Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Упоредна анализа контаката и утицаја НЛО и демона на људе

Резимирајући све што је изложено, предлажемо читаочевој пажњи табелу где су у левом делу изложени резултати анализе контаката људи с НЛО и ванземаљцима, изражених у 10 тачака, а у десном резултати анализе врста искушења којима су демони излагали подвижнике, такође у одговарајућих 10 тачака.

Леви и десни одељак табеле треба читати паралелно, то јест, најпре тачку 1 из левог дела па онда тачку 1 из десног.

Дакле, као што видимо, карактер и суштина деловања фамозних НЛО и „ванземаљаца“ – „спаситеља и старијих пријатеља човечанства“, у потпуности се подудара с демонском методиком обмањивања хришћана свих времена и народа. Изменио се само спољашњи изглед, маска у којој се зли дуси јављају људском роду.

Демони попримају оне облике у којима им је лакше да преваре савременог човека. Древно човечанство је било изузетно религиозно и мистички настројено. Атеизам је био крајње ретка појава. Зато је демонима било корисно да се појављују с неба у огњу и светлости, запањујући људе величином свог доласка, да себе називају боговима и да примају почасти и жртвоприношења.

Како сведочи свети Игњатије Брјанчанинов, када су се „… најзад уживања у страстима указала људима као врховно блаженство, они су обоготворили грех и његовог предводника ђавола. Појавило се идолопоклонство у којем је сваки грех приказан као идол и сваком греху се вршило поклоњење од стране пропалог човечанства. Кнез овога века не само да је невидљиво и помислима поробљавао људе, него је и ступао у очигледно општење с њима, правећи пророчанства од идола и успоставивши однос лицем у лице с таквим ужасним злотворима какви су били Јаније и Замврије и други врачари и чаробњаци. Заблуду су подржавала лажна чудеса и демонска прорицања“.

После доласка Исуса Христа у великом раздобљу раног хришћанства, када су хришћани били гоњени од стране пагана и када је као невидљива светлост сијало мучеништво хришћанско – када је његова борба са злом била заоштрена до највишег степена – то раздобље је било изузетно по томе што су хришћани непрестано били свесни те тајанствене мрачне силе.

Борба против демона у првим вековима хришћанства била је прави рат. Ево како свети Атанасије Велики у том погледу описује своје време: „Од вајкада су демони – вели он – сејали раздор и ратове међу људима да ови, заузети међусобном борбом, не би окренули своју мржњу против њих. Сада су се њихова (демонска) страховања показала оправданим: ученици Христови живе у миру међу собом, али је зато њихово непријатељство уперено против ђавола. Сада хришћани обичајима и врлим животом устају против демона и гоне их, подсмевају се вођи њиховом ђаволу зато што су у младости они целомудрени, у искушењима уздржани, у напорима трпељиви, будући вређани подносе увреде, они који живе у оскудици то пренебрегавају и, што је најчудније, презиру смрт и постају Христови ученици“.

У тим вековима демони се ради кушања подвижника јављају како у свом властитом гнусном обличју, тако и у лику гмизаваца, звери и људи различитог пола и изгледа, а крајње ретко у облику летећих тањира. Барем таква сведочанства до нас практично нису дошла.

У савременом пак нерелигиозном времену, у доба еклектичне философије, када је само постојање Божије и постојање палих анђела доведено у сумњу, демонима је корисније да се јаве у облику ванземаљаца – „старије браће по разуму“, „спаситеља човечанства“. Дух научне фантастике, идеје постојања ванземаљских цивилизација, планетарног разума, прожели су савремена поколења, припремили их за контакт с демонским светом.

Ако се до 20. века пред хришћанством појављивало човеколико, често светлеће биће џиновског или патуљастог раста, с ватреним или црвеним очима, приликом чије појаве су људи доживљавали страх или ужас, верник није сумњао ко је то, већ је крсним знамењем и молитвом протеривао демона. Данас, пак, ако се пред атеистом појави такво чудовиште, он га прихвата као ванземаљца и са спремношћу ступа с њим у контакт.

Неке збуњује питање: ако су ванземаљци заиста нечисти духови, како се онда након њиховог утицаја на природу и људе откривају реални материјални трагови у виду непознатих легура метала и томе слично?

Као што смо показали у првом поглављу нашег рада, демони су због свог устројства у стању да изазивају извесне промене у материјалном свету. Осим тога, у житијима светих, на пример, преподобног Мартина, читамо о некаквом прелашћеном монаху Анатолију којем су демони, јавивши му се у облику анђела светлости, принели светлу одећу од необичног материјала. Ову су подвргли пажљивом прегледу оци обитељи и уверили се у њену реалност и тек онда када су понели демонски дар на суд преподобног Мартина, она је под дејством благодати која је излазила из њега ишчезла. У последња времена, како је речено у Откривењу светог Јована Богослова, због неверовања људи и одсуства испосничког и молитвеног подвига, силе таме ће добити велику снагу и власт у искушавању људског рода, тако да и огањ силази с неба на земљу пред људима (Отк. 13,13). Појаву оваквих знакова почињемо да видимо у савременом свету, за шта, узгред, многобројна, али очигледно бесмислена чудеса НЛО и ванземаљаца, јесу сведочанство.