НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

 
>
ЂАВО У ПРАХУ

исповести наркомана

 
ПРЕДГОВОР
 
Наркоманија је развучено, отегнуто самоубиство. Смрт страшним, спорим, вишегодишњим ходом долази по мученика.
У тренутку кад човек постаје наркоман, несмотрено је себи дао слободу да слободу заувек изгуби. Био је слободан да постане роб.
У позадини су трговци дрогом. Највећи до сада познати злочинац јесте злато, каже Шекспир.
 
* * *
 
Збирка исповести наркомана први пут је објављена 1991. године, али у међувремену, на истинску жалост аутора, није постала излишна. Од почетка до краја последње деценије двадесетог века број наркомана у Србији је утростручен! Овоме је умногоме допринело ратно безнађе: живело се као у незнабожачком ишчекивању смака света.
Званичан и јединствен списак не постоји, али постоји уверење да у Србији данас животари сто тридесет хиљада дуговечних самртника, несрећника који су превидели да је најопаснија дрога прва дрога!
Од око двеста хиљада младих који су пробали дрогу, чак сто тридесет хиљада, дакле, није успело да поврати равнотежу.
Седамдесет један одсто наркомана млађи су од двадесет, а тридесет пет одсто немају ни осамнаест година!
Ово су најновији подаци Светске полицијске асоцијације за борбу против дроге.
 
* * *
 
Како одолети искушењу?
Овако: Да је човек дошао на свет само ради уживања и страсти, онда не би било потребно да буде човек.
Добра водитељица покрај амбиса дроге може бити и пословица: Не бојим се смрти него зла живота.
Уистину, након краткотрајног уживања почиње тегобан, зао живот, дуга, мучна селидба међу сенке. Смождено младо тело и уморна душа напуштају људско поприште а да се нису ни ухватили у коштац са стварним животом. Рашчињен, раздешен човек тоне у потпуни мрак, остављајући за собом ојађене ближње, да им лакне.
Ниједан од злосрећних јунака књиге , кад би се поново нашао у давнашњој прилици, не би узео дрогу. Ово опште признање пораза снажан је подстицај младим читаоцима да зауздају знатижељу, да буду радознали у границама здравља.
Не проверавајте, верујте да пакао постоји.
 
Јесен 2004.
 
Мирјана Булатовић

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *