МИСЛИ О МОЛИТВИ

 

МИСЛИ О МОЛИТВИ
 

 
Боље је да се молиш кратко, али са ватреном душом
 
При молитви држи се овог правила, да је боље да се каже пет речи од срца, него мноштво речи језиком. Када приметиш да ти је срце хладно и немаш воље да се молиш, застани, загреј своје срце неком живом представом, на пример о својој грешности, о својој духовној беди, сиромаштву и слепоћи, или представљањем великих непрестаних доброчинстава Божијих према теби и роду људском, посебно хришћанима, а затим се моли без журбе, са топлим осећањем; ако и не успеш да прочиташ све молитве на време, није страшно, а од топле лагане молитве добићеш неупоредиво више користи, него ако би прочитао све молитве али брзо, без саосећања. Волим рећи пет ријечи умом својим; неголи хиљаде ријечи језиком (1. Кор. 14, 19). Али разуме се врло добро би било ако бисмо могли са дужним саосећањем да кажемо у молитви и мноштво речи. Господ не оставља оне, који се труде за Њега и дуго стоје за Њега, и колико они мере, мери и Он, и сразмерно обиљу истинитих речи њихових молитава, шаље у њихову душу обиље духовне светлости, духовне топлине, мира и радости. Добро је дуго и непрестано молити се, али не могу сви примити ту ријеч дo они којима је дано; ко може примити нека прими (Мт. 19, 11-12). Ко не може да издржи дуге молитве, боље је да се моли кратко, али са ватреном душом.
Неки сматрају за сву своју благочестивост и исправност пред Богом читање свих предвиђених молитава, не обраћајући пажњу на спремност срца за Бога, на своје унутрашње исправљање; на пример, многи тако ишчитавају правило пред причешће. Међутим, овде пре свега треба обратити пажњу на исправљање и спремност срца да прими Свете Тајне; ако је срце у утроби твојој у правилном настројењу, по милости Божијој, ако је оно спремно да сретне Женика, онда нека је слава Богу, премда и ниси успео да прочиташ све молитве. Царство Божије није у ријечи него у сили (1. Кор. 4, 20). Добра је послушност у свему мајци Цркви, али са разборитошћу, и ако је могуће, који могу да приме дугу молитву нека приме. Али не могу сви примити ту ријеч (Мт. 19, 11); ако је пак дуга молитва неспојива са ватреношћу духа, боље је сатворити кратку, али ватрену молитву. Сети се да је једна реч митара, изречена од ватреног срца, оправдала њега. Бог не гледа на мноштво речи, него на расположење срца. Најважније је жива вера срца и топло покајање због грехова.

Један коментар

  1. роса петровић

    Осећате ли неку силу из речи Светог Јована у тексту ове књиге, у сваком реду, у сваком слову?
    „Сумња – то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити?
    И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. “ О, Боже, како снажно и лепо речено, тачно и једноставно.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *