NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Gospod daje po srcu
 
Moleći se Gospodu, Majci Božijoj ili Svetima, svagda imaj na umu da Gospod daje po srcu (daće ti Gospod po srcu tvojemu, Ps. 19, 5), kakvo je srce, takav je i dar; ako se moliš sa verom, iskreno, svim srcem, nelicemerno, tada saobrazno tvojoj veri, stepenu topline tvoga srca, daće ti se i dar od Gospoda. I obrnuto, što je hladnije tvoje srce, što je ono malovernije, neiskrenije, beskorisnija je i tvoja molitva, osim toga, ona još više razgnevljuje Gospoda, Koji jeste Duh i ište Sebi one koji se klanjaju u duhu i istini (Jn. 4, 24-23). Zato, ako prizivaš Gospoda, Majku Božiju, Anđele ili Svetitelje prizivaj ih svim srcem, ako se moliš za nekoga od živih ili umrlih moli se za njih svim srcem, izgovarajući njihova imena sa srdačnom toplinom; moliš li za sebe ili nekog drugog dobijanje bilo kakvih duhovnih darova, ili za izbavljenje svoje ili bližnjeg iz nekakve nevolje ili od grehova i strasti, loših navika moli se za to od sveg srca, želeći svim srcem za sebe i drugoga traženo dobro, imajući čvrstu nameru da se obnoviš, ili želeći da se neko drugi oslobodi greha, strasti i grešnih navika i dobićeš od Gospoda dar po srcu tvome. Šta God hoćete ištite, i biće vam (Jn. 15, 7). Vidiš treba nesumnjivo želeti ono za šta se moliš, samo tada ćeš i dobiti. Molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravite (Jak. 5,16).
Kao što svaku reč molitve: pomiluj me, Bože, Vladika čuje i ispunjava svaku reč (iskustvo), samo ako bi od srca govorili; tako i sve reči drugih molitava, čak i naše, sopstvene, iskrene molitve. O, dobroposlušni Vladiko! Slava Tebi! Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima… (Mt. 7,78). Samo u prostoti srca, molite se bez sumnje.
Zapamti, da ako ti za vreme molitve ne praznosloviš, nego govoriš reči molitve sa osećanjem, tada se tvoje reči neće vratiti prazne, bez sile (kao ljuska od zrnevlja), nego će ti neizostavno doneti baš te plodove, koji se sadrže u reči kao plod u ljušturi. To je najprirodnija stvar, kao što su prirodni i uobičajeni u prirodi plod i njegova ljuska. Ali ako reči bacaš u prazno, bez vere, ne osećajući njihovu silu, kao ljusku bez jezgra, onda će se one prazne tebi i vratiti; ako bacaš ljusku, ljuska će da ti se i vrati; ako baciš seme, doneće ti ceo klas, i što je bolje, plodnije seme, to će i klas biti bogatiji. Tako je i sa našim molitvama: što iskrenije, srdačnije budeš izgovarao svaku reč, to će veći biti plod tvoje molitve; svaka reč, kao zrno doneće ti duhovni plod, kao zreo klas. Ko od onih koji se mole nije doživeo ovo. Nije Spasitelj uzalud poredio seme sa rečju, a ljudsko srce sa zemljom (Mt. 13,5). To isto treba reći i o rečima molitve. Još: ko ne zna da kiša orošava zemlju, biljke i napaja ih? Tako nam se reč Božija, a i naša reč, rečena sa verom, neće vratiti a da ne napoji naše duše ili duše koje rado slušaju i veruju. To je baš tako prirodno, kao što je prirodno da kiša napaja i hrani zemlju i biljke i osposobljava da rastu.
Bog i Sveti isto tako čuju našu molitvu kao što ljudi čuju jedan drugoga, kada razgovaraju među sobom, ili, kao što slušaju propovednika ljudi koji stoje u hramu, ili vojnici koji slušaju glas vođe, čuju čak nesravnjeno bolje i savršenije; zato što mi čujemo reči drugoga, ali ne znamo, šta mu je u srcu i u mislima, i dešava se da drugi jedno govori, a sasvim drugo ima na srcu. Bog i Sveti nisu takvi: oni vide šta je kod nas i u mislima i na srcu, sam Bog svojim sveznanjem, a Sveti blagodaću Svetoga Duha, u Kojem oni večito borave. Oni vide, odgovaraju li naše reči srcu, i ako u potpunosti odgovaraju srcu, a srce je sa svoje strane verujuće, skrušeno i smireno, gori ljubavlju i usrdnošću (kao što mi usrdno ka Tebi pribegavamo) i željom da dobijemo traženo, tada se oni ljubazno priklanjaju na našu molitvu i daruju željeno. Bog i sveti žele da ih mi u molitvi doživljavamo živima, onakvima kakvi jesu, da bi smo ih gledali srdačnim očima. Živ je Bog; A BOG nije BOG mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38).
Ako se od srca moliš Gospodu, ili Vladičici, ili Anđelima, ili Svetitelju, tada ti govoriš samom srcu
Gospoda, Vladičice, Anđela ili Svetog: jer svi smo u jednom srcu Božijem u Duhu Svetom, svi Sveti su u Božijem srcu. U Menu prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56).
Ako hoćeš, da Gospod brže da srdačnu veru tvojoj molitvi, staraj se od sveg srca da sve govoriš i radiš sa ljudima iskreno i ni na koji način ne budi sa njima dvojedušan. Kada postaneš prostodušan i poverljiv prema ljudima, onda će ti Gospod dati prostodušnost i iskrenu veru i u odnosu sa Bogom. Onoga, koji nije srdačan sa ljudima, Gospod teško prima na molitvi, dajući mu da oseti da je on neiskren u odnosu sa ljudima i stoga ne može da bude savršeno iskren i u odnosu sa Bogom, bez mučenja duše.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *