БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА
Есхатологија
Смрт тела и бесмртност душе
Смрћу се назива тајанствено раздвајање душе од тела, привремени растанак душе и тела. При томе тело губи животворну силу и предаје се трулежи и распадању, а душа остаје да живи сама у своме бестелесном бићу. Отуда се у Светом Писму смрт назива: одласком душе из тела,[1]спавањем у коме тело заспи,[2]повратком тела у земљу и бесмртног духа Богу.[3]
У Откривењу је на врло јасан и очигледан начин показана и посведочена и смртност тела људског и бесмртност душе људске. Душа људска је бесмртна јер је боголика, јер је саздана по обличју бесмртнога Бога.[4]Добивши дух од Бога, сваки је човек бесмртан душом.[5]Као бесмртан, дух се по смрти тела човековог враћа Богу који га је дао.[6]
Својом бесмртношћу душа људска је једина апсолутна вредност у свету човечанском; на њој се и зида сав богочовечански домострој божанске истине и спасења. Јер да је човек смртан душом, сав би Спаситељев подвиг био утопија и обмана, и хришћани би били најнесрећнији људи, пошто је њихов живот на земљи непрекидно страдање ради вечног живота на небу.[7]Ако је душа смртна, онда нема васкрсења мртвих; нема ли васкрсења мртвих, бесмислен је и Христос и вера у Њега.[8]Спаситељ управо на бесмртности душе људске заснива и могућност и саму стварност васкрсења мртвих, јер се душа не може убити.[9]Душа живи у иловачном телу да по смрти изиђе из њега и уђе у небески свет где вечност царује и влада.[10]Својом причом ο богаташу и Лазару Спаситељ показује да је бесмртна не само праведна душа Лазарева већ исто тако и грешна душа богаташева.[11]
НАПОМЕНЕ:
[1]2 Тм. 4, 6; Флб. 1, 23; Јов. 10, 21.
[2]Д. А. 13, 16 ; Јн. 11, 12; Лк. 8, 52; Мт. 9, 24; Мк. 5, 39.
[3]Екл. 12, 7; ср. 1 Мојс. 2, 7; 3, 19.
[4]1 Мојс. 1, 26; Прем. Сол. 2, 23.
[5]Прем. Сол. 12, 1.
[6]Екл. 12, 7; Јн. 5, 24; 3, 16; 7, 37—39; 14, 19; 6, 40; 3, 36; 6, 54; 20, 31; 1 Тм. 6, 12; 2 Кор. 4, 18.
[7]Ср. 1 Кор. 15, 19. 30—32; 2 Кор. 4, 16—18.
[8]Ср. 1 Кор. 15, 13—14.
[9]Ср. Мт. 10, 28.
[10]2 Кор. 5, 1.
[11]Лк. 16, 22—31.
