NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Stubovi Crkve

 

U Crkvi Hristovoj sve je veliko, i sve najveće, zato što je u njoj sav Bogočovek Gospod Hristos, i zato što je ona sam Bogočovek Hristos. Ta misao kao besmrtna munja prohodi i obasjava sve naše ljudske tmine i pomračine. Tom munjom Istine osvetljuje i prosvetljuje nas filosof Duha Svetoga — Sveti Grigorije Niski: Ne retko Crkva se od strane sv. apostola Pavla naziva Hristom. Α služitelje ove Božanske tajne sv. Apostol naziva stubovima Crkve. Tako se jednim i istim imenima nazivaju Apostoli, Učitelji i Proroci. Jer nisu stubovi Crkve samo Petar, Jovan i Jakov; i ne samo Jovan Krstitelj „beše svetilo koje goraše i svetljaše“;[1] nego i svi koji poslužiše utvrđivanju Crkve, i delima svojim postadoše svetila, nazivaju se i stubovima i svetilima. „Vi ste svetlost sveta“,[2] govori Gospod Apostolima. Α bοžanstveni Apostol i drugima naređuje da budu stubovi, govoreći: „budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti“.[3] Isto tako, Apostol je i Timoteja načinio prekrasnim stubom i tvrđavom istine Crkve (1 Tm. 3, 15).[4]

Nema sumnje, u našem zemaljskom svetu telo čovečije je najčudesnija radionica i laboratorija Božja. Zato je Bog Logos i postao telo. Zato je telo Boga Logosa i postalo Crkva. I u njoj urizničena sva neprolazna bogatstva neba. I još više, nesravnjeno više od toga: sva bogatstva Jedinog Istinitog Boga. Nad tom svetom tajnom molitveno bdi i bogonadahnuto zbori Sveti Grigorije Niski: Sva Crkva je „jedno telo“ Hristovo, i u jednom telu udi su mnogi, ali svi udi nemaju jedan posao.[5] Naprotiv, Bog je sazdao u telu Crkve jednoga okom, drugoga uvom, nekoga rukom, nekoga nogom, te se u opštem sastavu tela Crkve mogu naći usta, zubi, jezik, grudi, trbuh… Oči su u telu najglavnija čula. Njima pripada najveća pohvala: jer one primaju u sebe svetlost; pomoću njih raspoznajemo prijatelje i neprijatelje, razlikujemo svoje i tuđe; one su nam nastavnici i učitelji u svakom poslovanju; one su nam prirodni putevoditelji u nepogrešivom gredenju. Isto tako, prva pohvala u telu Crkve pripada onim članovima koji u njemu zauzimaju mesto očiju. To su u Starom Zavetu Proroci: u Novom — Svetitelji. No takođe, po sili božanskog značaja mesto očiju u telu Crkve zauzimaju episkopi. u pravom smislu oni se nazivaju očima Crkve, ako neprestano gledaju na Sunce pravde, nikada ne kvareći vid mračnim delima. Posao je očiju — raspoznavati prijateljsko i neprijateljsko, te svim srcem i svom dušom i svom snagom ljubiti istinskog prijatelja, i potpuno mrzeti vraga života. Kao nastavnik i učitelj, episkop uči svemu potrebnom i korisnom, i rukovodi nas u našem putovanju ka Bogu i uzvišenom životu, i tako obavlja posao čistog i zdravog oka. Primivši vlast u Crkvi, episkop ima uspeha u duhovnom životu, ako se bavi duhovnim stvarima. Α takav život se izgrađuje blagodaću Svetoga Duha. Stoga ovim očima Crkve — episkopima pripada najveća pohvala, ako je njihov život u skladu sa blagodaću Svetoga Duha.[6]

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 5, 35.

[2] Mt. 5, 14.

[3] 1 Kor. 15, 58.

[4] De Vita Moysis, P. gr. t. 44, col. 385.

[5] Rm. 12, 4. 5.

[6] On, In Cantic, Homil. VII; Ρ. gr. t. 44, col. 917. 920.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *