НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА

Есхатологија

 

Смрт тела и бесмртност душе

 

Смрћу се назива тајанствено раздвајање душе од тела, привремени растанак душе и тела. При томе тело губи животворну силу и предаје се трулежи и распадању, а душа остаје да живи сама у своме бестелесном бићу. Отуда се у Светом Писму смрт назива: одласком душе из тела,[1] спавањем у коме тело заспи,[2] повратком тела у земљу и бесмртног духа Богу.[3]

У Откривењу је на врло јасан и очигледан начин показана и посведочена и смртност тела људског и бесмртност душе људске. Душа људска је бесмртна јер је боголика, јер је саздана по обличју бесмртнога Бога.[4] Добивши дух од Бога, сваки је човек бесмртан душом.[5] Као бесмртан, дух се по смрти тела човековог враћа Богу који га је дао.[6]

Својом бесмртношћу душа људска је једина апсолутна вредност у свету човечанском; на њој се и зида сав богочовечански домострој божанске истине и спасења. Јер да је човек смртан душом, сав би Спаситељев подвиг био утопија и обмана, и хришћани би били најнесрећнији људи, пошто је њихов живот на земљи непрекидно страдање ради вечног живота на небу.[7] Ако је душа смртна, онда нема васкрсења мртвих; нема ли васкрсења мртвих, бесмислен је и Христос и вера у Њега.[8] Спаситељ управо на бесмртности душе људске заснива и могућност и саму стварност васкрсења мртвих, јер се душа не може убити.[9] Душа живи у иловачном телу да по смрти изиђе из њега и уђе у небески свет где вечност царује и влада.[10] Својом причом ο богаташу и Лазару Спаситељ показује да је бесмртна не само праведна душа Лазарева већ исто тако и грешна душа богаташева.[11]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 2 Тм. 4, 6; Флб. 1, 23; Јов. 10, 21.

[2] Д. А. 13, 16 ; Јн. 11, 12; Лк. 8, 52; Мт. 9, 24; Мк. 5, 39.

[3] Екл. 12, 7; ср. 1 Мојс. 2, 7; 3, 19.

[4] 1 Мојс. 1, 26; Прем. Сол. 2, 23.

[5] Прем. Сол. 12, 1.

[6] Екл. 12, 7; Јн. 5, 24; 3, 16; 7, 37—39; 14, 19; 6, 40; 3, 36; 6, 54; 20, 31; 1 Тм. 6, 12; 2 Кор. 4, 18.

[7] Ср. 1 Кор. 15, 19. 30—32; 2 Кор. 4, 16—18.

[8] Ср. 1 Кор. 15, 13—14.

[9] Ср. Мт. 10, 28.

[10] 2 Кор. 5, 1.

[11] Лк. 16, 22—31.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *