НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Из дубине векова

У последње време код многих људи су почеле да се појављују необичне способности, лечење биопољем, телепатија и телекинеза, видовитост… Све то улази у савремени живот и зато захтева промишљање, јасан и одлучан однос према тим појавама.
Је ли то добро или лоше? Како треба да поступи православни хришћанин, срећући се с таквим људима и може ли да прибегава њиховој помоћи? Покушаћемо да одговоримо на ова питања. Обратимо се најпре давнини – искуству светих духоносних отаца.
У књизи Дела апостолских, која приповеда о даљој јеванђељској проповеди апостола после Вазнесења Исуса Христа, читамо о некаквом Симону, који чараше и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи даје он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена задивљавао (Д. ап. 8,9-п). Коментаришући овај текст, свети Јустин мученик пише да је Симон био чаробњак и својим врачањем привукао је к себи непросвећени народ, „који је видео у њему велику силу Божију“. Каквим је чудесима Симон маг варао људе? Истим оним као и савремени екстрасенси – исцељивањем, телепатијом, телекинезом, видовитошћу, левитацијом. Осим тога, како сведочи свети Теофилакт, Симон је „кротио бесомучне“, то јест, уз помоћ магијских средстава наговарао је „демона“ да на извесно време остави на миру опседнутог, што је стварало илузију исцељења. Касније се, пак, опседнутост поново јављала (сведоци оваквог „чуда“ били су недавно и многи телевизијски гледаоци који су у једној емисији програма „Пети точак“ из 1990 године могли да посматрају „истеривање ђавола“ од стране врача из опседнуте жене).
Симон маг је искрено веровао да и апостоли, попут њега, користе неку вештину. Али се срео с апостолом Филипом. Сила проповеди овог праведника и његова чудеса били су тако запањујући да су задивили не само народ него и самог Симона. Вера у Симона повукла се пред вером у Христа. Крстио се народ, крстио се и сам Симон. Маг је претрпео пораз пред лицем апостола који делује Духом Светим (попут египатских мага који су се у прошлости уз помоћ чаролија супротстављали Мојсију, али су били побеђени силом Божијом) (Изл. 7-8).
У истој књизи Дела апостолских читамо: Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас сретне једна робиња која имаше дух погађачки и гатају ћи доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Свевишњега, који нам јављају пут спасења. И овако чињаше много дана, а када се Павлу досади окрене се и рече духу. Заповедам ти именом Господа Исуса Христа изиђи из ње! И изиђе у тај час (Д. ап. 16,16-18).
Погледајте какав је однос апостола Павла према томе духу: без обзира на то што је он говорио истину, апостол није желео ни истину из уста демонских, дајући самим тим пример односа према нечистим духовима, па макар они понекад говорили истину. Јер иза тога стоји само једна жеља – увући човека у општење да би се задобило његово поверење а затим се такав човек погубио.
У Кијево-Печерском патерику читамо о монаху Никити, будућем светитељу и чудотворцу, којег је због гордости и умишљености, јер је прерано отишао у затворништво, преластио демон који му је дао дар прозорљивости и знања напамет целог Старог Завета. Тако да је он „са онима који су долазили код њега много говорио из Писма о користи за душу, почео је да пророкује и велика слава се раширила о њему… сви су се дивили испуњењу његових пророчанских речи“. Када је пак молитвама светих Кијево-Печерских отаца демон био изагнан из њега, испоставило се да се он ничега више не сећа напамет, па је чак заборавио и да чита.
У истом Кијевско-Печерском патерику у житију преподобног Лаврентија затворника4, сазнајемо за некаквог бесомучног који је под дејством демона говорио јеврејски, латински, грчки и свим језицима света које раније бесомучник никада није ни чуо. Пророковао је, говорио је о стварима и људима који су му раније били непознати.
У житију свештеномученика Кипријана читамо о томе како је он, док је био врач, „усвојио сва ђаволска лукавства: успео је да стекне моћ различитих демонских преображаја (научио је да лети по ваздуху, да хода по води), да мења својство ваздуха, да изазива ветрове, производи гром и кишу, узбуркава море, наноси штету воћњацима, виноградима и њивама, да шаље болести и чиреве на људе – то јест, овладао је погубном мудрошћу и ђаволском делатношћу пуном зла“. Може се навести мноштво сличних примера, али мислим да је и оно што је наведено сасвим довољно за закључак: демонске силе су у стању да дају и заиста дају неким људима екстрасензорне способности.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *