НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Анђели, узроци њиховог стварања и њихова сврха

Пали анђели, или како их још називају – пали духови, демони, ђаволи – спадају у анђеле и носе у себи сва својства анђеоске природе. Зато, пре него што почнемо да говоримо о палим духовима, њиховој природи и својству, неопходно је да разјаснимо исконску суштину анђеоске природе, узроке њиховог стварања и њихову сврху.
Према одређењу светог Атанасија Великог, „анђели су бића жива, разумна, бестелесна, способна за славословља, бесмртна“.
Свети Димитрије Ростовски каже да су „анђели створени по образу и подобију Божијем“ као што је касније створен човек. Према светом Игњатију Брјанчанинову, лик Божији у анђелима, као и у човеку, састоји се у уму од којег се рађа и у којем се садржи мисао, и из којег потиче дух који омогућује мисао и оживљава је. Тај лик је, попут Прволика, невидљив, као што је он невидљив и у људима. Он управља целокупним бићем анђела исто онако као и човеком. Анђели су бића ограничена временом и простором и, према томе, имају свој спољашњи изглед.
О узроцима стварања анђела свети Григорије Богослов у беседи на свету Пасху каже: „Доброта Божија се није задовољила созерцањем Саме Себе: Она је морала да излије и распространи то добро да би многи постали судеоници доброте, а то је својствено највећој доброти. Она је, прво, осмислила анђеле и небеске духове. Мисао је била дело које је ушло у постојање дејством Речи, и усавршило се Духом. На тај начин, створене су другостепене светлости које служе првобитној Светлости… Као неућутни хор песмопојаца они окружују првоначелни Узрок или Му приносе нешто више, према способности, него што је славослов песмом, блистајући најчистијом светлошћу, разнолико се обасјавајући њоме, у складу са својом природом или чином“.
Према црквеном предању, које је најбоље изражено у раду светог Дионисија Ареопагита О небеској јерархији анђеоски чинови се деле на три јерархије: вишу, средњу и нижу. Свака јерархија се дели на три чина.
У вишу улазе: Серафими, Херувими и Престоли. У средњу анђеоску јерархију улазе три чина: Господства, Силе и Власти. У нижу спадају три чина: Начела, Арханђели и Анђели. Сви чинови небеских сила носе заједнички назив анђела по суштини свог служења. Господ открива Своју вољу вишим анђелима, а они, са своје стране, просвећују остале. На тај начин, тајне Божије иду низлазно јерархијом од Серафима до Анђела, при чему се свака следећа јерархија просвећује само у она знања која је у стању да прими на датом нивоу свог духовног развоја.
Сама пак реч анђео у преводу с грчког значи посланик, гласник, весник. Овај назив су анђели добили од карактера свог служења, усмереног Свеблагим Богом на спасење људског рода. О томе сведочи и апостол Павле, говорећи: Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење (Јев. 1,14). По мишљењу светог Григорија Богослова:[1] „… будући да су служитељи воље Божије не само по природној способности, него и по обиљу благодати, они се преносе на сва места, и свуда су присутни, како по брзом вршењу службе, тако и по лакоћи природе“.
У осталом, по сведочанству светог Игњатија Брјанчанинова,[2] служење анђела се не састоји само у помагању спасењу људског рода, него су они од тог служења добили назив међу људима и тај назив им је дао Дух Свети у Светом Писму. Време стварања анђела није тачно наведено у Светом Писму, али по учењу које је прихватила света Црква, стварање анђела је претходило стварању материјалног света и човека.


НАПОМЕНЕ:

  1. Наведено по: Свети Игњатије Брјанчанинов, Беседа о смрти, Петроград, 1881, стр. 4-8.
  2. Свети Игњатије Брјанчанинов, „О православљу“, часопис Петроградски лист, 1990, бр. 2, стр. 83.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *