NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Gospod ispunjava naše molbe samo ako mi imamo nesumnjivu veru
 
Ako hoćeš molitvom da izmoliš za sebe neko dobro kod Boga, tada se pre molitve pripremi za nesumnjivu, jaku veru i preduzmi blagovremeno sredstva protiv sumnje i neverja. Nije dobro ako tvoje srce za vreme same molitve klone u veri i pokoleba se u njoj, tada i ne pomišljaj da ćeš dobiti ono što si molio od Boga sumnjajući, zato što si uvredio Boga, a onima koji Ga vređaju Bog ne daje Svoje darove! I sve, rekao je Gospod, što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete (Mt. 21, 22), što znači: ako zamolite sa nevericom ili sa sumnjom, nećete dobiti. Ako imate vjeru i ne posumnjate, još kaže On, možete i gore premeštati (Mt. 21, 21). Znači, ako posumnjate i ne poverujete, nećete učiniti to. Ali neka ište (svaki čovek) s vjerom, ne sumnjajući ništa, kaže apostol Jakov… neka ne misli da će primiti šta od Boga. Čovjek dvojedušan nepostojan je u svim putevima svojgš (Jak. 1, 68). Srce koje sumnja u to, da Bog može da daruje moljeno, kažnjava se za sumnju: ono bolesno pati i stešnjava se od sumnje. Će gnevi svemoćnog Boga ni senkom sumnje, posebno ti, koji si iskusio na sebi Božiju svemogućstvo mnogo puta. Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. Tvojoj sumnji ili neverici neka pomogne sledeće rasuđivanje: ja molim od Boga 1) postojeće, a ne samo zamišljeno, ni maštarsko, ni fantastično dobro, jer sve postojeće je od Boga postalo, zato što bez Njega ništa ne postade što je postapo (Jn. 1, 3) i znači, da sve što biva ne biva bez Njega, a sve je ili od Njega postalo ili po Njegovoj volji ili dopuštenju i dešava se preko sila i sposobnosti koje je On dao tvorevini i u svemu postojećem i onom što biva Gospod je punovlasni Vladika. Osim toga, On zove nepostojeće kao postojeće (Rim. 4, 17); znači ako bih molio i ne postojeće On bi mogao da mi da stvorivši ga. 2) Ja molim moguće, a za Boga i naše nemoguće je moguće; znači, i s te strane nema prepreka, zato što Bog može da učini za mene čak ono što je po mojim shvatanjima nemoguće. Nesreća je naša, što se u našu veru meša kratkovidi razum, taj pauk, koji lovi istinu mrežama svojih rasuđivanja, zaključaka, analogija. Vera odjednom zahvata, vidi, a razum zaobilaznim putevima dolazi do istine; vera to je sredstvo opštenja duha sa duhom, a razum duhovno-čulnog sa duhovno-čulnim i prosto materijalnim; ona je duh, a on telo.
Naša nada da ćemo dobiti ono zašta se molimo za vreme molitve temelji se na veri u dobrotu i darežljivost Božiju, kao Bog milosti i darežljivosti On je i Čovekoljubac, i pri tome mi se prisećamo bezbrojnih ranijih svedočanstava dobrote i milosti, kako na drugim ljudima (u Sv. Pismu i u žitijima Svetih), tako i na nama. Zato je radi uspeha molitve potrebno takođe, da je onaj koji se moli, već ranije dobio traženo i u to čvrsto verovao srcem. Često mi dobijamo posle svoje molitve traženo, posebno molitve za spas duša naših; to treba pripisati upravo Gospodu, Njegovoj blagodati, a ne bilo kakvom slučaju. Gde je moguće dati mesto slučaju u Carstvu svedržiteljnog Boga? Bez Njega zaista ništa ne postaje, kao što bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3). Mnogi se ne mole, zato što im se čini, da oni navodno nisu dobili od Boga molitvom nikakve darove, ili smatraju molitvu nepotrebnim delom; Kažu: Bog sve zna pre naše molbe, i zaboravljaju, da je rečeno: ištite i daće vam se; tražite, i naći ćeme; kucajte, i omeopuće vam se (Mt. 7, 7). Naše molbe (molitve) potrebne su baš zbog jačanja naše vere, kojom se jedino i spasavamo: bpagodaću ste spaseni kroz vjeru (Ef. 2, 8); o ženo! velika je vjera tvoja (Mt. 15, 28); Spasitelj je zbog toga i primorao ženu da se usrdnije moli, da bi pobudio njenu veru i pojačao je. Takvi ljudi ne vide to, da oni nemaju veru najdragocenije nasleđe hrišćana, koje je neophodno kao život, da neverjem grade lažom (1. Jn. 1, 10) Boga a u suštini su čeda đavolja, nedostojni bilo kakvih milosti Božijih, da su oni ti koji ginu. Potrebno je, takođe, da srce u toku molitve gori željom za duhovnim blagom, ljubavlju k Bogu, Koga srce jasno sozercava u svoj Njegovoj beskrajnoj blagosti prema rodu ljudskom, i Koji je spreman da sluša sa očinskom ljubavlju sve njegove molitve. Kada, dakle, vi, zli 6ydyću, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji My ištu (Mt. 7, 11)?
Moleći Gospoda ili Prečistu Majku Božiju, ili Anđele. ili Svetitelje, treba imati takvu veru, kakvu je imao kapernaumski kapetan (Lk. 7, 6 i dalje). On je verovao, da kao što su njega slušali njegovi vojnici i ispunjavali njegove reči, tako će, tim pre, po svemogućoj reči sveblagog Gospoda, biti ispunjena i njegova molba. Ako su stvorenja svojom ograničenom snagom izvršavala ono šta je on od njih tražio, pa zar neće ispuniti i Sam Vladika Svojom svemogućom silom molbe slugu Svojih, koji se Njemu sa verom i nadom obraćaju! Zar neće Bog i, snažne blagodaću i zastupništvom pred Njim, verne sluge Njegove, Prečista Majka Božija, Anđeli i Sveti ljudi, ispuniti naše molbe koje prinosimo, sa verom, nadom i ljubavlju! Zaista, i ja verujem sa kapetanom, da ako budem molio kako treba i šta treba bilo kog Svetitelja: daj mi ovo i daće; dođi mi u pomođ i doći će, učini ovo i učiniće. Eto kakvu jednostavnu i snažnu veru treba imati!
Moleći se, treba tako verovati u snagu reči molitve, ne odvajajući same reči od samog dela, koje one izražavaju; treba verovati da za rečju kao senka za telom, sledi i delo, zato što su kod Gospoda reč i delo nerazdeljivi: jer On reče, u postadoše; On zapovedi, i sazdaše se (Ps. 148, 5). I ti isto tako veruj, da što si rekao u molitvi i za šta si zamolio, to će i biti. Ti si slavoslovio i Bog je primio tvoje slavoslovlje, zahvaljivao si Gospodu i Bog je prihvatio tvoju zahvalnost u mirisu miomira duhovnoga. Nesreća je što smo maloverni i odvajamo reči od dela, kao telo od duše, kao formu od sadržaja, kao senku od tela, i na molitvi smo, kao i u životu, tjelesni, koji Duha nemaju (Jd. 1, 19), zbog toga su i naše molitve bez ploda.
Prizivaj nesumnjajući, u prostoti srca, Gospoda Boga, takođe i Anđele i Svete, koji po blagodati
Božijoj i po zajedničarenju ili jedinstvu sa Bogom i prostoti svoga bića izuzetno brzo, poput munje, i čuju i ispunjavaju, po volji Božijoj, naše molitve.
Kada se moliš za bilo šta Gospodu, ili Presvetoj Bogorodici, ili Anđelima i Svetima moleći njihovo zastupništvo za sebe ili za druge pred Bogom, tada reči, koje izražavaju tvoju molbu, tvoje potrebe, smatraj za same predmete, za samu stvarnost, koje ti moliš od Gospoda, i veruj, da ti već imaš verni zalog za dobijanje predmeta tvojih molbi u samim rečima, kojima se označava taj predmet. Na primer ti se moliš za svoje zdravlje ili za zdravlje nekog drugog: reč zdravlje uzmi za samu stvarnost, veruj, da ga ti već imaš po milosti i svemogućstvu Božijem, jer sama reč, naziv, u trenu kod Gospoda može da postane delo, i obavezno ćeš dobiti traženo radi svoje nepokolebive vere. Ištite i daće vam se (Mt. 7, 7). Sve što ištete u svojoj molitvi, vjerujte da ćete primiti; i biće vam (Mk. 11, 24).
Moleći se Gospodu, ili Vladičici, ili Anđelima, ili Svetima, ne zadaj nikakvu teškoću Gospodu, Vladičici, Anđelima i Svetima da ispune tvoju molbu ili molbu onih koji veruju, no veruj, da kako je tebi lako da misliš na nekakvo dobro, tako je i Gospodu lako i jednostavno da ga daruje ljudima Svojim, isto kao i molitvama Prečiste Svoje Majke, Anđela i Svetitelja. Osim toga, kako je Bog obilno izlivajuća, beskonačna Dobrota, On i želi i traži svagda zajednicu Svoje dobrote sa stvorenjima Svojim, samo da bi se sa verom, nadom i ljubavlju obraćali Njemu, kao deca Ocu, saznavajući svoju grešnost, bedu, siromaštvo, slepilo, nemoć bez Njega.
Molitvi, pred ikonama ili bez njih, treba uvek pristupati sa punom nadom u dobijanje traženog, na primer izbavljenje od tuge, duševne bolesti i greha, zato što je i ranije hiljadu puta bila dobijana očigledna milost od Gospoda ili Vladičice, i ne nadati se u dobijanje moljenoga ili sumnjati u ispunjenje molitve bilo bi krajnje bezumlje i slepilo.
Zar mi uzalud svakodnevno čitamo po nekoliko puta „Trisveto“ i „Oče naš“ i druge molitve jutarnje i večernje? Zar se ne očišćujemo posredstvom njih od naših grehova, nečistote naše, zar se ne izbavljamo od iskušenja, bede i napasti? Zar je uzaludno izobražavanje krsnog znamenja? O, ne: naročito svešteničko blagosiljanje neprestano deluje blagotvorno na nas i na one, na kojima se sa verom izobražava. I tako, slavićemo neprestano milosrđe i silu Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji se stara o nama i spasava nas nedostojne po milosti Svojoj, radi imena Svoga svetoga.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *