НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Непогрешивост Цркве. Антитројица: грех, смрт и ђаво

 

Свети Григорије Палама апостолски благовести: Грех нас несумњиво одваја од Цркве, и једино нас покајање измирује са њом; и грех против истине је тежак свима. Па и caми епископи, овлашћени учитељи истине, не изузимају се од овог правила: ако остану верни Предању и раде у сагласности са васцелом Црквом, ако остају у својим епархијама, тада су они у истини. Но одвоје ли се од учитељства, они губе не само своје учитељство него и само својство хришћанина, и њихове анатеме немају никакву вредност. Не само епископи, него и читаве помесне Цркве могу се одвојити од истине, тако се Црква латинска није још вратила Православљу. Црква, стуб и тврђава истине, није мање непоколебљива и чврста, ослањајући се темељно на оне који држе истину. И заиста они који припадају Цркви Христовој јесу сви у истини, а они који су једном засвагда напустили истину, самим тим су напустили Цркву. Чудо непогрешивости Цркве остварује се у телу васцеле Цркве. То значи: непогрешивост Цркве остаје коначно искључиво привилегија Христа, право Христа, Главе Цркве, који дајући људима дарове Духа — нарочито апостолско учитељство — којега се сви могу показати недостојни, продужује да живи и да се пројављује у Његовом Телу као целини. Црква, Тело Христово обухвата подједнако анђеле и праведнике свих времена.[1]

Ми у земаљском свету знамо, од Богочовека знамо: Истина је Богочовек; Истина је оваплоћени Бог Логос; Истина је тело Богочовека Христа = Црква. Ту благовест објавио је сам Свеистинити Бог и Господ Христос, и показао је Собом остварену у земаљоком свету, који се давио у безобалном мору лажи: „Ја сам Истина“.[2] И то Истина која је једини Пут у Живот Вечни, а и сам Живот Вечни са свима божанским светињама и красотама, какве око људско не виде, и ухо не чу, и срце човеково не наслути.[3] Све што је Богочовеково, са свих страна је бескрајно и безгранично. И Богочовек — Истина ослобађа људско биће од свих убиствених ограничења. Α то су: грех, смрт и ђаво. Они се свим силама труде да човекове боголике бескрајности и богочежњиве безграничности ограниче, раслабе, опатуље, заробе, паралишу, униште, сведу на небиће, и тако човека потопе у свој страшилни богоборачки пакао, у коме нема краја ни мукама, ни ужасима, ни страхотама, ни злоћама. Ослобођење од тога? Једино Господ Христос, и Богочовечанска слобода што је у Њему. Зато је Он, једини у свима човечанским световима, објавио благовест: „И познаћете Истину, и Истина ће вас ослободити“.[4] Чега? — греха, смрти и ђавола.

И заиста, свемилостиви Господ Христос je ослободио род људски свеужасне тројице, антитројице: греха, смрти и ђавола. И непрекидно ослобађа свакога човека који то хоће. Отуда у светог Апостола благовест и заповест: „Стојте у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“.[5] Α то је могуће свакоме који верује. По обећању Свемилостивога и Свеистинитога: „Све је могуће ономе који верује“.[6]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] тамо, стр. 250. 251.

[2] Јн. 14, 6.

[3] Јн. 14, 6; 1 Кор. 2, 9—12.

[4] Јн. 8, 32.

[5] Гал. 5, 1.

[6] Мк. 9, 23.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *