НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Свети Оци, учитељи Цркве и њихов однос према астрологији

Свети Оци Цркве током целе њене историје су такође поклањали велику пажњу борби против чаробњаштва и астрологије. Због недостатка места дозволићу себи да се зауставим само на неким радовима Светих Отаца и учитеља Цркве. Тако на пример, Тертулијан у свом раду О идолима пише: „Међу различитим људским пословима не можемо да не приметимо неке вештине или занате који иду на руку идолопоклонству. О астролозима чак не вреди ни говорити, али пошто је један од њих наумио да себе оправда због тога што наставља да се бави том делатношћу, имам намеру да кажем неколико речи тим поводом. Нећу рећи да смештати имена лажних богова на небу, приписивати им тобожњу свемоћ и одвраћати људе од узношења молитава Богу, уливајући им веру како је наводно њихова судбина предодређена звездама – да би све то било исто што и поклоњење лажним боговима. Али ја тврдим да се астрологија у том случају уподобљава палим анђелима који су отпали од Бога ради варања људског рода… Ако је магија кажњива, а астрологија је њена подврста, заједно с врстом подлеже осуди и подврста. Тако од времена појаве Еванђеља свакојаки софисти, астролози, чаробњаци, маги и врачари морају бити неминовно кажњени“ („О идолима“ у књизи: А. Б. Ранович Извори за историју раног хришћанства, Москва, 1990, стр. 167).
Татијан у Беседи против пагана пише: „Демони су начинили људе жртвом свог отпадништва. Показавши људима распоред звезда, као они који се коцкају, увели су судбину која је туђа правди, јер било да је ко судија или оптужени, такви су постали по одређењу судбине… демони су измислили судбину. Као основа за то послужило им је то што су животиње пренесене на небо. Јер они су удостојили небеске почасти животиње с којима су живели након збацивања с неба – гмизавце, рибе, четвороножне животиње које живе у планинама – ради тога да би људи мислили да и оне бораве на небесима и да би посредством распореда звезда уверили да је живот на земљи, далек разуму, сагласан с разумом: на тај начин, било да је ко гневљив или трпељив, уздржан или неуздржан, богат или сиромашан, таквим су га предодредили они који располажу рођењем; јер распоред Зодијака је дело богова. Ако је светлост једнога од њих, како кажу, јача он одузима славу од осталих и ко је побеђен сада опет може бити победник. Они се са задовољством баве причама о седам планета као играчи који бацају коцку. Али ми смо изнад судбине и уместо лутајућих демона знамо само за једног Господа вечног, и не потчињавајући се судбини, одбацујемо и њене законодавце“.
Јован Дамаскин у свом познатом раду Тачно изложење православне вере, наводећи светог Василија Великог, даје следећу карактеристику астрологије: „Пагани кажу да се излажењем, залажењем и приближавањем звезда, као и сунца и месеца, управљају сва наша дела и тиме се и бави астрологија. Ми пак, напротив, тврдимо да они дају предзнаке кише или суше, влажног или сувог времена, као и ветрова и вода, али они ни на који начин не могу предодређивати наша дела. У суштини, ми, које је Творац створио слободним, ми смо господари наших дела. А ако све чинимо услед кретања звезда, то што чинимо, чинимо по нужности. А оно пак што се дешава по нужности није ни врлина, ни порок. А ако немамо ни врлину, ни порок, нисмо достојни ни награда, ни казни, а Бог ће испасти неправедан, дајући једнима добра, а другима невоље. Штавише, ако је све вођено и покретано нужношћу, онда неће бити ни Божијег управљања у свету, ни промишљања Божијег о створењима. Поврх тога, и разум нам неће бити потребан, јер ако нисмо господари ни једног свог дела, немамо потребу да било о чему размишљамо. Међутим, разум нам је несумњиво дат ради промишљања наших поступака, због чега је свако разумно биће у исто време и слободно биће.
Зато ми тврдимо да звезде нису узрок ничега што се збива у свету – ни узрок постанка онога што постаје, ни пропасти онога што пропада, већ пре служе као предзнак киша и промене ваздуха. Неки ће можда рећи да су звезде, ако не узроци, онда предзнаци ратова и да својство ваздуха које зависи од сунца, месеца и звезда, на различит начин производи различите темпераменте, навике и расположења; али навике се налазе под влашћу наше воље, јер оне су потчињене разуму и мењају се под његовим вођством“.
Минуције Феликс у свом Октавију, говорећи о римским гатањима и предсказањима, пише да ако би се у ретким случајевима та предсказања и остваривала на делу, то се може објаснити тиме што је „међу мноштвом лажних предсказања неко од њих случајно могло погодити истину и да чаробњаци и астролози који измишљају предсказања, не само да знају демоне, него уз помоћ њих праве све своје преваре које личе на чудо: путем њиховог убеђивања и утицаја они производе своје чаролије, приморавају нас да видимо оно чега заправо нема, и обрнуто, да не видимо оно што постоји. Први од таквих магова по речима и делима својим је Состен (Остан)“, то јест, исти онај маг који је, како смо већ рекли, био један од првих ширитеља астрологије у Хелади.
Свети Јован Златоуст у својој поуци „О онима који се лече од болести враџбинама“ строго упозорава да се не сме ићи непријатељима Божијим, маговима и чаробњацима, да је боље умрети него непријатељима Божијим ићи. И да они који користе њихове услуге умиру пре времена и у муку вечну иду. Јер онај који иде астролозима, „сам себе лишава помоћи Божије, презрео ју је и ставио је себе ван промисла, (те зато) ђаво како хоће, управља и располаже (његовим) делима“.
Преподобни Максим Грк који је посветио читав низ радова разобличавању астрологије, уједном од њих, између осталог, пише: „Лажно, безбожно учење звездочатаца и предсказивача човекове судбине по данима рођења, није одозго и није од благодати Светога Утешитеља откривено Халдејцима, Јелинима и Египћанима, него од најлукавијих и најчовекомрзачкијих демона, на погибељ онима који им верују“. Говорећи затим о узроцима подударања неких предсказања астролога с реалношћу, Максим Грк наводи речи Августина Ипонског: „… то се догађа не толико због небеских знамења, колико због тајног наговора сатане, чему се понекад неприметно излажу људски умови, то јест, та предсказања потичу од заједничких снага, од сагласности с ђаволом“. По мишљењу светог Максима Грка: „Тиме је јасно показао блажени овај отац откуда потиче ово демонско учење и да ђаво открива следбеницима звездочатачке науке оно што ће им се једном заиста догодити, оно што бива по наговору демона. Ко ће се од хришћана који истинито и нелицемерно верују сложити да икада добије знања такве сатанске обмане и да уђе у разговор с демонима? Зар то неће бити само онај ко пребивање с демонима ставља изнад вечног живота? Предсказују демони, предвиђајући некада много раније оно што ће се догодити, понекад и погађају; али најчешће лажу и зато им не треба веровати, иако се понекад њихова предсказања и остварују“. О узроцима који подстичу демоне да улазе у општење с људима посредством астрологије, исти светитељ каже: „… Зна свелукави да посредством обмане предсказања лако може да нас одвуче од Бога и привуче к себи, примора нас да верујемо да звезде владају нашим поступцима и расуђивањима, а када буде прихваћена та вера, нипошто се више нећемо, или ћемо се веома мало бринути о својим сагрешењима, правдајући се неизбежношћу утицаја звезда. Када наиђу жалосне околности, за то оптужујемо Бога као створитеља зла. Чинећи тако, ми ћемо се нужно лишити заштите од Бога и тада ће непријатељу бити лако да овлада нама и сведе нас на дно пакла“.
Дакле, видимо да Свети Оци Цркве једнодушно иступају против астрологије, разобличавајући је као подврсту магије, као средство општења с демонима, а астрологе пореде с „палим анђелима који варају род људски“ и строго забрањују општење с тим „непријатељима Божијим“. Нарочито пажњу заслужује мишљење Татијана који је показао безумља астролога који су наденули сазвежђима имена животиња, планетама – имена лажних богова, а затим из карактера ових последњих почели да изводе судбину човека или државе у зависности од положаја тих „небеских твари“. Врло убедљиво звуче докази Минуција Феликса који је показао да се нека предсказања збивају из два разлога:
1) због случајне подударности;
2) због чаробњачких деловања гатара који у низу случајева могу сазнати о будућим догађајима од демона који су или видели или сазнали о тим догађајима или су сами учествовали у њиховој припреми.
Крајње јасно показује Јован Дамаскин да небеска тела предсказују само временске прилике, а за човека који поседује слободну вољу и разум, звезде и планете не могу играти никакву улогу предодређујућег чиниоца судбине.
И најзад, јасно резимира све ово поменути рад светог Максима Грка, где је сажето искуство борбе Светих Отаца против астрологије и показано је како уз помоћ ове лукави демон покушава да нас одвуче „од Бога к себи“ тако да што лакше овлада нама и „сведе нас на дно пакла“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *