НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Начини кушања хришћанских подвижника од стране злих духова
(према материјалима житија Светих)

У житију преподобног Исакија читамо о томе како је једном, после молитвених подвига, Исакије угасио свећу и сео на своје место. Изненада је у пећини засијала светлост и дошла су код њега, како се каже у хроници, два демона у облику прекрасних младића. Њихова су лица сијала као сунце и они му рекоше: „Исакије, ми смо анђели, а ево к теби иде Христос са осталим анђелима“. Уставши, Исакије угледа мноштво блиставих демона… Након што се подвижник поклонио лажном Христу, упао је у тешку психичку болест и тек након молитава светог Теодосија Печерског, након што је проборавио у трогодишњој умној поремећености, добио је исцељење.
А ево шта сведочи велики подвижник из 4. века преподобни Антоније: „Када демони не могу да заведу подвижниково срце очигледно нечастивим жељама, опет нападају, али на други начин, наиме, праве разна виђења да би га застрашили; ради тога се претварају у разне облике и попримају различите ликове – жена, звери, гмизаваца, џинова и мноштва војника…“. Они такође попримају изглед пророка и предсказују шта ће се догодити кроз неколико дана.
Такође у житију светог Антонија читамо о томе да су се демони, покушавајући да га заплаше, „јављали у облику лавова, вукова, змија, шкорпиона, рисова и медведа“ и по допуштењу Божијем чак су га и тукли и „наносили му велике ране“, али су увек бивали побеђени молитвом и крсним знамењем светога. Једном му се, читамо у житију, јавио демон с неба у великом сјају и рекао: „Дошао сам, Антоније, да ти дам нашу светлост“, али свети је затворио очи, не желећи да види демонску светлост, и молио се све док се богомрска светлост није угасила. Други пут му се јавио демон у облику страшног горостаса и покушавао је да заплаши преподобног, али Антоније Велики је нечистог духа ошамарио и овај је с великим криком ишчезао.
У Отачнику светог Игњатија Брјанчанинова читамо причу старца који је дуго времена био кушан од демона блуда. Ево његове приче: „… Угледавши ме пометеног, непријатељ се претворио у неку девојку Етиопљанку коју сам једном видео приликом жетве како скупља класје и дошавши к мени, сео ми је у крило и тако ме помрачио да ми се чинило да сам се с њом сјединио. Веома се растуживши, у гневу, ударио сам је по образу и она је одмах нестала; од ударца нисам могао две године да принесем руку устима због ужасног смрада“.
А ево шта читамо у житију преподобног Серафима Саровског: „За време молитве у шумској келији свети Серафим је чуо страшан урлик звери, затим је невидљива гомила с буком пробила врата келије и убацила у собу огромну цепаницу коју је могло да изнесе из ње само осам људи. Понекад су се врата келије разваљивала пред очима светитеља који се молио и у келију су јуриле звери које урличу, појављивао се мртвачки сандук из којег је устајао мртвац. Понекад су зле силе, јер то су били њихови напади, подизале Серафима у ваздух и са страшном силином ударале га о под. „Ужасно је видети демоне, зато што су они гнусни“ – причао је касније светитељ. Напади мрачних сила били су опасни по живот самог отшелника, и да није било благодати Божије која га је чувала он би погинуо телесно или духовно.
Размотримо сада случајеве људи које су уграбили демони, случајеве који су, узгред, веома личили на оне отмице које прави НЛО. Ево шта читамо у житију светог Нила Сорског21 који је живео у Русији у 15. веку.
Недуго после светога, у његовом манастиру живео је неки свештеник са својим сином. Једном, када су дечака послали да обави неки задатак, одједном га је напао некакав непознати човек који га је зграбио и однео као на крилима ветра у густу шуму, донео га у велику собу својој кући и ставио га насред куће наспрам прозора. Када су се свештеник и братија молили светом Нилу да му помогне да нађе дечака, светитељ је дошао у помоћ дечаку и стао наспрам собе у којој је био остављен дечак и када је ударио у прозорски оквир својим штапом, цела кућа се затресла и сви нечисти духови су попадали на земљу. Свети је наредио да се дечак врати на место одакле је био отет и постао је невидљив. Затим је, након што су демони извесно време урлали, исти непознати зграбио дечака и донео га у скит, као ветар и, бацивши га у стог сена, ишчезао. Када су га монаси нашли дечак им је испричао све што се догодило, све што је видео и чуо. Од тада је дечак постао веома тих и смирен и као да је отупео. Свештеник је ужаснут заједно са сином напустио скит.
О случају сличне демонске отмице сведочи и Сергеј Нилус: „Дечак, након што га је мајка проклела због безбожности и рђавог понашања, био је отет од демона и постао је роб демона ‘деде’ 12 година. Он је могао невидљив да се појављује међу људима да би помагао демону да смућује њихове душе“.
Завршавајући навођење одломака из живота светих који карактеришу борбу демона с људима, навешћемо мисли Григорија Синаита и Симеона Новог Богослова који су упозоравали на опасност и на видове демонских искушења: „Када творећи своје дело (то јест за време молитве) угледаш светлост или огањ споља или унутра, или некакав лик, не примај га да не 6и претрпео штету“. Исти став развија даље преподобни Симеон: „Варају се они који виде светлост својим телесним очима, миришу миомирисе својим њухом, чују гласове својим ушима и слично. Други су се преластили, примивши ђавола који се преобразио и који се јавио у облику анђела светлости, а они то нису препознали и остали су непоправљени до краја, неће да слушају савет ни од каквог брата. Неки од таквих су и сами себи одузели живот, бивши подстакнути на то ђаволом, неки су се бацили у провалију, неки су се удавили. И ко може да преприча разне преласти којима их прелашћује ђаво, када су оне небројене“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *