НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Лице Цркве

 

У свима световима Божјим нема веће тајне од Цркве Христове. Ни за боговидне и богозрачне умове светих Анђела на небу и у наднебесју нема веће, и тајанственије, и бесконачније, и несхватљивије тајне, од пресвете Богочовечанске тајне Цркве Христове. Она као тело Његово преставља и за њих највећу тајну у свима световима. То је оно чему се они непрестано диве, и никада довољно надиве. Ο томе богославни мудрац, свети Григорије Ниски, благовести: Описујући велики домострој спасења, извршен оваплоћењем Бога Логоса, божанствени Апостол каже да је не само род људски био научен Божанским тајнама Богооваплоћења, него је и Поглаварствима и Властима Небеским постала позната многоразлична премудрост Божија, објављена Христовим домостројем спасења међу људима.[1] И стварно, Црквом се казује Наднебеским Силама многоразлична премудрост Божија која чини велика чудеса кроз супротности: живот произлази од смрти, правда од греха, благослов од проклетства, слава од срамоте, сила од немоћи. у временима, која су претходила томе, Надсветске Силе знале су једну просту, једнолику премудрост Божију, која чини чудеса сагласно природи. И никакве разноликости није било у ономе што су оне гледале: природа Божја јесте сила која са влашћу свршује сваку твар, сваким покретом воље приводећи у постојање природу бића, и Својом добротом твори све „веома добро“.[2] Многоразличној пак премудрости, исплетеној од супротности, сада су Небеске Силе јасно научене Црквом; научене су: како Бог постаје тело, како се живот меша са смрћу, како Бог Логос Својом раном исцељује нашу рану, како немоћ крста побеђује силу вражију, како се Невидљиво јавља у телу и како откупљује заробљенике, Он Сам — купац, и Сам служи телом за откуп, јер је Себе Сама дао за нас као откупну цену смрти. Он Себе и смрти предаје, али не оставља живот; Он и роб постаје, али и Цар остаје. Јер све то, и остало слично томе, дела су многоразличне премудрости; и небески пријатељи Женикови дознали су све то од Цркве. И они су помоћу Невесте (= Цркве) угледали лепоту Женика, и удивили се ономе што је за бића невидљиво и непојмљиво. Јер Онај Кога „нико никада видео није“,[3] „нити може видети“,[4] учини Цркву телом Својим, и умножавањем спасаваних изграђуje је у љубави „док достигнемо сви у човека савршена, у меру раста висине Христове“.[5] Стога, ако Црква јесте тело Христово, а Христос глава телу, и Својим посебним цртама Οн образује лице Цркве, онда пријатељи Женикови, помоћу једног видећи другог, приљубљују се Њему срцем, јер у Цркви јасније виде Невидљивог. Као што људи који нису у стању гледати у само сунце, гледају његов лик у води; тако и ови, гледајући у лице Цркве као у чисто огледало, виде Сунце правде и схватају Га по ономе што виде.[6]

Сва Црква стоји и постоји на Богочовеку Господу Христу: од Њега је све, у Њему је све, кроз Њега је све. У самој Богочовечанској Личности Његовој, богослови Свети Григорије Ниски, једно је нестворено а друго створено: нестворен је Бог Логос, створено је тело каје је Он постао ради нас људи. Оно што је нестворено у Господу Христу јесте предвечно и вечно, и за створена бића потпуно несхватљиво и неизразиво; а створено тело Његово може донекле ући у наше знање. Тело Своје, Цркву, Господ храни светим тајнама. Α вернике, чланове тела Свог Цркве, распоређује у телу Свом складно: једне као очи, друге као уста, као руке и као остале састојке. То чини те се чланови не сукобљавају са целином тела. У Цркви је Господ дао Апостоле, Пророке, Еванђелисте, учитеље и пастире ради сазидања тела Христова, да би помоћу њих узрасли у Христу који је глава Цркве.[7] Стога, ко у Цркву гледа, тај у самога Христа гледа, Који умножавањем спасаваних сазидава и узрастава Себе Самога. У састав Цркве улази и сва творевина; у њој се прави ново небо,[8] припрема се нова земља, изграђује се нови, боголики човек. Тај нови свет кoји се саздаје у Цркви дело је Господа Христа. Свим тим сва Црква начињена је телом Женика; и све то сачињава лепоту тела Цркве.[9] Свети Григорије Ниски још благовести: Господ Христос је васцелом телу Цркве подарио учење ο сакривеним и непрозирним тајнама. Тело Цркве дужно је делати и истином и делотворном силом. Јер ни созерцање истине само по себи не усавршава душу, нити делотворна философија довољно користи ако њеном делотворношћу не управља истинска побожност. Стога, κо је Богом постављен у телу Цркве уместо очију, ваља му се омити водом од сваке порочне нечистоте. Свака врлина је извор такве очиститељне воде. Колико врлина — толико таквих извора. На пример: здравоумље (целомудрије) је извор очиститељне воде; други такав извор је смиреноумље (ταπεινοφροσύνη ), истина, правда, храброст, жељење добра, удаљавања од зла. Воде ових врлина очишћују очи од сваке страсне нечистоте.[10]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Εф. 3, 10-12

[2] 1 Мојс. 1, 31.

[3] Јн. 4, 42.

[4] Тм. 6, 16.

[5] Еф. 4, 13.

[6] тамо, homil. VIII; col. 948-949.

[7] Еф. 4, 11. 15. 16.

[8] Ис. 65, 17.

[9] тамо, homil. XIII; col. 1045. 1048. 1052.

[10] тамо, homil, XIII; col. 1056. 1057. 1060.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *