НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

О лечењу биопољем

Многи новопечени исцелитељи нуде лечење биопољем, тврдећи да пацијентима дају своју властиту енергију. Према подацима рефлексо-терапије, овде се такође могу издвојити три узрочника ове појаве: сваки човек поседује одређену залиху животне енергије, која је слична крви, те непрестано струји по крвним судовима, циркулише по одређеним енергетским меридијанима, који су такође међусобно повезани. Ако се на неком месту образује енергетски застој или енергетска недовољност, орган одговарајућег меридијана оболева. Акупунктура и масажа одређених тачака усмерени су васпостављању нормалног струјања те енергије и њене правилне прерасподеле. По нашем мишљењу један од аспеката деловањем биопољем је приближно исти такав. Енергетским дејством свог биопоља екстрасенс пробија тај енергетски застој, прерасподељује или исцрпљује неопходну количину ове или оне врсте енергије у болесни орган. Али истовремено је неопходно узимати у обзир да та енергија није безлична, већ да носи у себи сву информацију свог власника. Истражи-вања су показала да се то односи и на воду коју је „омађијала“ баба, и на ствари које је обрадио врач или екстрасенс. Ево закључака из исте лабораторије: „Болесник, на пример, схизофреник нема никакво право да лечи, његова болесна информација се може пренети на здравог човека“. На тај начин, делић „Ја“ екстрасенса улази у пацијента, са свим последицама које из тога проистичу. Тако на пример, ако је екстрасенс острашћен човек, те страсти у овом или оном облику прелазе на болесника, као што прелази информација о оним болестима од којих болује екстрасенс. Догађа се такође и обрнути процес. Све болести које лечи екстрасенс у ослабљеном облику прелазе и на њега, те ако је склон њима и сам ће оболети. На крају крајева, људи који лече својом енергијом обично веома јако обољевају и многи од њих, лично познати аутору чланка, већ су у младости оболели од неизлечиве парализе. Човек пак којег су они лечили, ако узроци болести нису били уклоњени, по правилу обољева поново.
Други канал добијања енергије је када екстрасенс, по властитим речима, „црпе енергију из космоса“.
Космос је апстрактан појам и на њега је врло згодно позивати се ако човек жели да сакрије истинске изворе чудотворних моћи. Ипак покушај-мо да конкретизујемо тај појам. Из разговора с екстрасенсима постало ми је јасно да приликом њиховог рада из њих излази стуб усмерене енергије и они га користе. Одакле она потиче, они не знају, или можда неће да говоре. Ако је енергија усмерена, онда постоји и онај који је усмерава. Ко је то?
Како је речено у Еванђељу од Матеја дрво се по плоду познаје (Мт. 12,33), и како сведочи апостол Јаков ниједан извор не даје слану и слатку воду… Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим (додаћу још и гордост – прим. аут.) не хвалите се и не лажите против истине. Ово није она мудрост што силази одозго, него земаљска, чулна, ђаволска (Јак. 3,12,14-15).
Са овим се добро слажу речи светог Игњатија Брјанчанинова који пише да „тежњу према чињењу чудеса веома куде Свети Оци, таква тежња разоткрива самозаваравање које живи у души, засновано на уми-шљености и таштини. Они који хоће да чине знамења, то желе због теле-сне распаљености, због заношења страстима које не разумеју, мада им се можда и чини да се руководе ревношћу према делу Божијем. У таквом стању самозаваравања и распаљености налазе се и они који хоће да виде знамења“. Дакле, ако је човек који је добио поменуте екстрасензорне способности ташт, горд, самољубив, завидљив, склон разврату, среброљубив, укратко говорећи – страстан, јасно је да те способности имају демонски карактер. Сила којом он делује је демонска сила која разорно делује како на њега, тако и на примаоца.
Тако на пример, према подацима кијевске научнице Т. П. Решетњикове , коЈа истраживала резултате утицаја екстрасенса на епрувете с људском крвљу, садржај магнезијума и гвожђа у крви након дејства оператора повећавао се или смањивао малтене два пута. Под утицајем екстрасенса код примаоца долази до поремећаја хемијске равнотеже у организму, нарочито у крви, што може, по мишљењу научника, довести до рака и можда до СИДЕ.
Осим тога, људи који су се лечили код екстрасенса и добили привремено олакшање, непрестано и поново траже могућност да се енергетски напуне, да добију нову залиху енергије, те постају често телепатомани (то јест, с нестрпљењем чекају наступе екстрасенса на телевизији и више не могу да живе без тога, постају безвољни), јер им је срушена унутрашња психолошка баријера која их штити од туђих утицаја; они лако потпадају под било који, заправо демонски утицај људи јаке зле воље. Њихова душа се отвара за овакве утицаје, почиње трагање за другим екстрасенсима, одмах долази одговарајућа информација и човек почиње да се развија строго по одређеном путу. Очигледно не по Христовом путу. И бојим се да ће таквима бити врло тешко да дођу до Христа. Осим тога, екстрасенси-демонијаци ради згртања новца и славе примењују варварске методе прерасподеле енергије у организму, услед чега болесни орган добија прилив енергије од стране здравог и поправља се, а овај оболева. Тако на пример, човек се излечи од чира, а ускоро умире од инфаркта. За време сеансе они такође практикују црпљење енергије из пацијента: с њим се успоставља дугорочна енергетска веза и тим каналом се касније црпе енергија.
Постоји мит о такозваној племенитости екстрасенса који узимају туђе болести на себе, жртвујући своје здравље у име исцељења других. Али то уопште није тако. Племенита тежња се може срести код почетника, код, да тако кажемо, неискусних екстрасенса који ускоро и сами оболе и престану да лече или се окрећу основном начину добијања енергије (од демонских сила). Велики пак део напора екстрасенса у процесу лечења усмерен је на то да створе себи заштиту од болести. А пошто онтолошке узроке болести они не могу да униште (то је само у рукама Божијим), екстрасенси премештају болести на други орган или чак на другог човека. Наравно, то је врло тешко назвати племенитим. Дакле, екстрасенсиврачари, користећи људску тежњу према здрављу, често доводе људе у још горе стање, чине их бесомучнима и погубљују њихове душе. У неким случајевима естрасенс даје енергију, у другима је извлачи. Је ли то противречно? Нипошто. Рецимо, одузима се 70% енергије, а враћа само 10%. Овако раде Џуна, Кашпировски, Руцко и многи други.
Али постоје, рећи ћете ви, и бели маги – екстрасенси који и у Цркву иду и људе лече, наводно, Божијом силом. Не Божијом! Често ни сами не будући тога свесни, они се налазе у рукама демонских сила које, дајући им привид успеха, распаљују у њима још већу таштину и гордост и самим тим погубљују њихове душе, чине их послушним играчкама у својим рукама.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *