NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Pojava Poltergajsta u svetlosti svetootačkog učenja

S vremena na vreme na stranicama naše štampe pojavljuju se beleške o takozvanim paranormalnim pojavama koje se događaju u stanovima ljudi. Čuju se udarci, šumovi, razležu se čudni glasovi, stvari same od sebe lete po vazduhu, iz zidova i tavanice kuće sama od sebe curi voda, ponekad i domaćini dobijaju udarce od nevidljivih ruku. Šta je to? – nagađaju naučnici ateisti – prodor vanzemaljske civilizacije u naš svet? Ili prosto prirodne pojave koje nauka još uvek nije otkrila?
„Ima više od dvadeset hipoteza koje pokušavaju da objasne poltergajst – kaže profesor G. Gurtovoj. „Zapazili smo izvesnu analogiju između pojava poltergajsta i lopataste munje“. Šta je primoralo poštovanog profesora da se prikloni jednoj ovakvoj „dubokoumnoj“ hipotezi? Očigledno, podjednaka nerazumljivost za nauku i jednog i drugog fenomena. Prema podacima A. A. Gorbovskog , „problemom poltergajsta već mnogo godina se bave istraživači iz različitih laboratorija i naučnih instituta u zemlji, na teritoriji od Pribaltika do Novosibirska i od Lenjingrada do Zakavkazja“. Rezultat je dvadeset teorija.
Dakle, kako vidimo, zvanična materijalistička nauka je u objašnjenju ovog fenomena dospela u ćorsokak. Kao, uostalom, i svaki put kada se suočava s projavom nevidljivog sveta u zemaljskoj realnosti.
Međutim, odgonetka poltergajsta se skriva već u samom njegovom nazivu koji u prevodu s nemačkog znači „bučni duh“. Duh, koji svojom bukom i postupcima nanosi štetu ljudima. Za hrišćanina tu nema nikakve zagonetke ko je to – sve je to uvek onaj isti lukavi demon koji neumorno traži čovekovu propast. O tome da je nečisti duh u stanju da proizvodi sva ta „čudnovata dejstva“ koja dovode u bezizlaz sovjetske naučnike, očigledno je pokazano u prvom poglavlju naše knjige, posvećenom prirodi i svojstvima palih anđela. Ali da u čitaocu ne bi ostalo sumnji u vezi s tim, analizirajmo nekoliko najkarakterističnijih slučajeva pojave poltergajsta.
Najpre se obratimo u daleku prošlost, kada je vera u ljudima još uvek bila jaka i kada su demone dočekivali i odnosili se prema njima na odgovarajući način.
U zimu 1666. godine caru Alekseju, drugome caru iz dinastije Romanovih, javili su da se u moskovskom sirotištu blizu Ivanova manastira, pojavila nečista sila. Neko nevidljivi tamo lupa danju i noću, vrišti groznim glasom, i što je glavno, ne daje da spavaju žiteljima sirotišta, zbacujući ih s postelje. Tada je po savetu bojara car naredio da se pronađe i dovede kod njega prepodobni Ilarion, o kome se govorilo da mu je data vlast nad duhovima. Po carevom naređenju, pojavivši se u sirotištu, prepodobni je tamo odslužio sa suzama i revnošću večernju službu i naredio svima, prekrstivši se pred spavanje, da se ništa ne boje i da legnu da spavaju.
„Ja sam se već u strahu pokrio bundom i zamotao se u nju“ – pisao je svedok i letopisac događaja.
„Borio se prepodobni sa onim đavolom oko pet sedmica, priležne molitve svoje Bogu tvoreći, i vodu sveteći i svuda kropeći; od onoga časa demon malo po malo iščeze otuda konačno, i nikada tamo više ne uđe“.
Kao što vidimo, blagočastivi car ruski je s bojarima, bez pomoći bilo kakvih naučno-istraživačkih instituta, odredio uzročnik nastalog nereda i tačno je odredio kurs lečenja, uputivši na mesto nesreće prepodobnog Ilariona. Ovaj je molitvom, uz pomoć blagodati Božije, izagnao nečistog duha.
No, a kako se reaguje na pojavu poltergajsta u naše vreme? Navodimo sledeći karakterističan slučaj4: „Vladimir I. je uvek bio čvrsto ubeđen da čudesa u životu nema. On je zauzimao ateističko stanovište. Ali posle ženidbe u četrdesetoj godini (drugi brak), počela su čudesa u svim trima stanovima koje su on i žena promenili za četiri godine. Usred noći u noćnom ormariću najednom se razleže lupanje. Iznose ga u drugu sobu – on ućuti. Desetak minuta je tiho, a zatim se lupanje premešta u drugi noćni ormarić. Vladimir je bio nemoćan da učini bilo šta, a žena se smejala, jer joj je sve to, izgleda, bilo poznato od petnaeste godine. Stakla su vibrirala. Ispod poda se razlegala prodorna škripa i zavijanje, kao kada neko s naporom otvara teška vrata na zarđalim šarkama ili stari sanduk. Žena je govorila da ih ‘on’ isteruje. Za sve vreme zajedničkog života – a prošle su godine – ‘on’ nije napušta supružnike. Jednom ‘ga’ je Vladimir utledao vlastitim očima i smatra da je čudom ostao živ… Gledali su se tridesetak sekundi. ‘Njegov’ pogled paralizuje. Nemoguće je disati i kretati se. Preostajala je još jedna odbrana – ko će koga nadjačati pogledom. ‘Njegov’ je pogled prodoran, gnevan i spaljujući. ‘On’ se istopio, žurno uzmičući prema zidu, ušao je u njega, a oči su mu iščezle poslednje. Vladimir je stigao da ga dobro razgleda – do pojasa. Visina mu je oko metar i po. Lice duguljasto, suvonjavo, oči male, nos tanak, duguljast, verovatno oko osam do deset centimetara. Uši okrugle, pravilne, širina ramena oko 30 centimetara. Sav je pokriven mrkom dlakom.
Poslednje godine zajedničkog života ‘on’ je lupao pomamno. Žena je govorila Vladimiru da ništa dobro ne treba očekivati. Uskoro su se razveli, omrznuvši jedno drugo. Zatim, kada je Vladimir već živeo bez žene, ‘on’ je dolazio jednom (i iščezao). Zajedno sa ženom nestala su i čudesa“.
Iz priče postaje jasno da ljudi, nezaštićeni verom i blagodaću Božijom, bivaju bespomoćni pred nečistom silom. Ko nije čuo, naročito u selu, za priče o kućnim duhovima i njihovim obesnim šalama koje zbivaju sa ljudima i životinjama. A ko je on, taj kućni duh? – pa isti onaj ‘domaći’ đavo koji je pripao Vladimiru kao „miraz“ zajedno sa ženom. Kako se ovde ne setiti Sare, iz knjige Tovitove (Tov. 3,8), koju je zavoleo demon Asmodej i ubijao je sve njene muževe prve bračne noći. Kao posledica ovakve „ljubavi“ demona prema Vladimirovoj ženi porodica je bila razorena, supruzi su se razišli, međusobno se omrznuvši. To je takođe bila posledica ateističkog vaspitanja koje je razvezalo ruke nečistoj sili, učinivši supruge mistično bespomoćnim pred nevidljivim svetom.
Razmotrimo još jedan slučaj. U porodici Belousovih (u gradu Gorkom),[1] čudnovati događaji su počeli uveče 13. novembra 1988. godine. Padao je nameštaj, televizor je jurio po sobi, s prozora su letele saksije cveća. Kada su supružnici, spremivši nekako stan, otišli na posao, malo kasnije, u 11 časova susetka je morala da pozove vatrogasce: ispod zaključanih vrata kuljao je dim. Ispostavilo se da se zapalio stočić ispod televizora. Kako je zatim ustanovilo veštačenje, zatvoreni stočić je buknuo iznutra. Ovim slučajem su se pozabavili specijalisti naučnici. Kada je sin Belousova, koji ima 13 godina, bio podvrgnut hipnozi, postavili su mu pitanje: „Ko je pomerao orman?“ Dečak je odgovorio: „Stvorenje nalik na ježa ili svinju sa rogom, ali bez nogu“. /…/
Prema podacima A. Gorbovskog, šest ovakvih slučajeva su proučili članovi sekcije paranormalnih pojava u Gorkom.
Pojava poltergajsta može biti rezultat vradžbine, kada neko, omrzavši svoje bližnje i želeći da im naškodi, ili sam vrača i šalje na njih nečistu silu (poltergajst), ili se obraća radi toga profesionalnom vraču. U svim pojedinostima možemo ispitati mehaniku ovakvog delovanja obrativši se žitiju sveštenog Kiprijana, gde se opisuje zlo koje je ovaj činio ljudima u vreme kada se još uvek družio s nečistom silom. Kao i u ona vremena, kada su se sve njegove smicalice razbijale o veru, post i molitvu svete Justine, tako se i sada sva čarobnjačka dejstva pretvaraju u prah u sukobu sa silom Božijom. Ali za to je, pre svega, potrebna hrišćanska vera ljudi, post, molitva, crkveni život sa ispovešću i pričešćem. U naročitim slučajevima Crkva takođe koristi naročite egzorcističke molitve koje se nalaze u velikom Trebniku.
I sam sam više puta imao prilike da koristim ovaj čin prilikom osvećivanja domova čiji su se domaćini žalili na pojavu demonske sile u njihovom domaćinstvu. Ona se ispoljavala u čestom bolovanju i uginuću stoke, osećanju nelagodnosti u kući, različitim strahovanjima. Posle ispovesti i pričešća domaćina, kada su oni počinjali da poste, da se mole i vode crkveni način života, služen je pomenuti moleban i, po pravilu, sve nespokojstvo domaćina bi nestajalo.
Ali ima slučajeva kada nije lako izagnati odmah demona iz kuće. To zavisi od sile demona (njegovog hijerarhijskog stepena – videti, poglavlje br. 1.), načina života domaćina i molitvenosti sveštenika, koja je povezana s njegovim ličnim životom, podvigom posta, jačinom vere, celomudrenosti i čistote.
Zabeleženi su slučajevi kada pali duhovi ne škode previše, već se prosto bave sitnim huliganstvom, navikavaju ljude na sebe i kao da postaju uobičajeni deo čovekove domaće atmosfere. Karakterističan primer za to je poznati slučaj koji je uzburkao javnost, a dogodio se u jednom domu građevinskih radnika u Moskvi6.
U jesen 1988. neko je pokucao na vrata sobe gde su živele tri devojke: Fljuza, Tanja i Firuza. Otvorivši vrata, nisu nikoga primetile. Od tog trenutka počeli su neobični šumovi i pomeranje stvari samih od sebe po sobi. Uzročniku ovih pojava devrjke su nadenule ime kućnog duha i „zbližile se“ s njim. Na sva njihova pitanja on im je odgovarao uz pomoć kucanja, ako je da, onda je jednom, ako je ne – dva puta. Pri tome je kućni duh ispoljavao zadivljujuću obaveštenost o svim oblastima ži-vota. Ovakvo opštenje oduševilo je mlade žene građevince. Na njih su obratili pažnju, počeli su da dolaze naučnici – da izučavaju fenomen. Zatim je kućni duh dao pristanak i drugarice su zajedno s njim odvezli nekuda na izučavanje.
U ovoj priči može se videti dobrovoljni savez s palim duhom, savez koji potiče iz religiozne nepismenosti devojaka, njihovog ateizma i odsustvovanja jasne predstave o onostranom svetu i njegovim zakonima. Demon-kućni duh postepeno je ovladao umovima drugarica, one su počele da opšte s njim i da slušaju njegove savete. A zašto je palom duhu to bilo potrebno? – možete upitati. Odgovor na ovo pitanje daje sledeći slučaj javljanja poltergajsta7.
Od 5. januara sve do danas u jednoj sobi studentskog doma Saratovskog univerziteta, gde žive tri devojke, počeli su da se javljaju čudni gosti. Pri tome je njihovoj pojavi prethodilo neprijatno stanje devojaka u kojem su se one i budile. Ako je gost poklanjao pažnju jednoj, druge su bile u potpunoj obamrlosti i ujutru bi otkrile da su izgubile na težini i obrnuto. Jednom je u sobu ušla veoma visoka žena u dugom mantilu (pre toga zaključana vrata ujutru su nađena otvorena); sela je na krevet i počela da gleda u devojku koju je već obuzimao bes i koja je pomislila: „Šta im svima od mene treba?“ Žena je smesta reagovala: „Daj mi tvoje vaskrsenje“. Isti cilj demoni imaju i prilikom svojih kontakata s ljudima, kakvo god obličje oni uzimali i kakvom god se odećom maskirali.
Rezimirajući sve što smo rekli, neophodno je istaći da su učestale pojave poltergajsta u našem društvu posledica njegove neduhovnosti i razvraćenosti, kada demoni, ne nailazeći na otpor, otvoreno ulaze u život ljudi i, porobljavajući ih, pogubljuju njihove duše.


NAPOMENE:

  1. Danas je gradu ponovo vraćeno staro ime Nižnji Novgorod – prim. prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *