НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Молите се за јеретике

 

Црква је оваплоћење и оличење Свеистине = Бога Логоса. То је њена основна благовест = Свеблаговест. „Еванђеље — није по човеку“[1] већ по Богочовеку. То исповедати кроз свете тајне и свете врлине, тиме и ради тога живети бесмртно и вечно, и јесте права вера, вера апостолска, вера светоотачка, вера богочовечанска, вера православна. Све што ту богочовечанску веру квари, искривљује, унакажује, уништава јесте јерес. Сав у тој вери, Свети Теодор Студит исповеднички изјављује: Ми, утврђујући се на апостолском учењу, а такође и на учењу светих Отаца наших, — јер и они, сложно са Апостолима, говоре то исто —, уздржавајмо се од општења са јеретицима и заведеним од њих издајницима, и држимо се тачног исповедања вере, у коме стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије,[2] извршујући правила и сва друга усавршавања, да будемо: савршени и цели без икакве мане,[3] и мир Божји, који превазилази сваки ум, да сачува срца наша у Христу Исусу Господу нашем.[4] Сваки православни у свему, делатношћу својом, ако не речју, анатемише сваког јеретика.[5] Храм, оскврнављен од јеретика, није свети храм Божији, него обичан дом, како вели Свети Василије Велики, пошто је налазећи се у њему анђео, присутан свакој цркви, одступио од његa. Стога и жртва, која се врши у њему, не прима се од Бога.[6] Господ Христос забрањује ратове, крвопролића, и убиства; зато ни јеретике не треба убијати. И не само није дозвољено убијати јеретике, него нам чак није допуштено желети им зла. Напротив, треба се молити за њих, као што је то сам Господ показао у време крсног страдања Свог рекавши Оцу Своме: Опрости им грехе, јер не знају шта раде.[7] Црква се не свети мачем.[8] Да, Цркви Божјој није својствено светити се за себе бичевањима, прогонствима и тамницама. Црквени закон никоме не прети ни ножем, ни мачем, ни бичем.[9] Хлеб јеретички није тело Христово.[10] За хришћане је неопходно зближити се љубављу, нарочито када се тело Христово (тј. Црква) сече од ђавола мачем јереси.[11]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Гал. 1, 11.

[2] Рм. 5, 2.

[3] Јак. 1, 4.

[4] Флб. 4, 7. — стр. 390, Малое оглаш., Оглашен. 97; Твор. том перв.

[5] стр. 306, Писма, Писмо 49; Твор. том втор.

[6] стр. 440 — 1, Писма, Писмо 80; Твор. том втор.

[7] Лк. 23, 34. — стр. 533. 534, Писма, Писмо 253; Твор. том втор.

[8] стр. 535, Писма, Писмо 255; Твор. том втор.

[9] стр. 650, Писма, Част втор., Писмо 23; Твор. том втор.

[10] стр. 596, Писма, Писмо 298; Твор. том втор.

[11] стр. 791, Писма, Част втор., Писмо 240; Твор. том втор.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *