НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Зашто већина људи не види духове и не осећа њихов утицај на себе

Пре пада Адам и Ева су се налазили у општењу с анђелима светлости и разговарали су с њима. Стање пада учинило нас је неспособним да видимо анђеле, али светима, који су достигли највише савршенство и који више нису могли бити обманути од демона, био је откривен свет духова (видети житија Антонија Великог, Макарија Великог и других). На тај начин, за виђење анђела неопходна је промена у самим људима.
По посебном пак промислу Божијем видели су анђеле и људи веома обичног, па чак и порочног живота, као што је на пример, лажни пророк Валаам. Што се тиче општег правила, ту Свети Оци једнодушно говоре о томе да је непосредно виђење демона за неприпремљеног човека крајње опасно и штетно. Ево шта пише тим поводом у тумачењу 41 псалма Јован Златоуст: „Колико демона јури по овом ваздуху? Колико је гнусних сила? Када би им Бог само дозволио да нам покажу свој страшни и одвратни лик, ми бисмо полудели“. Наше грубо материјално тело нам служи као својеврсна спасоносна преграда која нас штити од непосредног виђења демона које би могли довести до лудила оне који их угледају. Истовремено је неопходно истаћи да су врачеви, чаробњаци и маги, свесно улазећи у општење с нечистом силом, скидали са себе ту спасоносну преграду и непосредно су виђали демоне. До исто таквог виђења нечистих духова доводи бављење јогом и другим источњачким религијама које имају демонску усмереност.
На питање: „Зашто многи људи не осећају демонски утицај?“ врло добар одговор даје преосвећени Инокентије, архиепископ Херсонски. Ево његове поуке: „Да би човек осећао на себи додир духа таме, треба и сам да буде светао, а грешник је тама. На чистој белој хаљини и мала мрља одмах се примећује, а на црној хаљини се не примећују ни најцрње велике мрље. У души светлој и чистој, било каква мисао коју је бацио ђаво одмах производи пометњу, тежину и бол у срцу, а у души грешника, мрачној и упрљаној, и само његово присуство је неприметно. Таквој неприметности помаже дух злобе свим силама: јер каква му је корист да буде приметан? Да допушта да га људи непосредно осећају? То би значило да учини да беже од њега. Зато се он, тирански владајући грешником, у исто време се труди да овога држи у истој тој прелешћености како овај, тобоже, делује сам од себе и како је у свему савршено слободан“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *