NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Da li je moguće moliti se ubrzano?
 
Da li je moguće moliti se ubrzano ne šteteći svojoj molitvi? Moguće je onima koji su se naučili unutrašnjoj molitvi čistim srcem. U molitvi je potrebno da srce iskreno želi ono što moli; da oseti istinu onoga, o čemu govori, a čisto srce to kao da ima u svojoj prirodi. Zato ono može da se moli i ubrzano, a istovremeno i bogougodno, pošto brzina ne šteti istini (iskrenosti) molitve. Ali, oni koji nemaju usrdnu molitvu, treba da se mole polako, očekujući odgovarajući odjek u srcu za svaku reč molitve. A to se ne daje uvek brzo čoveku koji nije navikao na molitveno sozercanje. Zato, izgovaranje reči molitve bez žurbe za takve ljude treba da bude određeno kao obavezno pravilo. Čekaj, dok svaka reč ne odjekne u srcu njoj svojstvenim odjekom.
Spoljašnja molitva se često vrši na štetu unutrašnje, a unutrašnja na štetu spoljašnje, tj. ako se molim ustima ili čitam, onda mnoge reči ne ležu na srce, ja se dvojim, licemerim; ustima izgovaram jedno, a na srcu mi je drugo; usta govore istinu, a raspoloženje srca se ne slaže sa rečima molitve. A ako se ja molim u sebi, srcem, tada, ne obraćajući pažnju na izgovaranje reči, usredsređujem ga na sadržaj, na njihovu silu, privikavajući srce postepeno na istinu, i ulazim u ono raspoloženje duha, u kakvom su napisane reči molitve, a na taj način malo po malo učim da se molim duhom i istinom, po rečima večne Istine: koji se klanjaju Bogu, u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn. 4,24). Kada se čovek moli spolja, naglas, tada ne može uvek da prati sva kretanja srca, koja su previše brza, zato što mu je neophodno da se pobrine izgovorom spoljašnjeg oblika reči. Na taj način, kod mnogih čtečeva, koji brzo čitaju, stvara se potpuno lažna molitva: oni ustima kao da se mole, po svemu ih vidiš kao blagočestive, a srce spava i ne zna šta usta govore. To se dešava zato što oni žure i ne razmišljaju srcem o onome što govore. Treba se moliti za njih, isto kao što se oni mole za nas; treba se moliti za to da bi njihove reči doprle do njihovog srca i da dišu njegovom toplinom. Oni se za nas mole rečima svetih ljudi, i mi za njih.
Ko brzo, bez srdačnog razumevanja i saosećanja čita molitve, pobeđivan svojim lenjim i sanjivim telom, taj ne služi Bogu, nego telu svome, svom samoljublju i ruga se Gospodu svojom nezainteresovanošću, neučestvovanjem svoga srca u molitvi: Bog je Duh; i koji mu se poklanjaju, u dyxy i istini treba da se poklanjaju (sr. Jn. 4, 24) nelicemerno. Ma kako bilo lenjo i raslabljeno tvoje telo, ma kako te vuklo u san, pobedi sebe, nemoj da se štediš za Boga, odreci se sebe, da dar tvoj Gospodu bude savršen, daj Bogu svoje srce.
Ne čini u toku molitve ugodnost lenjivom telu ne žuri se; telo stešnjeno i opterećeno svetim delom, Žuri ka kraju, da bi se umirilo ili bavilo plotskim, svakodnevnim delima.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *