МИСЛИ О МОЛИТВИ

 

МИСЛИ О МОЛИТВИ
 

 
У молитви за живе и умрле неопходно је да се они усрдно помињу
 
Молећи се за живе и умрле и изговарајући њихова имена, потребно је од свег срца, са љубављу изговарати та имена, како би носили у души та лица, чија се имена помињу као дојиља када негује своју дјецу (1. Сол. 2, 7), и памтили да су они удови наши и удови Христовог тела (ср. Еф. 4, 25; 5, 30); није добро да се пред лицем Божијим само набрајају језиком њихова имена без учешћа и љубави срца. Треба да се помисли да Бог гледа на срце, да и они, за која се молимо потребују баш то од нас, према дугу. хришћанске љубави, братске саосећајности и љубави. Велика је разлика између безосећајних набрајања имена и њиховог усрдног помињања: једно од другог разликује ce као небо и земља. Али, име Самог Господа, Пречисте Његове Мајке, Светих Анђела и Светих Божијих људи по преимућству треба призивати увек чистог срца, са вером и пламеном љубављу; уопште, речи молитве не треба пребирати само језиком, као да вртиш прстом у књизи листове папира или као да бројиш новац; требало би да речи извиру као извор живе воде из свога врела, да би биле искрени глас срца, а не туђа позајмљена одећа, из туђих руку.
Када се наглас или у себи молиш за друге, на пример за своје укућане или за друге, иако то они и нису тражили од тебе, моли се за њих са таквом истом топлином и усрдношћу, као што се молиш за себе. Сети се заповести закона: Љуби ближњег свога као самог себе (Мт. 19, 19; 22, 39; Лев. 19,18). У свим случајевима пази на то, тј. воли ближњег као себе. Нe буди лукав пред Господом, који испитује срца и бубреге (Јер. 11,20; Отк. 2, 23; Пс. 7, 10), да Он не презре твоју молитву као сујетну и лажну.

Један коментар

  1. роса петровић

    Осећате ли неку силу из речи Светог Јована у тексту ове књиге, у сваком реду, у сваком слову?
    „Сумња – то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити?
    И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. “ О, Боже, како снажно и лепо речено, тачно и једноставно.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *