НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Историја порекла магије и астрологије

Корени магије и свих окултних наука сежу из далеке прошлости. Време њеног настанка може се довести у везу са животом Каина и његових потомака. После убиства брата и након што га је Бог проклео (Пост. 4,8-16) пође Кајин од лица Господњег… и сагради он град… а његови потомци били су Јувал: од њега се народише гудачи и свирачи, и Тувал који бејаше вешт ковати од меди и од гвожђа (Пост. 4,21-22). А када се људи почеше множити на земљи и кћери им се народише, видећи синови Божији како су кћери човечије лепе узимаше их за жене (Пост. 6,2).
Према тумачењу овог места, које су делили многи оци и учитељи Цркве5, као и у складу с апокрифном књигом Еноховом „синови Божији“ су духовна бића која су ступила у злочиначку везу са женама земље и научила их чаробњаштву и бајању. Од тога се појави велика несрећа (Енох 7,8). Пошто брак у Библији често значи сједињење с Богом, то јест, веру, у браку духова и људи може се видети симбол настајања паганства с његовим поштовањем демона, паганских богова, магијом, астрологијом и другим врстама врачања. Ту пали човек покушава да проникне у тајне света независно од воље Творца, да постане бог без Бога. Односно, понавља се искушење Еве у Едему, када ју је сатана, јавивши се Еви у облику змије, саблазнио да окуша забрањени плод, обећавши јој да ће након тога она и Адам постати као богови који знају шта је добро и зло (Пост. 3,4-5).
Али уместо да постану „као богови“, они су једноставно видели да су голи и искусили су велику несрећу због издаје Бога и везе са сатаном. Тако је било и у овом случају: добивши забрањено знање, који је пали анђео донео из виших сфера, они су потпали под још већи његов утицај и још више се удаљили од Бога.
Овде је неопходно приметити да се према црквеном предању анђеоски чинови деле на три јерархије – вишу, средњу и нижу. Свака јерархија се састоји од три чина. У вишу улазе: Серафими, Херувими и Престоли. Средњу анђеоску јерархију чине: Господства, Силе и Власти. У нижу улазе: Начела, Арханђели и Анђели. Сви чинови небеских сила носе заједнички назив анђела – по суштини свог служења. Господ открива своју вољу вишим анђелима, а они са своје стране просвећују остале. На тај начин, тајне Божије иду низлазном јерархијом од Серафима до Анђела, при чему се свака следећа јерархија посвећује само у она знања која је у стању да прими на датом нивоу свог духовног развоја. Људима се пак тајне Божије откривају у мери њихове духовне просвећености, или другим речима, у мери стицања Духа Светога. Што се више човек отвара и предаје Богу, тим више он почиње да живи Христовим животом, да мисли, да осећа и делује слично Христу. Како је речено у Јеванђељу по Јовану: Ако ме ко љуби, реч моју држаће и Отац мој љубиће њега; и Њему ћемо доћи и у Њему ћемо се настанити… Да сви једно буду као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у нама једно буду, да свет верује да си ме Ти послао (Јн. 14,23; 17,21).
Сједињујући се с Богом, Духом Светим, човек истим тим Духом познаје и тајне Божије. Добија моћи и дарове које користи само за добра дела у складу с вољом Божијом. Пали анђели пак, због тога што су припадали у прошлости различитим чиновима анђеоске јерархије, у овом или оном степену су посвећени у тајне битија. Они су сачували та знања после свог пада. Због тога демони покушавају да потчине себи човека, привлачећи његову пажњу и занимање за себе путем откривања неких „тајних“ знања и давања својим следбеницима натприродних способности. Овладавши тим тајним магијским знањима, човек стиче моћ да делује на околне људе и стихије света, али при томе постаје потпуни роб нечистих духова од којих је добио те дарове. Због свог отпадања од Бога демонске силе ништа не могу да створе, већ могу само да руше. Зато и њихови следбеници уносе у свет разорну силу, причињавају зло другим људима, погубно делују на материјални свет. Ево како о томе сведочи књига Постања: Видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли и срца њихова свагда само зле, покаја се Господ што је створио човека на земљи, и 6и му жао у срцу. И рече Господ: хоћу да истребим са земље људе које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио (Пост. 6,5-7).
То се догодило због тога што се човек због општења с нечистим духовима и коришћења њихових „дарова“ (магије, чаробњаштва, астрологије и осталог) коначно развратио, то јест, отпао је од Бога и више није био у стању да испуњава онај задатак због којег је био створен, није могао да реализује себе у добру, љубави и истини, успињући се лествицом духовног развоја к богоуподобљењу. Његово даље постојање постало је бесмислено.
Зато Господ најпре скраћује дане човековог живота на 120 година (Пост. 6,3) – Адам и његова деца и унуци живели су до 1000 година (Пост. 5) – а затим приликом даљег умножавања безбожности уништава и целокупно развратно човечанство, оставивши само његове најбоље представнике у лицу праведног Ноја и његових синова са женама (Пост. 6,9-11).
Као што видимо из свега наведеног, магија, астрологија и остали „дарови“ демона не само што нису довели до процвата човечанства, до успостављања среће на земљи, већ су супротно томе, множили злобу, безбожност, разврат, што је довело до пропасти практично целог древног света.
Али после потопа тајна знања из магије и астрологије нису нестала. На основу многобројних сведочанстава из антике, та су знања била брижљиво сакривена, а након потопа су поново понуђена човечанству у развоју.
Ако пратимо историју човечанства после Ноја, видећемо да оне древне цивилизације у којима су магија, астрологија и „друга тајна знања“ били највише распрострањени и улазе у структуру друштва, пропадају и нестају с лица земље чим процват окултизма у њима достигне свој врхунац. Пример за то су Вавилонско, Асирско и Персијско царство.
Подробније ћемо се зауставити на историји древног Вавилона. Таблице с клинастим писмом које потичу одатле и којих у светским музејима има око пола милиона, садрже податке да су жреци Вавилона наследили знања нарочито у области астрологије и устројства васионе. Вавилонски историчар и свештеник Берос (3. век п. Х.) такође сведочи о томе да су се сачувала магијска знања после потопа. Најзад, сећање народа доноси податке о првобитним творцима вавилонске традиције – роду Халдејаца – поседника културе извесног ванземаљског знања, који су били први математичари, астролози, алхемичари, теософи земаљског света, који су вршили службу чаробњака, гатара и тумача снова на дворовима древних владара. Халдејско древно предање пак настојава на томе да је њихових првих десет царева потицало с неба.
Такође је познато да ниневијски цареви нису предузимали никакав важан посао без саветовања са звездама. Они су држали уз себе астрологе који су посматрали небо и објашњавали кретање планета, као што то често помињу натписи. Из једног споменика сазнајемо да је Сенехериб одустао од ратног похода само зато што је положај звезда испао неповољан. Бављење астрологијом у Вавилону било је толико распрострањено да је сам назив Халдејац значио код многих писаца антике астролога. Свима је позната судбина Вавилонског царства које је претрпело страшни слом и пропаст. Иста судбина задесила је Асирско и Персијско царство.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *