NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
U molitvi je neophodno smirenje
 
U molitvi je neophodno svesno, promišljeno, krajnje smirenje. Treba imati na umu, ko govori i šta govori. Posebno je to potrebno za vreme čitanja molitve Gospodnje: Oče naš. Smirenje ruši sve podmuklosti vražije. Ah! kako je mnogo u nama tajne gordosti. Eto, govorimo, ja znam to mi nije potrebno; to nije za mene; to je suvišno; u tome ja nisam grešan. Koliko ličnog mudrovanja!
Početak i osnova i izvor tvoje mislenosti, tvoje reči i tvoje delatnosti treba da bude smirenje, saznanje svoje ništavnosti i punoće Božanstva, Koja je sazdala i ispunila sve i Koji dejstvuje cve u svima (l.Kop. 12, 6). Ko je zaražen gordošću, taj je sklon da prema svemu ispoljava prezir, čak i prema svetim i Božanstvenim predmetima: gordost misaono uništava ili skrnavi svaku dobru misao, reč, delo i svu tvorevinu Božiju To je najsmrtonosniji dah satanin.
Kada se moliš, govori u svom srcu protiv raznih vražijih pomisli i raspaljenosti: Gospod je sve za mene. Tako, u toku celog svog života, pri napadu strasti i pri svim nagovaranjima vražijim, u bolesti, u žalosti, u nevoljama i napastima, govori: sve je za mene Gospod; ja sam ne mogu ništa da uradim, ništa da pretrpim, savladam, pobedim, On je sila moja.
Sve molitve podrazumevaju veliku bedu i siromaštvo naše pale prirode; one podrazumevaju takođe da je Gospod neprestano tekući Izvor svakog savršenstva, svakoga dobra, da je On naša neiscrpna Riznica. Treba delatno imati u molitvi i u svako vreme siromaštvo duha. Blago siromašnima duhom (Mt. 5, 3).
Za vreme molitve i pri čitanja reči Božijih treba imati strahopoštovanje prema svakoj misli, prema svakoj reči, kao prema samom Duhu Božijem, Duhu istine. Sumnju i prezir prema reči treba odsecati kao otrov duha laži; a kako su sumnja i prezir plod umišljenosti i gordosti, onda gordost treba iz korena odseći i biti kao malo dete, koje u prostoti tepa pred Bogom, malo dete, koje zna i govori samo ono, čemu je naučeno od roditelja, savete sa strane, suprotne roditeljskim, ne sluša i ne zna, a neće ni da sluša, ni da zna. Jer Duh Sveti je naučio svete ljude, kao prostu decu i nezlobivu, da mole, da blagodare i slavoslove Boga onim molitvama, koje Crkva stavlja u naša usta.
Na molitvi budi kao dete, koje tepa, slivajući se u jedan duh sa duhom izgovorene molitve. Smatraj sebe ni za šta, molitve prihvataj kao veliki dar Božiji. Svog telesnog razuma sasvim se odreci i ne obraćaj pažnju na njega, jer telesni razum nadima (1. Kor. 8,1), sumnja, uobražava, huli. Ako za vreme molitve ili van nje vrag ometa tvoju dušu nekakvim hulama ili gadostima, nemoj da kloneš zbog njih, nego reci sa čvrstinom u svom srcu: radi očišćenja baš od tih i sličnih grehova došao je na zemlju Gospod naš Isus Hristos; zbog tih i njima sličnih slabosti duha je i došao Mnogomilostivi da nam pomogne; i kada kažeš te reči sa verom, tvoje srce se istog trenutka uspokojava: jer će Gospod tvoje srce očistiti. Uopšte, ni od kakvog greha, kao od priviđenja, ne treba klonuti, nego se uzdati u Spasitelja. O, neizmerno milosrđe Božije! O, najveće služenje Bogočoveka nama grešnima! i do danas On služi nama čovekoljubivo, očišćujući i spasavajući nas. Tako, da se posrami sila vražija!

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *