се у чисто злато модерне документаристичке прозе.
 
* * *
 
Мени је, као писцу, једна једина, давно изречена похвала, остала важна. Није ми подстицала гордост, него ми је снажила вољу.
Наиме, пре петнаестак година, када сам, са пола будуће књиге под руком, пронашла госпођу Милу Вуков, неуропсихијатра, доктора медицинских наука, начелника Центра за породицу у Заводу за болести зависности београдског Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“ – када сам је напокон пронашла и пренела јој срдачне поздраве њеног колеге лекара и писца, сматрајући да је тиме њена почетна наклоност за моју идеју обезбеђена, стрпљиво ме је саслушала. Средовечна, лепа, строга.
– Циљ ове књиге, уколико ми омогућите да Новосадским причама придодам београдске, јесте превентива. Помоћи макар једном младом човеку, није мало, вреди труда…
– Нећете Ви никоме помоћи! – одсекла је докторка. – Књиге слабо делују. Ни ја, као њихов терапеут, не могу им много помоћи…
Чини ми се да је у истом трену моју свест обасјало неколико истина:
Докторка Вуков, психотерапеут стотина наркомана и њихових ближњих, врхунски је стручњак за наркоманију.
Прочитала је више метара књига о дрогама.
– Ако ми такав ауторитет предложи да обуставим рад на књизи , обуставићу, него шта!
Не часећи, дала сам јој предлог споразума:
– Молим Вас, оставите ме насамо с једним од Ваших пацијената. Биће довољно два сата. За то време Ви можете да прочитате први део књиге, написан у Новом Саду. Ако ми, након тога, кажете да никада више не дођем, нећу доћи. Мирне душе обустављам рад на књизи.
Пристала је.
Прочитала Новосадске приче.
Преобразила се.
Докторка Вуков дочекала ме је са осмехом на лицу. Усхићено је признала:
Сасвим сам променила мишљење! Ово је најбоља књига о наркоманији коју сам у животу прочитала! Сад сам сигурна да ћете многима помоћи!

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *