ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

 
>
ЂАВО У ПРАХУ

исповести наркомана

 
ИСЦЕЛИТЕЉ
 
Лечење наркомана је мукотрпно и сасвим ретко плодоносно.
Неуропсихијатар Синиша Јововић верује у један једини начин сузбијања болести и зла наркоманије.
– Велики број савремених метода лечења долази из Русије, јер је наркоманска плима захватила широка пространства ове напаћене земље. Сваки од тих метода ће унеколико помоћи, за извесно време. Сви почињу детоксикацијом, а настављају се лечењем депресије у коју наркоман неминовно упада, и то антидепресивима, хипнотицима за сан, те психотерапијом, ресоцијализацијом… Али, шта даље? Где је светлост наде?
– Наркоманија неће проћи као модни тренд. Наркоманију није у стању да излечи лекар. Наркоманија је страст. Страст не пролази, она је незасита. Наркоманија – то је идол, који захтева све више жртава. Човек јој најзад жртвује и оно најдрагоценије, најсветије – лик Божији у себи.
Најважнија помоћ за наркомана јесте она која код њега подстиче промену система вредности, промену начина мишљења и начина живота. То се не може обавити како ваља без свештеника. Добри помоћници су психијатар, психолог и социјални радник, али њих треба да усмерава човек који се бави духовним исцељивањем. Исцељивање душе човека јесте исцељивање самог језгра личности.
– Како се можемо супротставити злу наркоманије као најсуптилнијем оружју сатане, који до танчина познаје све начине утицаја на људску душу? Само вером. Само учвршћујући веру, можемо се борити са грехом. Најбоља превентива наркоманије јесте продуховљавање човека, његов улазак у Цркву, обнављање повезаности са Богом, поштовање закона Божијега. Веронаука, то је спасоносно семе које ће, ако се на време посеје у душу детета, уродити плодом. Само ономе ко има представу о духовном животу, може се објаснити шта је то грех. А ономе ко духовни живот нема, тешко је одговорити на питање зашто не би смео да проба дрогу. Пуко упозоравање на опасност мало кога је спасло. На свакој паклици цигарета пише да пушење угрожава здравље, али то пушаче не узрујава.
– Свештеник, као посредник између Бога и човека, исцељује Божијим чудом, а психијатар лечи болесника својим умом. Човек је човечанство у малом. Он је троспратна пирамида. Најнижи део је тело; изнад тела је душа, а на врху је дух. Духовно здравље човека остварљиво је једино у заједници љубави са Богом, са Светом Тројицом.
– Данас мало ко од историчара медицине зна да се прва етапа у развоју психијатрије назива манастирском! Процес одвајања психијатрије од Цркве почео је крајем осамнаестог века. Познати европски професори, упадајући један другоме у реч, изражавали су свој негативни став према религији, иако је предмет психијатријске пажње човекова душа, оно што нас издваја из животињског света, што је створено по образу Божијем.
– Данас је ситуација оваква: психијатара имамо више него икад, али и душевних болести такође!
– Хришћанска антропологија личност посматра у јединству духовних, душевних и телесних манифестација. Духовни, православни приступ болесном човеку не замењује медицинско-биолошки, него га обогаћује, заокружујући представу о личности.
– У савременој научној психологији и психотерапији не постоји јединствен поглед на човекову природу. Наиме, савремена психологија признаје више од двадесет концепција личности! И свака од њих има своје присталице. Свака од тих концепција или теорија личности у својој суштини је ништа друго до психотеологија или психорелигија, на чијем челу стоји моћни проповедник. Коме онда, на тој шареној пијаци психолошких и психотерапеутских услуга да се обрате они који још нису пришли Богу, нису уздигли штит вере, нису се наоружали молитвом? Чини се да је излаз у пастирској психијатрији. Пастирска психијатрија уважава научни прилаз душевним болестима и настоји да решава “загонетке душе” чији је узрок у греху.
– Веома је важно да лекар посвећен психијатрији има сопствене духовне вредности којима се руководи у раду са пацијентима, јер ту се сусрећу две личности, два срца. Дешава се лечење душе душом.

Comments are closed.