STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
XVII
O POMISLIMA I O PRELESTI
 
Sećaj se dve pomisli i boj ih se. Jedna ti govori: „Ti si svet čovek“, a druga: „Nećeš se spasti“. I jedna i druga dolaze od đavola i nisu istinite. Ti misli ovako: „Ja sam veliki grešnik, ali je Gospod milostiv i voli ljude i On će mi oprostiti grehe“.
Veruj tako i Gospod će ti oprostiti. Nemoj se nadati na svoje podvige, čak i ako se mnogo podvizavaš. Jedan podvižnik mi je govorio: „Sigurno ću se spasti pošto svakog dana vršim toliko metanija“. Međutim, kada je došla smrt, rastrgao je košulju koju je imao na sebi.
Prema tome, Bog nas ne miluje zbog naših podviga, već jedino po Svojoj blagosti. Gospod hoće da je duša smirena, nezlobiva i da svima sa ljubavlju oprašta. Tada će i Gospod oprostiti sa radošću. Gospod sve voli i mi treba da Ga podražavamo, i da sve volimo. Ako smo nemoćni, molimo se Gospodu i On nas neće odbiti, nego će nam pomoći Svojom blagodaću.
 
* * * * *
 
Još kao poslušnik poznao sam ljubav Božiju. Ona je neopisiva. Duša oseća da je sa Bogom i u Bogu. Duh se raduje u Gospodu, iako telo iznemogava od blagosti Božije. Ali, ova blagodat se može izgubiti i za samo jednu rđavu pomisao.
Sa rđavom pomišlju u nas ulazi vražja sila, i duša se pomračuje, pa je zle misli muče. Čovek tada oseća svoju pogibao i uviđa da je bez blagodati Božije – grešna i nemoćna zemlja.
 
* * * * *
 
Duša koja je poznala Gospoda kroz dugi opit, shvata da čovek makar i u maloj meri oseća blagodat u sebi i ima slobodu u molitvi ukoliko živi po zapovesti. Međutim, ako makar i jednom pomišlju sagreši a ne pokaje se, blagodat će se sakriti i duša će tugovati, plačući pred Gospodom.
Duša celog života vodi borbu s pomislima, ali ti nemoj klonuti duhom zbog te borbe, jer Gospod voli hrabrog borca.
 
* * * * *
 
Zle misli muče gordu dušu. Dok čovek ne postane smiren, neće imati mira od njih. Kada te rđave misli opsednu, prizovi Boga kao Adam: „Gospode i Tvorče moj, Ti vidiš kako rđave misli rastržu moju dušu… Pomiluj me“. I kada stojiš pred Vladikom, pamti da će On sve tvoje molbe ispuniti ukoliko su korisne za tebe.
Došla je bura, sakrila je sunce i spustio se mrak. Tako i zbog jedne gorde misli duša gubi blagodat i obuzima je tama. Ali, isto tako zbog jedne jedine smirene misli blagodat opet dolazi. Ovo sam na sebi isprobao.
 
* * * * *
 
Znaj da se radi o gordosti ukoliko te pomisao vuče da saznaš kako drugi žive.
Pazi na sebe. Obrati pažnju i videćeš: čim se tvoja duša uznese pred bratom, odmah dolazi rđava pomisao koja je neugodna Bogu, čime se duša smirava. Ako se ne smiriš, doći će na tebe neko malo iskušenje. Ako se opet ne smiriš, počeće borba sa bludom. Ako se opet ne smiriš, pašćeš u neki mali greh. Potom će, ako se ni tada ne smiriš, naići veliki greh, i tako ćeš grešiti sve dok se ne budeš smirio. Čim se, pak, pokaješ, milostivi Gospod će duši dati mir i umilenje. Tada će otići sve što je rđavo i nestaće pomisli. Međutim, posle čuvaj smirenje svim silama, inače ćeš opet pasti u greh.
 
* * * * *
 
Gospod duši uzima blagodat kad vidi da nije jaka u smirenju. Međutim, ti ne padaj duhom, jer je blagodat u tebi, samo je skrivena. Nauči se da odmah odsecaš pomisli. Ako se ponekad zaboraviš i ne odsečeš ih odmah, pokaj se. Potrudi se u ovome da bi stekao naviku. Ako se navikneš, tako ćeš raditi celog života.
Kod dobrog čoveka su i misli dobre, a kod zlog su zle. Ali, svaki je dužan da se nauči borbi sa pomislima i tada će od zlih postati dobre. Ovo je obeležje iskusnih duša.
Pitaš kako se to dešava?
Evo kako: kao što živ čovek oseća kad mu je hladno, a kad toplo, tako i onaj ko je opitom poznao Duha Svetog, oseća kada je u njegovoj duši blagodat, a kada su zli dusi.
Gospod daje duši razum da pozna Njegov dolazak i da Ga voli, tvoreći Njegovu volju. Tako i misli koje dolaze od đavola duša poznaje ne po nekom spoljašnjem obeležju, već po njihovom dejstvu na dušu.
Ovo se saznaje opitom, a ko nema opita, đavoli ga lako obmanjuju.
 
* * * * *
 
Demoni su pali zbog gordosti i trude se da i nas uvuku u gordost, ubacujući nam pomisli pohvale. Ako duša primi pohvalu, blagodat će odstupiti od nje sve dok se ne smiri. Tako se čovek celog života uči Hristovom smirenju. Dokle god se ne nauči, duša neće imati pokoja od pomisli i neće biti u stanju da se moli čistim umom.
 
* * * * *
 
Onome ko hoće čisto da se moli, nisu mu potrebna nikakva znanja o novostima iz novina. On ne treba da čita rđave knjige, niti da ljubopitljivo pretresa tuđ život. Sve to unosi u um nečiste misli koje sve više i više smućuju i kinje dušu, čak i kada čovek zaželi da se razbere u njima.
 
* * * * *
 
Naučivši se ljubavi od Gospoda, duša žali svu vaseljenu, svaku tvar Božiju, i moli se da se svi ljudi pokaju i prime blagodat Svetog Duha. Ali, ako duša izubi blagodat, ljubav odlazi, jer je bez blagodati nemoguće voleti neprijatelje. Tada iz srca izlaze zle misli, kao što je Gospod rekao (Mt.15,19; Mk. 7,2122).
 
* * * * *
 
Ukoliko te muče rđave misli, znaj dobro da se nisi smirio. Gospod je rekao: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29).
Bez Hristovog smirenja duša nikad neće biti spokojna u Bogu, već će je stalno uznemiravati razne pomisli, sprečavajući je da sagledava Boga.
Blažen je onaj ko se smirio, jer je našao savršen pokoj u Bogu. Ja sve do sada evo, svakodnevno, ištem od Gospoda smirenje. Duh Sveti je naučio dušu moju šta je Hristovo smirenje, i zato žudim da ga zadobijem.
O Hristova smirenosti! Ko te je osetio, nenasito se otima ka Bogu i dan i noć.
 
* * * * *
 
O, kako sam nemoćan! Malo sam pisao i već sam se umorio i duša traži odmora. I Gospod je za vreme Svog zemaljskog života u telu osetio nemoć ljudsku. I On se zamarao od putovanja, spavajući na lađi za vreme bure. Kada su Ga učenici probudili, zapovedio je moru i vetru da se umire i nastala je velika tišina.
Tako je i u našoj duši. Kada prizovemo sveto ime Gospodnje – nastupa veliki mir.
O, Gospode, daj nam da Te hvalimo do poslednjeg izdisaja.
 
* * * * *
 
Čovek upada u prelest ili iz neopitnosti, ili zbog gordosti. Ako je zbog neiskustva, Gospod će čoveka brzo isceliti, a ako je zbog gordosti, imaće dugo da se muči dok se ne nauči smirenju, i tek tada će ga Gospod isceliti.
U prelest padamo kada mislimo da smo mudri i opitniji od drugih, čak i od duhovnika. Slično sam iz neopitnosti pomislio i ja, pa sam se zato namučio, ali sam veoma blagodaran Bogu što me je time smirio i umudrio, ne oduzevši mi Svoju milost. Sada znam da se bez ispovedanja svome duhovniku čovek ne može sačuvati od prelesti, jer je duhovnicima Gospod dao vlast da vezuju i razrešuju.
 
* * * * *
 
Ukoliko vidiš svetlost u sebi ili oko sebe, nemoj verovati, ako sa njom ne osetiš i umilenje i ljubav prema bližnjima. Ali, nemoj se ni bojati, nego se smiri i svetlost će iščeznuti.
Ako imaš ma kakvo viđenje, ili vidiš neki lik ili san ne veruj. Ako je od Boga, Gospod će te urazumiti. Duša koja nije po ukusu poznala Duha Svetog, ne može da razlikuje odakle mu dolazi viđenje. Đavo daje duši neku posebnu nasladu, pomešanu sa slavoljubljem, po čemu se prelest i raspoznaje.
Oci kažu da prilikom demonskog viđenja duša oseća neku pometenost. Međutim, samo smirena duša koja sebe ne smatra dostojnom viđenja, oseća pri đavolskom dejstvu pometenost i strah, dok sujetan čovek ne oseća ni strah, čak ni zbunjenost, jer on i želi da ima viđenja i smatra sebe dostojnim tog dara. Zato ga đavo lako vara.
Nebesko se poznaje Duhom Svetim, a zemaljsko – umom. Ko hoće da pozna Boga umom kroz nauku, u prelesti je, budući da se Bog poznaje jedino Duhom Svetim.
Ako umom budeš video đavole, smiri se i pokušaj da ih više ne viđaš, i što pre idi duhovniku ili starcu kome si se predao. Sve kaži duhovniku i Gospod će ti se smilovati i izbeći ćeš prelest. A ako pomisliš da imaš više znanja u duhovnom životu od svog duhovnika i prestaneš da mu se poveravaš, Bog će zbog gordosti sigurno dopustiti da padneš u prelest radi urazumljenja.
 
* * * * *
 
Protiv demona se bori smirenjem.
Kada osetiš da se sa tvojim umom bori neki drugi um, smiri se i borba će prestati.
Ako ti se dogodi da ugledaš demone, nemoj se uplašiti, nego se smiri, pa će oni iščeznuti. Ako te obuzme strah, sigurno ćeš pretrpeti nekakvu štetu. Budi odvažan. Pamti da Gospod posmatra da li se uzdaš u Njega?
Ako padneš u prelest i zaželiš da se izbaviš od nje, nemoj očajavati, jer Gospod voli ljude i daće ti da se popraviš i oslobodiš od pomisli koje ti podmeće đavo. Ali, da bi duša našla mir od demona, čovek treba da se smiri i govori: „Gori sam od svih, gori sam i od stoke i zveri“, i da se čisto ispovedi svešteniku. Tada će zli dusi pobeći.
Kao što ljudi ulaze i izlaze iz kuće, tako i zle misli dolaze i opet odlaze ukoliko ih ti ne prihvatiš.
Ako ti misao šapće: „Ukradi“, i ti je poslušaš, samim tim si demonu dao vlast nad sobom. Ako ti pomisao kaže: „Jedi mnogo, dosita“, i ti budeš jeo mnogo, opet je demon tobom zavladao. Dakle, ako tobom zavladaju pomisli raznih strasti, postaćeš boravište demona. Ako se, pak, pokaješ kako valja, oni će se uplašiti i biće prinuđeni da odu.
 
* * * * *
 
Kada plačemo za svoje grehe i smiravamo dušu, nemamo viđenja, niti ih duša želi, a kada ostavimo plač i smirenje, počećemo da se zanosimo viđenjima.
Dugo nisam razumeo zašto treba da budemo skrušeni, kad nam je Gospod jedanput oprostio grehe. Kasnije sam shvatio da se bez skrušenosti čovek ne može održati u smirenju, jer su demoni gordi i hoće da nas nauče gordosti. Gospod nas uči krotosti, smirenju i ljubavi, i kroz njih duša stiče spokojstvo.
U našoj borbi je potrebno biti hrabar. Gospod je rekao proroku Jeremiji: „Govori im sve što ću ti zapovediti. Ne boj se, da te ne bih nakazao pred njima“ (Jer.1,17).
Gospod voli hrabru i mudru dušu. Ako nemamo ni jedno ni drugo, treba da ištemo od Gospoda i slušamo duhovnika, jer u njemu živi blagodat Duha Svetog. Pogotovo čovek čiji je um ozleđen đavolskim delovanjem, ne treba sebi ni u čemu da veruje, nego treba da sluša duhovnika.
Duševne nevolje dolaze zbog gordosti, dok telesne nevolje Bog često pušta na nas iz ljubavi, kao što je to bio slučaj sa mnogostradalnim Jovom.
Raspoznati gordost u sebi vrlo je teško. Ali, evo ti znaka: Ako te napadaju zli dusi ili muče rđave misli, znači da nisi smiren. Ako ti i ne shvataš svoju gordost – ipak se smiravaj.
Ako si razdražljiv, ili, kako se to danas kaže, nervozan, u velikoj si nevolji. Ako nekoga muči strah, neka zna da se ta bolest leči smirenim duhom i pokajanjem i još ljubavlju prema bratiji i neprijateljima.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *