НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Црква и астрологија

Сада погледајмо однос Старозаветне и Новозаветне Цркве према астрологији. У великим Мојсијевим књигама читамо о забрани бављења било каквим врста чаробњаштва под претњом смрти. Не обраћајте се врачарима ни гатарима, нити их питајте, да се не оскврните од њих. Ја сам Господ Бог ваш… А ко се обрати врачарима и гатарима да блудничи с њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова (Лев. 19,31; 20,6).
У Поновљеним законима такође читамо о строгом упозорењу Господњем да се не бавимо никаквим врстама чаробњаштва и да не општимо са онима који се тиме баве, јер управо због тог заношења чаробњаштвом (која је, у суштини, савез с демонима) Бог и протерује народе с њихове земље, осуђујући их на пропаст, а њихову земљу даје Израиљу који Му је био веран. Када уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој, не учи се чинити гадости које чинише они народи. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свога или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гадан пред Господом ко год тако чини и због таквих гадости тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свога. Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој Пророка из тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте (Пон. зак. 18,9-15).
Пророкујући пропаст Вавилона због његове безбожности и погубног бављења магијом и астрологијом, пророк Исаија у име Господа с иронијом говори: Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли себи помогла, не би ли се окрепила. Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада који гледају небеса и звездочаци и који проричу свакога месеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на тебе. Гле, они су као плева, огањ ће их спалити и сами себе неће избавити из пламена; неће остати огња да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега (Ис. 47,12-14).
Овде имамо јасно указивање на немоћ свих врста чаробњаштва пред вољом и силом Божијом и на неминовну казну која погађа оне који се баве магијом и астрологијом или прибегавају помоћи окултиста. Приликом сукоба мага и чаробњака с пророцима и другим духоносним људима, силе таме увек трпе пораз. Тако у књизи Изласка (7-9) читамо о томе како су маги и чаробњаци, супротстављајући се Мојсију, чинили многа чудеса пред фараоном уз помоћ чаробњачких чини, али нису могли да се одупру сили Божијој и на крају крајева су били принуђени да признају свој пораз од пророка Мојсија.
У књизи Постања (41) приповеда се о победи праведног Јосифа над маговима и мудрацима египатским који нису могли, уза сву своју магијску вештину, тачно да протумаче фараону његов сан. Неправедни пророк Валаам, поткупљен од пагана ради супротстављања израиљском народу, под дејством силе Божије био је принуђен да служи јеврејском народу (Бројеви 22-24). Пророк Данило такође више пута посрамљује халдејске мудраце и маге (Дан. 2,4-5).
Све се то објашњава тиме да своја чудеса и пророчанства синови светлости врше увек силом Божијом, Духом Светим, док чаробњаци, магови и астролози који им се супротстављају, користећи вештину чаробњаштва, делују силом демонском и природно трпе пораз, супротстављајући се Богу.
У Новом Завету видимо исти такав непомирљив однос према свим врстама чаробњаштва, као и у Старом Завету и исту такву сталну победу сила Божијих у сукобу са чаробњаштвом. Тако апостол Павле изгони духа погађачког из служавке која је прорекла будућност (Д. ап. 16,18), иако је она, рекло би се, објављивала истину, идући за апостолима и говорећи да су они слуге Бога свевишњега, који нам јављају пут спасења. Али апостол није желео ни истину из нечистих уста демонских, дајући самим тим пример односа према демонима, који понекад чак и објављују истину. Јер иза тога стоји само једна жеља – да увуку у општење човека како би задобили његово поверење, а затим га погубили.
Исти апостол Павле кажњава слепилом Елиму – врачара који се супротстављао јеванђељској проповеди и који се трудио да одврати људе од истините вере (Д. ап. 13,8-11). И најзад из књиге Дела апостолских сазнајемо о томе да под дејством апостолске проповеди многи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима (Д. ап. 19,19). На тај начин, они су се одрекли везе с демонима и посведочили су неспојивост вере у Христа с чаробњаштвом. У Номоканону (зборнику црквених правила и одлука) речено је крајње јасно: „Они који иду код врачара или се баве звездочатством (то јест, астрологијом – прим. аут.), шест година да се не причешћују по првом правилу Трулског сабора и по осамдесетом правилу Василија Великог, а свештеник пак који то чини да буде свргнут“.
Овде видимо очигледно указивање црквене свести на демонско порекло свих врста чаробњаштва укључујући и астрологију, недопустивост општења с њима верујућих хришћана и на строго кажњавање оних који се из било којих разлога одлуче на везу с демонима.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *