STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
III
O SMIRENJU
 
U današnje vreme malo je staraca koji stvarno poznaju ljubav Gospodnju prema nama, koji imaju iskustva u borbi sa zlim dusima i koji znaju da ih treba pobeđivati Hristovim smirenjem.
Gospod toliko voli čoveka da mu daje darove Duha Svetog. Ali, duša će se mnogo namučiti dok ne nauči da čuva blagodat.
Prve godine po primanju Duha Svetog mislio sam: Gospod mi je oprostio grehe – blagodat svedoči o tome. Šta mi više od ovoga treba? No, ne treba tako misliti. Premda su nam gresi i oprošteni, ipak treba da ih se sećamo i da žalimo zbog njih. Samo tako ćemo sačuvati skrušenost. Ja nisam tako radio i prestao sam da se skrušavam, te sam mnogo prepatio od demona. Bio sam u nedoumici šta se to sa mnom zbiva. Otkud su naišle ove rđave misli kad moja duša poznaje Gospoda i Njegovu ljubav? Međutim, Gospod se sažalio na mene i Sam me je uputio kako se treba smiravati: „Drži um svoj u adu i ne očajavaj“. Eto, time se pobeđuje đavo. A kad bih umom izlazio iz plamena, rđave misli su ponovo nadirale.
Onaj koji poput mene izgubi blagodat, treba hrabro da se bori protiv đavola. Znaj da si sam za sve kriv: pao si u gordost i slavoljubljlje i Gospod ti milostivo daje da poznaš šta znači biti u Duhu Svetom, a šta u borbi sa demonima. Na taj način duša opitom uviđa zlo koje donosi gordost. Tada ona beži od slavoljublja i od ljudske pohvale i od pomisli. Tada duša počinje da prezdravlja i da se uči da čuva blagodat. Kako ćemo znati da li je duša zdrava ili nije? Bolesna duša je gorda, dok zdrava voli smirenje, kao što ju je naučio Duh Sveti. A ako i ne zna to, ona ipak sebe smatra gorom od svakoga.
Smirena duša se uči iz iskustva. I da je Gospod svakog dana uzdiže na nebo i pokazuje joj svu slavu nebesku u kojoj prebiva, i ljubav serafima i heruvima, i svih svetih, ona će govoriti: „Pokazuješ mi slavu Svoju zato što voliš stvorenja Svoja. Ali, Gospode, daruj mi plač i silu da Ti zahvaljujem. Tebi pripada slava na nebu i na zemlji, a ja, Gospode, treba da plačem zbog svojih grehova“. Drukčije nećeš sačuvati blagodat Svetog Duha koju Bog daje bez ikakvih prethodnih zasluga sa naše strane, već jedino po milosti Svojoj.
Gospod je pokazao veliku milost prema meni i dao mi da razumem da celog života treba plakati. Takav je put Gospodnji. Eto, sada pišem, žaleći ljude koji su kao i ja gordi i koji zbog toga stradaju. Pišem ovo da biste se naučili smirenju i našli mir u Bogu.
Neki govore da je ranije bilo tako, a da je sada to zastarelo. Ali, kod Gospoda nikada ništa ne menja svoju vrednost. Mi smo ti koji se menjamo, postajemo rđavi i gubimo blagodat. Onome koji ište Gospod sve daje, i to ne zato što je zaslužio, već zato što je Bog milostiv i što nas voli.
Ja o ovome pišem, jer duša moja zna Gospoda.
 
* * * * *
 
Veliko je blago naučiti se Hristovom smirenju. Sa njime je lako i radosno živeti i tada sve postaje milo srcu. Samo smirenima Gospod otkriva sebe Duhom Svetim. Ako se ne smirimo, nećemo videti Boga. Smirenje je svetlost u kojoj ćemo ugledati Svetlost-Boga, kao što se i peva u Crkvi: „U svetlosti Tvojoj videćemo svetlost“.
Gospod me je naučio da držim svoj um u adu i ne očajavam, i tako se eto smirava duša moja, ali još uvek nisam stekao istinsko smirenje, ono koje se rečima ne može iskazati. Duša je u strahu kada se približava Bogu. Kada Ga, pak, ugleda ona se od krasote slave Njegove neizrecivo raduje i od ljubavi Božije i sladosti Duha Svetog potpuno zaboravlja zemlju. Takav je raj Gospodnji. Svi će biti u ljubavi i, zahvaljujući smirenju Hristovom, želeće da vide druge blaženijim od sebe. Smirenost Hristova prebiva u najneznatnijima, i oni su srećni što su takvi. Gospod mi je dao da tako razumem.
O svi sveti, molite se Bogu za mene da se moja duša nauči Hristovom smirenju. Moja duša je žedna Njega, ali ne može da Ga nađe i zato Ga sa suzama tražim, kao izgubljeno dete svoju majku:
„Gde si Gospode moj? Sakrio si se od moje duše i zato Te sa suzama tražim“.
Gospode, daruj mi snage da se smirim pred veličanstvom Tvojim.
Gospode, Tebi pripada slava na nebu i na zemlji, a meni, Svom neznatnom stvorenju, daruj smireni duh Svoj.
Molim Tvoju blagost, Gospode, pogledaj na mene sa visisne slave Svoje i daruj mi snage da Te slavim dan i noć, jer Te je zavolela duša moja Duhom Svetim, i tugujem za Tobom i sa suzama Te tražim.
Gospode, daruj nam Duha Svetog. Njime ćemo Te slaviti dan i noć, jer je naše telo nemoćno, a Duh je Tvoj silan i daje snage duši da Ti sa lakoćom služi. On utvrđuje naš um u Tvojoj ljubavi i umiruje ga u Tebi savršenim mirom, i on ne može više ni na šta drugo da misli osim na Tvoju ljubav.
Milostivi Gospode, nemoćan je moj duh i ne može da dođe do Tebe. Zato Te prizivam kao car Avgar: „Dođi i isceli me od rana mojih grehovnih pomisli, i ja ću Te hvaliti dan i noć i propovedaću Te ljudima da bi svi narodi poznali da si Ti Gospod, Onaj isti kao i ranije, Onaj koji čini čuda, prašta grehe, osvećuje i oživljava“.
Velika je razlika između prostog čoveka, koji je Duhom Svetim poznao Gospoda, i onoga koji je veliki ali nije osetio blagodat Duha Svetoga.
Postoji velika razlika između verovanja da postoji Bog, poznavanja Boga iz prirode i Svetog Pisma, i poznavanja Gospoda Duhom Svetim.
Duh onoga koji zna Boga Duhom Svetim danonoćno gori od ljubavi prema Bogu i njegova duša ne može da se veže ni za šta zemaljsko.
Duša koja nije okusila sladost Duha Svetoga sujetno se raduje zemaljskoj slavi, ili bogatstvu, ili vlasti, dok duša koja poznaje Gospoda Duhom Svetim želi jedino Gospoda, a bogatstvo i slava ovoga sveta ne znače joj ništa.
Duša koja je osetila Duha Svetog, snalazi se po ukusu. U Pismu stoji: Okusite i vidite kako je blag Gospod (Ps.33,9). David je to opitom poznao. Gospod sve do sada daje Svojim slugama da kroz opit poznaju Njegovu blagost, i učiće On Svoje sluge sve do kraja veka.
Onaj ko je upoznao Boga Duhom Svetim, naučio se smirenosti, upodobio se svom Učitelju Hristu, Sinu Božijem, i postao sličan Njemu.
„Gospode, učini nas dostojnima dara Svog svetog smirenja.
Gospode, daruj nam smireni Duh Svoj, kao što si po milosti Svojoj došao nama koji Te ničim nismo zadužili, i spasao nas i uzneo na nebo da bismo i mi mogli videti slavu Tvoju“
O Hristovo smirenje! Poznajem te, ali te ne mogu sačuvati. Tvoji plodovi su slatki, jer nisu zemaljski.
 
* * * * *
 
Kako u duši ponovo zapaliti oganj kada je obuzme čamotinja, da bi stalno plamtela ljubavlju? Taj oganj je u Bogu. Gospod je i došao na zemlju da bi nam dao taj oganj blagodati Duha Svetoga. Njega će primiti onaj ko se nauči smirenju, jer Gospod smirenima daje Svoju blagodat.
Mnogo se truda mora uložiti i mnogo suza proliti da bi se očuvao smireni duh Hristov. Bez Njega se gasi svetlost života u duši i ona umire. Telo se može brzo isušiti postom, ali neprestano smiravati sebe teško je i nije brzo dostižno. Marija Egipćanka se 17 godina borila sa strastima kao sa divljim zverovima i tek je tada našla mir, a telo je ona brzo ispostila budući da u pustinji nije imala čime da se hrani.
Naša srca su ohladnela i zato ne razumemo Hristovo smirenje i ljubav. Istina, oni se poznaju jedino Duhom Svetim, ali ne zaboravimo da se blagodat Božija može privući. Treba je samo svom dušom zaželeti. Ali, kako ćemo poželeti ono što ne znamo? Svi mi imamo nekog znanja o Bogu, a i Duh Sveti svaku dušu pokreće da traži Boga.
O, kako treba moliti Gospoda da podari duši smireni Duh Sveti. Smirena duša ima veliki mir, dok gorda sama sebe muči. Gord čovek ne poznaje ljubav Božiju i daleko je od Boga. On se ponosi time što je bogat, ili učen, ili slavan, a ne zna, nesrećnik, koliko je bedan i propao budući da ne poznaje Boga. Ali, onom ko se bori protiv gordosti u sebi, Bog pomaže da nadvlada tu strast.
 
* * * * *
 
Gospod je rekao: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11,29). Za time, eto, čezne duša moja i dan i noć. Ja molim Boga i čitavo nebo svetih, i sve vas koji ste poznali Hristovo smirenje – pomolite se da na mene siđe duh Hristovog smirenja koga do suza želi moja duša. Ne mogu da ga ne želim, jer ga je moja duša upoznala Duhom Svetim. Međutim, taj dar sam izgubio i zato sa suzama tugujem za njim.
Mnogomilostivi Vladiko, daruj nam smireni duh, da bi duše naše našle pokoj u Tebi.
Presveta Mati Gospodnja, isprosi nam, milostiva, smireni duh.
Svi sveti, koji živite na nebu i vidite slavu Gospodnju i raduje se duh vaš – molite se da i mi budemo sa vama. I moja duša se otima da ugleda Gospoda, ali tugujem za Njim u smirenosti kao nedostojan takvog blaga.
Milostivi Gospode, Duhom Svetim nauči nas smirenju Svome.
 
* * * * *
 
Gordost duši ne da da stupi na put vere. Onome koji ne veruje savetujem da kaže: „Gospode, ako te ima, prosveti me, i služiću Ti svim srcem i svom dušom“. Za tu smirenu misao i gotovost da služiš Bogu, Gospod će te neizostavno prosvetiti. Međutim, ne treba govoriti: „Ako postojiš, kazni me“, jer ako dođe kazna, možda nećeš imati snage da zahvališ Bogu i da se pokaješ.
Tvoja duša će osetiti Gospoda kada te bude prosvetio. Osetiće ona da joj je Gospod sve oprostio i da je voli. Ovo ćeš opitom saznati, a blagodat Svetoga Duha svedočiće u duši o spasenju. Tada ćeš zaželeti da dovikneš celome svetu: „Kako nas mnogo voli Gospod“
Apostol Pavle nije ispočetka znao Gospoda, već Ga je gonio. Međutim, kada Ga je upoznao, obišao je ceo svet propovedajući Hrista.
Mi ne možemo ni saznati veličinu ljubavi Gospodnje prema ljudima ukoliko nam On Duhom Svetim to ne otkrije. Učeći zemaljskim umom, to nećemo postići.
Dakle, da bismo se spasli, treba da se smiravamo. Gordi neće naći spokojstvo čak ni kad bi ga na silu odveli u raj. I tu bi on bio nezadovoljan i govorio bi: „Zašto nisam na prvom mestu“? Međutim, smirena duša je ispunjena ljubavlju i ne traži prvenstva, već svima želi dobro i svime je zadovoljna.
 
* * * * *
 
Slavoljubiv se ili boji demona, ili postaje sličan njima. Međutim, ne treba ih se bojati. Bojati se treba slavoljublja i gordosti, jer se zbog njih gubi blagodat.
Ko besedi sa đavolom prlja um, a onome ko prebiva u molitvi Gospod prosvećuje um.
Gospod nas mnogo voli, ali mi stalno padamo budući da nemamo smirenja. Da bismo ga sačuvali treba da umrtvimo telo i primimo Duha Hristovog. Svetitelji su vodili žestoku borbu sa zlim dusima i pobedili ih smirenjem, molitvom i postom.
Ko je smirio sebe, pobedio je đavola.
 
* * * * *
 
Šta da činimo da bismo imali mir u duši i u telu?
Potrebno je voleti sve ljude kao samoga sebe i svakog trenutka biti spreman za smrt. Kada se duša seća smrti, postaje smirena, potpuno se prepušta volji Božijoj, i želi da sa svima bude u miru i da sve voli.
Duša u koju se useli Hristov mir pristaje da kao Jov sedi na đubrištu a druge da vidi u slavi. Tada je duši drago što je gora od svakoga. Tajna Hristovog smirenja je velika i ne može se objasniti. Od ljubavi duša želi svakom čoveku više dobra nego samoj sebi, i raduje se kad vidi da je drugima bolje nego njoj, a tuguje kada se drugi muče.
O, pomolite se za mene svi sveti i svi ljudi, da se u mene useli sveto smirenje Hristovo.
 
* * * * *
 
Gospod voli ljude, ali im šalje nevolje da bi uvideli svoju nemoć i smirili se. Za smirenje, pak, prima se Duh Sveti sa kojim je sve dobro, i radosno i prekrasno.
Neki, opet, mnogo stradaju zbog siromaštva i bolesti, ali se ne smiravaju, tako da stradaju bez koristi. Smiren čovek je zadovoljan, bilo šta da mu se desi, jer je Gospod njegovo bogatstvo i radost. Svi ljudi će se diviti lepoti takve duše.
Ti govoriš: Imam mnogo nevolja. Međutim, ja ti kažem, ili tačnije, Sam Gospod ti govori: Smiri se i tvoja će se žalost okrenuti na radost i u čudu ćeš se upitati zašto si se ranije toliko mučio i žalostio. Sada se, pak, raduješ, jer si se smirio i primio blagodat Božiju. Kada bi bio i jedini koji je u bedi, radost te ne bi napustila, jer u duši imaš mir o kome je Gospod rekao: Mir svoj dajem vam (Jn.14,27). Svakoj smirenoj duši Bog daje svoj mir.
 
* * * * *
 
Duša smirenog čoveka je kao more. Kamen koji baciš u njega za trenutak zatalasa površinu, a zatim potone u dubinu.
Tako i nevolje brzo tonu u srcu smirenog čoveka, jer je sa njim sila Gospodnja.
Gde obitavaš, smirena dušo? Ko živi u tebi i sa čime bih te uporedio?
Ti goriš jarko kao sunce i ne sagorevaš, već svojom toplotom sve greješ.
Tebi pripada zemlja krotkih, po reči Gospodnjoj.
Slična si cvetnom vrtu u kome je prekrasan dom gde voli da obitava Gospod.
Tebe voli i nebo i zemlja.
Tebe vole sveti apostoli, proroci, svetitelji i prepodobni.
Tebe vole angeli, serafimi i heruvimi. Tebe smirenu voli Prečista Mati Gospodnja. Tebe voli i tebi se raduje Gospod.
 
* * * * *
 
Gordoj duši Gospod Sebe ne otkriva. Gorda duša može da izuči sve knjige, ali nikad neće poznati Gospoda. Ona svojom gordošću ne ostavlja mesta blagodati Duha Svetog, a Bog se poznaje jedino Duhom Svetim.
 
* * * * *
 
Ljudi koji su prosvećeni svetim krštenjem veruju u Boga. Među njima ima onih koji Ga još i poznaju. Verovati u Boga je dobro, ali poznati Boga je blaženije. Naravno, blaženi su i oni koji samo veruju, jer je Gospod rekao apostolu Tomi: Zato što si me video, poverovao si; blaženi koji ne videše i verovaše (Jn.20,29).
Kad bismo bili smireni, Gospod bi nam po Svojoj ljubavi sve pokazao i otkrio Svoje tajne, ali naša nesreća je u tome što nismo smireni, već se gordimo i hvalimo svakom sitnicom, i tako mučimo i sebe i druge.
Gospod je milostiv, ali zbog gordosti dušu kažnjava glađu i ne daje joj blagodat Svoju dokle god se ne nauči smirenju. Mnogo sam grešio i već bih odavno bio u adu da me Gospod i Njegova presveta i preblaga Majka nisu požalili. O, njen glas je tih i krotak. To je nebeski glas kakav mi na zemlji nikad ne čujemo. Evo, sa suzama vam pišem o milostivom Gospodu kao o Ocu rođenom. Duši je slatko kada je sa Gospodom. Ovu je radost osetio Adam u raju kada je jasno video Gospoda. Duša oseća da je Bog sa nama kao što nam je i obećao I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (Mt.28,20).
Gospod je sa nama! Može li čovek išta više želeti? Gospod je stvorio čoveka da bi večno živeo u Njemu i radovao se, da bi bio s Njim i u Njemu. I Sam Gospod želi da bude u nama i sa nama. On je naša radost i veselje.Mi sami sebe predajemo na muke kada se gordošću udaljimo od Njega, i tada tuga, uninije i zle misli razdiru našu dušu.
Gospode, ispravi nas kao što nežna mati ispravlja svoju malu decu. Daj svakoj duši da pozna radost Tvoga dolaska i silu Tvoje pomoći. Daj olakšanje napaćenim dušama Tvoga naroda i sve nas nauči Duhom Svetim da poznajemo Tebe. Tuguje čovekova duša na zemlji, Gospode, i umom ne može da se okrepi u Tebi, jer ne poznaje Tebe ni Tvoju blagost. Um je naš pomračen zemaljskim brigama i mi ne možemo da pojmimo punotu ljubavi Tvoje. Ti nas prosveti. Tvome milosrđu sve je moguće. Rekao si u svetom Jevanđelju da će mrtvi čuti glas Sina Božijeg i da će oživeti. Tako i sada učini da naše mrtve duše čuju glas Tvoj i ožive u radosti.
Gospode, reci svetu: „Opraštaju vam se gresi“ – i biće nam oprošteni.
Osveti nas, Gospode, i bićemo osvećeni Duhom Tvojim i slaviće Te svi narodi i biće volja Tvoja na zemlji kao što je na nebu, jer je Tebi sve moguće.
 
* * * * *
 
Gord se čovek boji ukora, a smireni ne. Ko je stekao Hristovo smirenje, neprestano se ukoreva i raduje kada ga drugi ruže, a žalosti kada ga ljudi hvale. Ali, ovo je još uvek samo početak smirenja. Duša sebe vidi gorom od svih tek kad pozna Gospoda Duhom Svetim, tj. kako je krotak i smiren. Tada bi rado, kao Jov, sedela u ritama na đubrištu, i gledala druge kako prebivaju u Duhu Svetom i sijaju od obilja blagodati i bivaju slični Hristu.
Neka Gospod svima da da osete Hristovo smirenje koje se ne može opisati. Tada duša više neće poželeti ništa drugo, nego će večito živeti u smirenju, ljubavi i krotosti.
Tuguje moja duša za Tobom, Gospode. Sakrio si lice Svoje od mene. Postao sam smućen i moja duša ponovo smrtno želi da Te vidi, jer si je Ti privukao. Da me nisi privukao blagodaću Svojom ne bih toliko tugovao i sa suzama Te tražio.
Kako će iskati i šta će tražiti onaj ko nije poznao i izgubio?
Živeći u svetu, ponekad sam mislio na Tebe Bože, ali sada moj duh gori i do suza želi da Te ugleda, Svetlosti moja.
Ti si me naučio milosrđem Svojim. Skrivao si se od mene da bi se duša moja naučila smirenju, jer se bez njega ne može sačuvati blagodat u duši. Bez blagodati duša pada u uninije. Kada se duša nauči smirenju, ni tuga ni uninije joj se neće približiti, jer je Duh Božiji raduje i veseli.
Žao mi je jadnika koji ne poznaju Boga. Oni se hvale što lete, ali to nije ništa naročito. I ptice lete, ali slave Boga, dok čovek – tvorevina Božija, napušta Gospoda. Pomislite šta ćete reći na strašnom Sudu Hristovom. Kuda ćete tada pobeći i gde ćete se sakriti od Lica Božijeg.
Mnogo se molim Bogu za vas da se svi spasete i večno se radujete sa angelima i svetiteljima. A i vas još molim: pokajte se i smirite se, obradujte Gospoda koji vas toliko željno i milostivo očekuje. Duši koju zavoli Gospod daje da žali zbog naroda i sa suzama se moli za njega. I moja duša pati zbog vas i mnogo se moli za vas.
Neka je slava Gospodu i Njegovom milosrđu što se nama, Svojim grešnim slugama, javlja Duhom Svetim, tako da Ga duša poznaje bolje nego svog rođenog oca, budući da se ovaj vidi samo spolja, dok Duh Sveti prožima svu dušu i um i telo.
 
* * * * *
 
Blažena je smirena duša, jer je Gospod voli.
Smirene svetitelje proslavlja svo nebo i zemlja, a Gospod im daje slavu da budu sa Njim: Gde sam ja onde će i sluga moj biti (Jn.12,26).
Najsavršenija u smirenju je Majka Božija i zato je slave svi narodi sveta i služe joj sve sile nebeske. I eto, nju nam je Gospod dao za zastupnicu i pomoćnicu.
 
* * * * *
 
Nema ništa bolje nego živeti u smirenju i ljubavi. Tada u duši vlada veliki mir i takav se čovek nikada ne uznosi nad bratom. Ako budemo voleli svoje neprijatelje, u nama neće biti mesta za gordost, jer Hristova ljubav ne zna za oholost. Gordost kao oganj spaljuje svako dobro, a smirenje Hristovo je neizrecivo slatko. Kada bi ljudi to znali, sva zemlja bi se učila toj nauci. Celog života se i dan i noć učim smirenju i još ga nisam zadobio. Sve mislim: još nisam postigao što želim, i ne mogu da ge steknem. Zato vas smireno molim, bratijo, koji ste poznali ljubav Hristovu, da molite se za mene da se izbavim od gordog duha i da se useli u mene smirenje Hristovo.
 
* * * * *
 
Postoji mnogo vrsta smirenja. Jedni su poslušni i za sve ukorevaju sebe – i to je smirenje. Drugi se opet kaju zbog svojih grehova i smatraju se gadnima pred Bogom – i to je smirenje. Međutim, drugo smirenje ima onaj koji je poznao Gospoda Duhom Svetim. Kod njega je drukčije poznanje i drukčiji okus.
Kada duša Duhom Svetim vidi kako je Gospod krotak i smiren, i sama se smirava do krajnosti. Ovo je smirenje osobite vrste i niko ga ne može opisati. Ono se poznaje samo Duhom Svetim. Kada bi ljudi Duhom Svetim upoznali Gospoda, sasvim bi se izmenili. Bogati bi prezreli svoje bogatstvo, učeni – svoje znanje, upravitelji – svoju slavu i vlast, i svi bi se smirili i živeli u velikom miru i ljubavi i na zemlji bi vladala velika radost.
Duša koja se preda volji Božijoj, u umu nema ništa osim Boga, i čistim umom stoji pred Gospodom.
Gospode, nauči nas Duhom Svetim da budemo poslušni i uzdržljivi. Daj nam duh Adamovog pokajanja i suze za naše grehe. Daj da Te večito slavimo i blagodarimo Ti. Ti si nam dao Svoje prečisto Telo i Krv da bismo zauvek živeli zajedno sa Tobom i bili tamo gde si Ti i videli slavu Tvoju.
Gospode, daj svim narodima zemlje da poznaju koliko nas mnogo voliš i kako čudesan život daješ onima koji veruju u Tebe.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *