НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА

Други Долазак Христов и Царство будућег века

 

Антихрист и његова делатност

 

Сва привидна привлачност, и огромност, и чаробност зла, са свима својим лажним чудесима, сабраће се, и оваплотити, и олицетворити у Антихристу, као противнику свеколиког добра Божјег, оличеног у Господу Христу и Његовим следбеницима. У Антихристу ће зло достићи своје крајње савршенство на земљи, и он ће бити генијално и неподраживо зло. Сва зла, растурена по свету, сакривена по гудурама људских душа и по провалијама ђаволских зловоља, он ће сабрати у себе, сјединити у себи, и јавити се као саборност зла, као васељенскост зла, као бог зла, као свезло. Он ће у свему бити супротност Христу: Христос је оваплоћено добро и истина, он ће се трудити да буде оваплоћено зло и лаж; Христос је апсолутно добро, он ће се трудити да буде апсолутно зло; Христос јe дао свету Еванђеље, он ће се трудити да да свету антиеванђеље. У њему ће бити сав ђаво, као што је у Христу сав Бог. Он ће у свему бити непомирљив противник Христов, трудећи се свим силама да свуда потисне Христа и замени Га собом. Кроз њега ће се најпотпуније и најбезочније испољити сва, вековима гомилана у људима, сатанска злоба, злоћа и мржња према Богу. Он значи завршни бунт против Бога, завршну борбу човека са Богом. Он ће показати најогорченије богоборство и христоборство, какво само људска природа, помогнута и подбадана Сатаном, може иставити против Бога и Христа у својој последњој битци са Њим. Све антихристовско, што је икада у људима тињало или тиња, или беснило и бесни, он ће сабрати у себе, апсолутизирати и иставити против Господа Христа. И пре њега је било, има их, и биће много антихриста, јер по речи Апостола љубави, антихрист је сваки који одриче да је Исус — Месија, Искупитељ,[1] сваки који одриче оваплоћење Бога у Христу,[2] сваки који одриче Свету Тројицу.[3] Но сви ови антихристи, у ствари су само претече главног Антихриста, Антихриста у правом смислу речи, који се има јавити пред крај света, за последњу, решавајућу битку са Христовом Црквом.[4] Велики тајновидац, Свети Јован Богослов, који је боље него ико од људи видео и Бога и ђавола, и рај и пакао, и тајну добра и тајну зла, издваја главног Антихриста од осталих многобројних антихриста, и овако пише: Антихрист ће доћи, и сад многи антихристи посташе.[5] „Треба знати, вели Свети Дамаскин, да Антихрист има доћи. Мада је антихрист сваки који не исповеда да је Син Божији дошао у телу, да је савршени Бог и постао савршени човек, не престајући бити Богом; али у сопственом смислу и изузетно Антихристом се назива онај што има доћи при крају света“.[6]

Антихрист he бити човек од душе и тела; и као такав — најпотпуније, најсавршеније оваплоћење људско-сатанског зла. Он ће дејствовати као човек; говориће људима као свој својима; говориће им у име човека, у име човечнога, чисто човечнога, попут Ничеовог: Menschliches all zu Menschlichеs; говориће им у име своје, и многи ће га примити. И збиће се пророштво Спаситељево, речено ο Антихристу: Ја дођох у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.[7] — Као човек, Антихрист ће се одликовати од других рђавих људи својом безмерном греховношћу, безграничном заљубљеношћу у зло, неисказаном мржњом и непријатељством према Христу Богу. Он ће бити оваплоћење зла, но не оваплоћење ђавола, јер се ђаво не може оваплотити у човека. „Не сам ђаво постаје човек, на начин на који је Господ постао човек — сачувај Боже! — него се рађа човек од блуда и прима на себе сву делатност Сатане. Јер Бог, знајући унапред исквареност његове будуће слободне воље, допушта ђаволу да се настани у њему“, вели Св. Дамаскин.[8]

Добровољно примивши у себе Сатану, Антихрист ће се силом своје развраћене воље тако присно сјединити с њим, тако свесрдно саживети са злом и грехом, да ће сав по стати грех, и биће по преимућству „човек греха“,[9] а тиме и „син погибли“,[10] јер ће и себе и своје следбенике погубити смрћу иза које нема васкрсења. Логика зла и греха наћи ће у њему свог најумнијег апологета. Он ће умети генијално маскирати зло привидним добром, вешто премазивати отров смрти лажним медом бесмртности, уметнички прикривати ругобност греха тобожњим чудесима и знацима, магијски учинити грешне сласти саблажњиво привлачнима, да ће многе и многе преварити и душе им погубити.[11] Његово самољубље, распаљивано Сатаном, разбуктаће се у пοжар такве сатанске гордости, да ће он прогласити себе за Бога, уздижући себе изнад свега што се зове Бог и издавајући себе за Бога.[12] у њему ће се „сјединити и усредоточити сва сила богоодступништва“,[13] и он ће као Бог сести у храму Божјем, показујући себе да је Бог (2 Сол. 2, 4).[14] Насупрот тајни побожности он ће иставити тајну безакоња[15] са свима њеним сатанским дубинама,[16] Саблажњивим привлачностима и привидним чарима.

Своје богоодступништво Антихрист ће нарочито пројавити у томе што ће потрти све Божанске законе, зацарити безакоње, починити хиљаде безакоња, и друге побуђивати на њих, због чега га Апoстол и назива у изузетном и нарочитом смислу безакоником — ό ανομος (1 Сол. 2, 8).[17] Свесно, упорно и хвалисаво он ће отпасти од Господа Христа и Вечне Истине Његове, и трудиће се свом снагом да и друге одпади од Њега. Зато Апостол њега и целокупну делатност његову назива одступништвом, одпадништвом – η αποστασια.[18] Το Апостол чини с правом, јер ће у Антихристу бити оличено потпуно и завршно одступништво од Христа Бога. у њему ће сатанскољудско противљење Богу достићи своје савршенство, због чега му по преимућству припада назив: противник – ο αντικειμενος[19] или: Богопротивник – αντιθεος= антибог = противбог.[20]

У хуљењу на Бога он ће бити ненадмашно виртуозан и безобзиран, зато се у Откривењу вели за њега: Отвориће уста своја за хуљење на Бога, да хули име његово, и на дом његов, и на оне који живе на небу.[21]

Главна сила Антихристове христоборачке делатности биће уперена против Богочовечанског тела Његовог — једине, свете, саборне и апостолске Цркве, против Тројичног Божанства у њој. Јер борба против Цркве у ствари је борба против Свете Тројице на земљи.[22] Благовест је над благовестима: у Цркви све и сва јесте и бива од Оца кроз Сина у Светоме Духу. За све чланове Цркве врхунац је спасења и обожења отројичење. Противник Тројичног Божанства, Антихрист ће бити противник свега Божанског, свега Богочовечанског у Цркви, трудећи се свим силама да потисне Бога и заузме место Божије у свету.[23] Да би задобио и изабране, овај самозвани бог употребиће све врсте лажи, лажних чудеса и знамења. у томе ће га свесрдно помагати Сатана, јер ће сва делатност његова бити по дејству Сатане са сваком – κατ ενεργειαν του Σατανα – силом и знацима и лажним чудесима.[24]

Свети Кирило Јерусалимски пише: Сатана ће употребити Антихриста као своје оруђе, и сам ће лично дејствовати кроз њега. Јер, знајући да му на будућем Суду нема опроштаја, Сатана ће повести отворену борбу не кроз своје слуге, као обично, него ће сам кроз Антихриста ратовати са Христом и хришћанима помоћу сваковрсних знамења и лажних чудеса. Будући сам отац лажи, Сатана ће помоћу лажних дела обмањивати машту људи, те ће народу изгледати као да стварно види васкрснулог мртваца, док у ствари мртвац неће бити васкрснут; изгледаће народу као да види хроме где ходе и слепе где прогледају, док у ствари тих исцељења неће бити.[25]

Своме љубимцу Антихристу Сатана ће дати: „силу своју, и престол свој, и област велику“,[26] и он ће делати „са сваком преваром“,[27] претварајући се чак у Ангела светла[28] да би придобио што већи број присталица. „Доћи ће свегадни, — вели Свети Јефрем Сирин —, као лупеж у таком облику, да би преварио све; доћи ће смирен, кротак, тобож мрзитељ неправде, гадиће се идола, привидно побожан, добар, љубитељ убогих, веома благолик, према свима љубазан. Но при свему томе предузеће лукаве мере да угоди свима, да би га заволели људи. Он ће обмањивати свет, док се не зацари. И при томе ће са великом влашћу чинити знамења, чудеса, застрашивања… И када многи сталежи и народи угледају такве његове врлине и силе, сви ће одједном прихватити једну мисао и с великом радошћу прогласити га за цара, говорећи један другоме: зар се може још наћи човек толико добар и праведан?“[29]

Понесен сатанском гордошћу и силом, Антихрист ће по Божјем допуштењу и попуштењу, заграбити власт над многим народима, и поклониће му се сви који живе на земљи, чија имена нису записана у животној књизи Јагњета.[30] На хришћане пак Антихрист ће подићи нечувена гоњења, и ратоваће са светима, и победиће их, и учиниће да се побију сви који му се не поклоне.[31] Међутим, хришћани ће се борити са Антихристом вером и трпљењем,[32] јер ће то бити, као што је увек било, њихово оружје, њихово свеоружје Божје.[33] Антихрист ће (најзад убити два велика сведока Истине Христове, два света пророка: претечу другог доласка Христовог — пророка Илију и Еноха.[34] Обучени у вреће, ова ће два сведока посред свих мука и ужаса, сведочити веру Христову и прорицати хиљаду и двеста шездесет дана; огањ ће излазити из уста њихових; имаће. власт да затворе небо, да ударе земљу сваком муком; и кад сврше своје сведочанство, Антихрист ће их победити и убити.[35] Али ће их Бог после три дана оживети и узети на небо.[36] У те дане хајка на хришћане биће таква, да нико који јавно не признаје Антихриста и не носи знак његов на себи, неће моћи ништа ни купити ни продати, нити ће се користити икаквим правима.[37] Који се год не поклоне Антихристу и не приме жиг његов на челима својим и на руци својој, биће побијени.[38] Α Црква Христова, гоњена и мучена, скриваће се по пустињи, рађајући у мукама верна чеда Божија.[39] У то време човечанство ће утонути у тајанствене поноре зла; сви облици греха и све врсте зла гмизаће по земљи пустошећи душе људске, и зло ће се утврдити као у време пред потоп. И Антихрист ће осионо царовати. Али, по промислу Божјем, његово царство биће краткотрајно. Благодатни тајновидци Старог и Новог Завета веле да ће оно трајати три и по године,[40] или четрдесет и два месеца,[41] или — хиљаду двеста шесдесет дана,[42] или — мало времена.[43]

За време тог страшног царовања Антихристовог, Цркву ће бранити, осим двојице споменутих сведока, још и седам Анђела Божјих, који ће чаше гњева Божјег изливати на антихристовски свет.[44] По неисказаном човекољубљу Свом, Бог ће благодаћу Својом задржавати и ублажавати ужасе зла за време Антихриста. Јер се под Апостоловом речју: τό κατέχον = оно што задржава,[45] подразумева благодат Божја, која задржава налет и напад Антихристовог сатанског зла на срца људска; а под речју: ό κaτέχων = онај који задржава, подразумева се Бог.[46] Тиранија зла и сила греха биће тако велика, каква није била од постања света, нити ће бити; и када се дани не би ократили, нико не би остао, али избраних ради скратиће се дани они.[47] Α скратиће се на тај начин, што ће се Господ Исус јавити, и духом уста Својих убити Антихриста, и искоренити га светлошћу доласка Свог.[48]

У историји света најважнији су два догађаја: први долазак Господа Христа и Његов други долазак. Први је сетва, други жетва; први је показао и дао роду људском све божанске истине и силе за спасење људи од греха, смрти и ђавола, други има да објави и обелодани како се тиме користио род људски. Посреди је целокупно Спасово Еванђеље, и све што је оно изазвало, и изазива, у душама људским: сав Бог и сав човек, у свима њиховим истинама и бесконачностима. Зато нико од људи не може знати када ће род људски сазрети за Последњи суд Христов. То је тајна, света тајна ка којој хришћанин смирено греди кроз молитву и наду на човекољубивог Спаса, водећи еванђелски живот.[49]

Христос у свету? — Бог у свету, сав Бог са свима божанским савршенствима у телу. То је бескрајна радост за људе, али бескрајна мука за ђаволе. „Што си дошао да нас мучиш?“ — стално се чујно и нечујно отима из мрачних и смрдљивих уста свих ђавола, који су кроз грехе начинили од овог земаљског света игралиште смрти и мука и патњи, и претворили га у предворје пакла. у отпор на божанска Христова добра у овом свету ђаволи непрестано мобилишу сва своја зла, улепшавају их, маскирају их, еда би их учинили привлачнима за људе. Њихов је главни, и најглавнији, посао у земаљском свету: борити се са Христом кроз људе. Знају они, из горког искуства знају, да ни у ком случају не могу победити Господа Христа, али им је највећа радост одвраћати људе од Христа, не дати им прилазити Христу, саблажњавати их ο Христа, јер су свесни да тиме обарају људе у сваки пад, и у онај највећи — отпад. Отпадне ли човек од Христа, он отпадне од јединог сигурног темеља, сигурног против смрти, греха и зла, и овда га ђаво витла сваком олујом греха и страсти и искушења, и најзад одковитла у своје царство — пакао. Оно чиме се човек држи за небо, за бесмртност, за вечност, за вечну истину, за вечни живот, јесте вера у Господа Христа. Зато је сав пакао кроз сва своја зла кренуо против вере Христове. И кад успе да ма ког човека одврати од те вере, одвратио га је од Бога и отиснуо кроз своја зла у све духовне смрти, иза којих се простире бескрајно царство гнојавог и смрдљивог мрака — пакао. Отпадне ли од Христа: човек отпада од јединог истинитог Бога, и неизоставно постаје плен лажних богова; отпада од Вечне Истине и тоне у живи песак псевдоистина, назовиистина; отпада од Вечног Живота и пропада у безброј смрти; отпада од раја и сурвава се у пакао. Што већа код људи вера у Христа, то већи бес демона против те вере, и већи напади на Христове људе. И сва стратегија Сатане је у овоме: грех учинити што заводљивијим за људе путем најсавршеније козметике коју може измислити савршени у злу ум Сатане, и тако ловити људе, придобијати за отпад од Христа. Ко је савршено отпао од Христа — Бога Логоса? Сатана. У роду пак људском најсавршенији отпад од Господа Христа представљаће Антихрист. То ће бити најсавршенији у људском облику образац отпадништва од Христа Бога, од Његове Истине, од Његове Правде, од Његове Љубави, од Његове Мудрости, од Његове Богочовечности, од Његове Вечности. Но и свако отпадање од Христа има у себи нечег антихристовског, и тиме сатанског. Али, историја рода људског неће се завршити док Сатана не покаже на земљи сву силу свога зла. И показаће је најсавршеније и најпотпуније у лицу Антихриста. Са циљем: да одврати од Христа што већи број људи, и да преко њих бије последњу и завршну битку против Господа Христа. И када Антихрист буде био у земаљском свету, и извео у борбу против Христа сва зла сатанског царства; и када та зла буду по казала сву своју силу и по себи и кроз људе који их драговољно буду употребљавали; тада ће се догодити најмногобројније отпадање од вере Христове у роду људском, јер ће лажни пророци и учитељи преварити многе, и што ће се безакоња умножити, охладнеће љубав многих,[50] тако да када Господ по други пут дође — „хоће ли наћи веру на земљи“.[51]

Антихрист је антибог: јер будући сав против Христа, он је самим тим против јединог истинитог Бога. Поред тога, у своме христоборству и богоборству Антихрист ће бити против сваког божанства, против сваке вере у ма какве богове. Он ће радити на томе да собом замени не само Христа, да буде место Христа (άνπ = уместо), него да собом замени свако божанство, сваког бога, у које људи буду веровали када он буде дошао на земљу. Са свесним и планским циљем: да сам постане свима бог, свебог. То је природно за грех, за „човека греха“. Јер грех вуче свако биће ка крајњем сатанизму, ка крајњем самообоготворењу, као штο је најпре одвукао Сатану. Јер, шта је Сатана? Сатана је самозвани самобог: сам себи бог. Α то је начинио себе гордошћу, отпадом од Бога: самољубљем, самообожавањем. Најсавршенији пример таквог самољубља, самообожавања, самобога у роду људском биће Антихрист. Он ће се противити сваком богу, а најпре истинитоме Богу — Господу Христу, и гордо уздизати себе изнад сваког Бога, а најпре изнад исинитог Бога и Господа — Исуса Христа. И трудиће се да заседне, — и засешће, у хришћанским храмовима као Бог, и објављиваће себе као Бога — јединог и свеистинитог. у томе ће га свесрдно помагати сам Сатана: и он ће по дејству Сатане чинити велика чудеса, опсенарска и лажна, и велика дела, опсенарски велика и грандиозна. Он ће деловати веома саблажњиво и заводљиво, да би саблазнио, ако је могуће, и избране. И саблазниће многе премноге, засевши у хришћанским храмовима као Бог и имајући сву земаљску силу и власт. Антихрист — издаваће себе за јединог Христа, антибог — издаваће себе за јединог бога, антигоспод — издаваће себе за јединог господа, антиистина — издаваће себе за једину истину, антиправда — издаваће себе за једину правду, антиљубав — издаваће себе за једину љубав, антиживот — издаваће себе за једини живот, антидобро — издаваће себе за једино добро, антибесмртност — издаваће себе за једину бесмртност, античовекољубац — издаваће себе за јединог човекољупца. Због свега тога Антихрист ће у ствари бити најкрволочнији античовек: издавајући се за јединог правог и савршеног човека, он ће плански разноврсним гресима убијати човека у васцелом бићу његовом: убијати у човеку све што је боголико, и тиме убијати све што сачињава суштину човека, човечности, човечјег; убијаће у човеку све што је богочежњиво, христочежњиво, небочежњиво, и све то замењивати супротним разорним силама. Кроз све то Антихрист, тај титански античовек, трудиће се да оствари свој крајњи циљ: да човека ођаволи, ођаволичи: да му душу испуни ђаволикошћу место боголикости, ђавочежњивошћу место богочежњивости; и тако насупрот Богочовеку створи од човека ђавочовека, насупрот Христовим благодатним богољудима створи ђавољуде. Антихрист ће се и кроз науку, и кроз философију, и кроз уметност, и кроз све делатности људске трудити да покаже себе: као јединог бога, а у ствари биће лажни бог; као јединог христа, а у ствари биће лажни христос; као једину истину, а у ствари биће лаж; као једину правду, као једини живот, као једини рај, а у ствари биће неправда и смрт и пакао; трудиће се да покаже себе: као јединог човека, а у ствари биће — нечовек, као јединог човекољупца, а у ствари биће — најкрволочнији човекоубица.

Страшна истина ο Антихристу спада у најважније истине Еванђеља Спасова. Ο њој се мора говорити као и ο Господу Христу.[52] Да је она прећутана у Еванђељу Спасовом, колико би онда делатност Антихристова у роду људском била опаснија! Ми хришћани знамо из Еванђеља Спасова шта Бог мисли ο нама људима и шта хоће са нама; али исто тако свемудри Господ нам је у Своме Еванђељу казао шта и Сатана мисли ο нама људима и шта он хоће са нама;[53] и шта његов главни апостол — Антихрист мисли ο нама и хоће с нама. Нама хришћанима ништа божанско није непознато, али исто тако и ништа сатанско, да бисмо се знали чувати и бранити од сатанских искушења и зала. Ми смо људи створени за благодатне богољуде; Господ Христос је и постао човек, и као Богочовек показао како се све што је Божје може остварити у животу људском на земљи, а избећи и уништити све што је против божје: греховно, зло, сатанско, антихристовско. И ми знамо да смо по свему јачи од Сатане и његових црних анђела: јачи смо Христовом благодаћу, јачи Његовом светом Црквом, у којој непрекидно као у телу Свом живи и животвори Богочовек Господ Христос са свима Својим божанским силама благодатним, којима се ми непрекидно причешћујемо кроз свете тајне и свете врлине, и побеђујемо свако сатанско зло, и грех, и смрт, и пакао. Бог који је с нама кроз свете тајне и свете врлине несравњено је јачи од ђавола који је у гресима и страстима и смртима и пакловима. Зато у хришћана нема страха ни од Сатане ни од Антихриста: у свему их побеђујемо Господом Христом, који у светој Цркви Својој свемоћно дејствује у нама кроз свете тајне и свете врлине.

Шта је то што спречава, што задржава Антихриста да се јави сада, или сутра, или ма када сем „у своје време?“ — Богочовечански домострој спасења, план Божји ο спасењу света.[54] По том плану, Антихрист се има јавити „у своје време“, на завршетку света. Α дотле ће га задржати да се не јави? — Црква Христова: благодатна делатност Цркве Христове у свету, благодатна сила и власт њена: власт над нечистим дусима;[55] власт да изгони ђаволе из људи, из света[56] власт и сила да сузбија свако зло и разраста свако добро; власт да спасава људе од греха, смрти и ђавола; власт над паклом.[57] Еванђеље спасења и јесте сила која задржава да се Антихрист јави пре времена; и то Еванђеље треба да се претходно проповеда свима народима,[58] те да оно буде сведочанство овима народима ο путу спасења и ο једином Спаситељу света,[59] Спаситељу за кога сви народи представљају једно стадо, које треба добровољно, под благодатним дејством светог Еванђеља, да пође за јединим Добрим Пастиром свих људи.[60] Вера људи у Христа такође је сила која задржава и спречава да се јави Антихрист. Али, када се у роду људском буде нагло почела гасити вера у Господа Христа; када се већина људи у својој слободи буду драговољно опредељивала за зло, и чинили зло, и волели зло; и када их Бог, по жељама срца њиховог, буде пустио да потону у нечистоту, у срамне сласти, у покварен ум, и они буду чинили сваку неправду, сваки грех, са свесним богоборством и злољубљем;[61] и када кроз сва та добровољна људска зла ђаволи овладају већином људи који су се одрекли вере у јединог Спаситеља света Господа Христа; — тада ће Господ допустити да се јави и њихов врховни вођ христоборства — Антихрист, коме они хрле и јуре кроз своја добровољна зла. Боголику слободу своју људи ће у последња времена толико злоупотребљавати, да ће је готово сву трошити на зло и сатанизам, а не на веру и спасоносне еванђелске подвиге, који једини спасавају људе од греха, смрти и ђавола, — зато Спас и вели да кад буде по други пут дошао на земљу: „хоће ли наћи веру на земљи?“[62] Због умножених безакоња, због свесног одбацивања јединог истинитог Бога и јединог истинитог Спаситеља света — Господа Христа, због христоборства и христохулства, Дух Свети одступиће од људи, и благодат Његова, το κατέχον, која задржава и спречава да се јави Антихрист, повући ће се, и тако ће бити остављен широм улазак свакоме злу и ђаволу, оличеном у Антихристу.

Ово свесно и драговољно одрицање од Христа Бога, но исто тако свесно и драговољно опредељивање за зло, Бог је у свезнању и предзнању Свом предвидео у роду људском, и зато по свемудром промислу Свом и одредио баш то време за појаву Антихриста и долазак Господа Христа. Долазећи тада, Антихрист ће заиста доћи „у своје време“: људи ће му отворити своја срца кроз зле жеље, своје умове кроз зле идеје, своје воље — кроз зла хтења, своје душе — кроз зла дела, и он ће ушетати у њих са сваким сатанским злом и грехом.

Антихрист има своје безбројне претече: они су се почели јављати још у прве дане хришћанства, у лицу разноврсних христобораца и христомрзитеља и христогонитеља,[63] и продужују се јављати кроз ову историју хришћанства. Шта је циљ тих Антихристових претеча? Да потисну Господа Христа, да разоре дело Његово, да униште Цркву Његову, и тиме онемогуће спасавање људи помоћу јединог Спаситеља рода људског. У ствари, они једно желе, и на једном троше душе своје: да нестане Богочовека Христа са земље. Зашто? Зато што је у Богочовеку сва тајна вере наше, побожности наше, и сва сила њена. Јер шта је „тајна вере το μυστηριον της πιστεως— „тајна побожности – το της ευσεβειας μυστηριον? Ово: „Бог се јави у телу“,[64] тојест: Бог се јави као човек, као Богочовек, да би Собом, Богом, потиснуо из човека сваку злу силу, сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, и тако спасао човека од греха, смрти и ђавола, даровавши му благодаћу Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну. у Богочовеку Христу је јављена роду људском свесвета тајна Тројичног Божанства,[65] која је била сакривена од постања света и нараштаја, Црква, која је тело Христово.[66] „Богата је слава тајне ове“, божански богата;[67] у њој је „ово благо премудрости и знања сакривено“.[68] Зато се сав богочовечански подвиг Господа Христа назива „ή οικονομία τοϋ μυότηρίου = домострој τοϋ μυότηρίου = домострој тајне, од постања света сакривене у Богу“.[69] „Тајна Христова“[70] садржи у себи све свете тајне, неопходне бићу људском у свима његовим световима, и у свима његовим животима. „Тајна Христова“? Христос: једини истинити Бог, и у Њему сва тајна Истине — Свеистине; сва тајна Правде — Свеправде; сва тајна Добра — Сведобра; сва тајна Мудрасти — Свемудрости; сва тајна Живота — Свеживота; сва тајна Бога — Свебога. у тајни Христовој је сва „тајна Еванђеља“ Христова,[71] сва тајна Еванђеља спасења, које и није друго: до обожење, охристовљење, отројичење бића људског кроз живљење у Богочовеку Спасу помоћу светих тајни и светих врлина еванђелских. Тако се у Цркви Христовој, тој свеобухватној свесветој тајни Христовој, том телу Христовом, ради, израђује, извршује спасење људи кроз свете тајне и свете врлине; и људи се у Богочовеку Христу освећују, преображују, охристовљују, и на тај начин постају „богови по благодати“, богољуди по благодати.

Насупрот томе у нашем човечанском свету ради „тајна безакоња, ради кроз срца људска, кроз душе људске, кроз савести људске, кроз тела људска. И то ради кроз сваку христоборну мисао, христоборно осећање, христоборну жељу, христоборно дело. Са једним јединим циљем: да омете, да онемогући спасење што већем броју људи у једином Спаситељу рода људског. Огромна „тајна безакоња“ расипа се својом псевдосветлошћу, назовисветлошћу, кроз сва људска зла, кроз сва људска безакоња, кроз све људске грехе, и маскира сваки грех, свако зло тајанственошћу, да би што више заголицала радозналост ума људског. Но цела целцата тајна безакоња, сва је у Сатани. „Дубине Сатане = τά βάθη του Σατανά су бездане и понорне, те се у њима може лако удавити сваки ум људски, и срце људско, и савест људска, да није благодати Христове, разливене по природи људској оваплоћењем Бога Логоса, у коме су „све дубине Божје = τά βάθη τοΰ Θεοΰ „. Πрοтив Христове свете „тајне вере“, „тајне побожности“ ради Сатана на безброј тајанствених начина у роду људском кроз неизбројна безакоња. Α шта је безакоње? Грех, сваки грех. Α шта је грех? Грех је све што није од вере: тојест све што није од Христа, од Његовог Еванђеља, од Његове Цркве; а поготову све што је против Христа, против Еванђеља, против Цркве. Сада јасно знамо: грех је све што је без Христa, против Христа; и у томе је суштина, вечна суштина безакоња: и врховног безаконика Сатане, и свих његових сарадника међу људима, свих христобораца, ванхристоваца, безхристоваца, противхристоваца, а на првом месту Антихриста. Сад знамо тајну безакоња: сва је од Сатане, у Сатани, кроз Сатану, ка Сатани. Отуда је еванђелска богочовечанска истина ово: „Сваки који чини грех и безакоње чини“. Да, у Сатани је сва тајна зла, сва тајна греха, сва тајна безакоња. у свему томе људи су само ученици његови. Но од свега тога је само један лек, само један спас — Богочовек Христос, Једини Човекољубац. Јер „Христос даде себе за нас, да нас избави од сваког безакоња.[72] На једној страни Богочовек Христос, на другој Антихрист. „Шта има правда с безакоњем? Какву заједницу има видело с тамом? Христос с Велијаром“?[73]

Својом неизмерно човекољубивом благодаћу и љубављу и милошћу Господ Христос задржава појаву Антихриста, док се не изврше Богом одређена времена и рокови; Он је ό κατέχων.[74] Зато је људима много лакше да помоћу Спасове благодати отклоне од себе свако безакоње, сваки грех, свако зло, и да не сарађују на Сатаниној „тајни безакоња“, која непрестано ради у људима који се добровољно и свесно потчињавају Сатани својим христоборством, христоневерјем, маловерјем, кривоверјем, неверјем, безбожништвом. Јер откако је сав Господ Бог Христос у свету међу људима кроз Своју свету Цркву и свето Еванђеље, људи су обично добровољни и свесни сарадници злу и ђаволу: драговољно постају „робови безакоњу“.[75] Јер сваки човек има у Цркви Спасовој најсигурнија средства да се ослободи свакога греха и сваког безакоња, само ако хоће да поверује у Господа Христа.[76] Очигледна је истина: „Сваки који чини грех — роб је греха“.[77] Α од греха, од сваког греха, па и од оног највећег, може избавити и ослободити само Једини Безгрешан — Господ Христос.[78] И та истина над истинама путује кроз нараштаје рода људског, и нико неће имати изговора на дан Страшнога суда за своје робовање греху и безакоњу; зато ће тада Господ свеблаги и рећи безаконицима: „Идите од мене који чините безакоње! никада вас нисам знао“.[79] Јер безакоње, и свесно робовање безакоњу обезбожују човека, потискује из њега све божанско, боголико, небеско, анђелско, а зацарује у њему оно што је демонско, сатанско, ђаволско.

По бескрајном човекољубљу Свом, и по неиспитаним човекољубивим разлозима божанског промишљања Свог ο роду људском и свету земаљском, Господ Христос благодаћу Својом зауздава и задржава да се сатанско безакоње кроз разноврсне грехе и зла не одомаћи потпуно код већине људи: дајући им и нудећи им кроз Цркву Своју сва потребна средства за спасење од греха и зла и ђавола. Сва средства, тако потребна и тако природна за биће људско, да помоћу њих може водити вечни живот још овде на земљи, а затим и горе на небу, међу Светитељима и Анђелима Божјим.[80] Јер их та света средства — а то су свете тајне и свете врлине — испуњују свим божанским силама, које их обожују, отројичују, чине „заједничарима у Божјој природи“, што за њихову боголику природу сачињава вечну радост и вечно блаженство.[81]

Бог је закон бића, закон постојања, закон живота. Хтети постојати, хтети живети без Бога, ван Бога, и јесте безакоње, а оличење тога јесте безаконик. Бог је закон човекова бића: а хтети бити човек ван Бога и без Бога, то је безакоње. то безаконик. Бог је закон човекова ума, човекове душе, човекове савести, човекове воље; а хтети имати и држати ум свој, савест своју, душу своју, вољу своју ван Бога и без Бога, јесте безакоње које човека претвара у безаконика. у ствари, безакоње је све оно што је против Бога, без Бога, ван Бога. Безаконик је онај који то безакоње прогласи за свој закон, и живи по њему. Најсавршенији образац таквог безакоња у роду људском биће Антихрист, зато ће он по преимућству бити ό άνομoς = Безаконик.[82]

Целокупна делатност Антихриста и свих претеча његових у роду људском има један циљ: да све законе Божје, законе Христове прогласи за лоше, за опасне, за убитачне по људе, по род људски. Зато их треба одбацити и заменити другим законима, супротне садржине и супротног смисла: Христа заменити Антихристом, све Његове законе — Антихристовим законима. Све што је Господ Христос, Богочовек, објавио роду људском као закон светог живота, као закон истине, као закон правде, као закон љубави, као закон савести, као закон душе људске, као закон ума људског, као закон воље људске, — све ће то Антихрист ставити ван закона, и тако зацарити безакоње он, ваистину: Безаконик. Али, он то неће силом наметнути људима, него ће се јавити у земаљском свету онда, када већина људи буду својим сластољубљем и грехољубљем добровољно огрезли у безбожности, у безакоњу, у богоборству, у христоборству. Таквим људима ће и доћи и јавити се Безаконик = Антихрист: њихов идеал, њихов вођ, њихов челник — врховни војсковођа свих зала и свих грехова и свих безакоња и свих смрти и свих ђавола у свету земаљском. Антихрист ће бити савршено оличење безакоња које је измислио и остварио Сатана, само оличење у границама људске природе и у сфери рода људског. По обличју и по бићу Антихрист ће бити човек; а по вољи, по делатности, по циљевима, он ће сав бити — противчовек, нечовек, рашчовек, ђавочовек.

Антихрист ће бити најсавршенији ђавочовек у роду људском: сила ће његова бити огромна, моћ његова поразна, власт његова скоро неодољива. Кроз све своје поклонике, и следбенике, и присталице, и робове, он ће трубити једно: Не треба роду људском Богочовек Христос! Не треба роду људском Еванђеље Христово! доле небо! доле Бог! Човек је ваистину човек само када је без Бога и против Бога, када је без Христа и против Христа! Човек — самостални господар и врховни свевладар земље и неба! Човек — „чист човек“! без ичег божанског и оностраног! Све божанско је само отров, само опијум, само дрога! Човек је довољан себи! и не треба му никакав други свет сем земаљског, и никакав други живот сем земног! Човече, буди сам себи Бог, јер никаквог другог Бога и нема! На непрегледном гробљу богова, ти си у ствари једини Бог! Буди горд што си човек, јер си тиме Бог! И највећи си онда када себе сматраш Богом! Јер тиме показујеш и доказујеш да нико и ништа није веће од тебе у свету и световима! Човече, буди охол и срећан, јер си ти једини Бог у свима световима! Α дотле — дижите споменике Јуди Искариотском свуда, свуда, свуда широм земље, и широм неба, и широм небеса над небесима! Споменике, споменике, споменике — Јудама Искариотским, њима! њима! само њима!

И док ђавочовек буде таквим славопојкама и заглушним слављима величао и лагао човека, јавиће се Богочовек и дахом уста Својих убити ђавочовека.[83] Сам дах Богочовека Христа биће јачи, недостижно јачи од свих безакоња Безаконика, и од самог Безаконика. Тада ће се видети јасно и свеочигледно: да су сва Антихристова зла, сва безакоња, сва чудеса, у ствари — паучина према сили и јачини Богочовека Христа, и свакога човека који је уз Богочовека, сваког хришћанина који вером стоји уз Богочовека и у Богочовеку. Тада ће се сасвим јасно разумети откуда Светитељима Христовим она свемоћна сила за живота њихова на земљи, коју им је невидљиво даривао Богочовек. Тада ће се открити сва тајна вере Христове, и сва сила што је у њој; сва тајна љубави Христове, и сва сила што је у њој; сва тајна наде Христове, и сва сила што је у њој; сва тајна молитве, поста, трпљења, милосрђа, покајања, кротости, смирености, и осталих светих врлина еванђелских, и сва сила што је у њима; сва тајна Свете Тајне Причешћа, и сва сила што је у њој; и сва тајна свих осталих Светих Тајни у Цркви Христовој, и сва сила што је у њима.

Осионог Антихриста, тог човека = ђавочовека, Богочовек Христос ће уништити светлошћу доласка Свог.[84] Светлост — убица! сваки зрак — по смрт, по хиљаде смрти за безакоња и Безаконика! „Светлост тиха“, „Светлост живота“ = Богочовек Христос, Господ и Бог наш, при другом доласку Свом јавиће се као огањ који cпаљујe, и искоренити све Антихристово: и дела, и идеје, и замисли. И испуниће се пророштва пророкована за утеху следбеницима Христовим: мачем уста Својих Господ ће војевати с Антихристом и његовим поклоницима и победити их.[85] Јер је жива реч Божја, и јача, и оштрија од свакога мача оштра с обе стране:[86] убија све што је противбожје, антихристовско, зло, сатанско. Ништа се не може одржати пред тим мачем; нема оклопа, нема панцира који може заштитити од њега. „Од дихања Божјег гину, и од даха ноздрва његових нестаје их“.[87] „Духом уста својих убиће безбожника“:[88] врховног и најсавршенијег и најогорченијег и најмоћнијег безбожника у роду људском — Антихриста, јер Господ „убија речима уста својих“.[89]

Од светлости лица Господња растапа се као восак свако безакоње, сваки безаконик, сви безаконици:[90] погибао вечна спопада, вечна смрт, вечито умирање у мукама богоборства и христоборства. Јер у светлости Својој присутан је сав чудесни Господ и Бог наш Исус Христос са свима својим стваралачким силама, од којих бежи и распада се све што су људи или ђаволи створили против Бога, без Бога, ван Бога.

Тако ће Антихрист завршити своју самозвану мисију у свету човечанском. Христос и Антихрист, Богочовек и ђавочовек: два супротна бића, две супротне личности, два супротна циља. Кроз сву своју делатност у свету човечанском, од Адама до Антихриста, ђаво је једно хтео, једно радио: да човека претвори у ђавочовека, људе у ђавољуде; а Једини Човекољубац, Богочовек Исус Христос, сав је у једној жељи, свежељи: да човека претвори у благодатног богочовека, људе у благодатне богољуде. На своме: ђаво ради кроз сва зла, кроз све грехе, кроз све страсти; а Господ: ради у Цркви Својој кроз све свете тајне и свете врлине. На људима је да се добровољно опредељују за једно или за друго. Победа? Несумњиво на страни Богочовека.

И кроз најмањи свој грех човек capaђуje ђаволу, јер је ђаво проналазач и творац греха у суштини; али исто тако кроз сваки грех ђаво сарађује човеку, јер је ђаво сав од греха, сав у греху, те грешити за њега је исто што и живети, и кроз све грехе он невидљиво делује.[91] Кроз грех човек се opођуje с ђаволом; отуда истина светог Еванђеља: „који чини грех — од ђавола је, јер ђаво греши од почетка“.[92] Разуме се, ђаво нема ни власти ни силе да човеку наметне грех, него се човек по својој слободној вољи опредељује за грех, и за сва безбројна зла која грех носи у себи и води за собом. При сваком човековом греху ђаво се труди да грех учини што већим, обмањујући и опчињујући човека привидним заслађивањем греха. Сваки грех је удаљавање човека од Бога; а највећи грех, свегрех — и јесте највећа удаљеност од Бога, потпуна откинутост од Бога, као што је случај код апсолутног свегрешника — Сатане, и његових црних анђела — ђавола.

Антихрист? То ће у роду људском бити човек = свегрех; у њему ће грех достићи сва своја савршенства, сву своју власт. Свом душом својом, свим срцем својим, свим умом својим, свом снагом својом он ће сарађивати Сатани и Сатана њему. Њихове воље одушевљено ће се слити у једну вољу, и они ће свим бићем радити против Богочовека Христа. Добровољно предан и одан Сатани, Антихрист ће и живети и мислити и радити „пο дејству Сатанину — κατ’ ένέργειαν τοϋΣαтανά“ ,[93] пο чињењу Сатанину. У њему ће све бити осатањено: и душа и савест и ум и воља и тело. И када буде сматрао и тврдио да дела и ради потпуно самостално и независно као „чист човек“, као „прави човек“, Антихрист ће у ствари делати „по чињењу Сатанину“. Главна стваралачка сила у његовој души, у његовом срцу, у његовом уму, у његовој савести, у његовој вољи — биће Сатана. Васцелим бићем својим Антихрист ће бити радионица Сатане, најсавршенија радионица Сатане у роду људском. И његов ум биће радионица Сатане, и његова савест — радионица Сатане, и његово срце — радионица Сатане, и његова воља — радионица Сатане. Зато ће му и све мисли бити сатанске, и сва осећања сатанска, и сва хтења сатанска, и сва дела сатанска.

Нема сумње, Антихрист ће бити веома моћан, и његова ће делатност бити „са сваком силом — ev πά6n δуνάμει,[94] не само људском него и сатанском, јер ће му Сатана дати „силу своју и власт своју“.[95] Α сатанска је сила огромна, тако да ће удивљавати и заводити све безверне, маловерне, неверне, све који нису окусили божанску силу Господа Христа. „Сваком силом“ својом Сатана ће наоружати Антихриста, те ће он чинити „велика чудеса“, и учиниће да „и огањ силази с неба на земљу пред људима“.[96] „Πο дејству Сатанину „Антихрист ће делати међу људима „са сваком силом и знацима и лажним чудесима“.[97] Са једном жељом, свежељом: да људе обмане, превари, заведе, поведе за собом као истински спаситељ и месија рода људског, као једини човек који може заузети место Христово у роду људском, заменити Христа и учинити Га непотребним и сувишним и штетним и убитачним. Сва разноврсна делатност Антихриста сводиће се на то једино: да он собом замени Христа. И. тако оствари најграндиознију обману и лаж, и људе зароби том свеубитачном лажју. Јер шта је најубитачније за човека, за људе, за род људски? Одбацити Христа, тог јединог Спаситеља рода људског од греха, од смрти, од ђавола. Α на томе, на тој лажи радиће Антихрист „са сваком силом“ сатанском, „и знацима и лажним чудесима“. Сва ће његова чудеса у ствари бити опсена и обмана, која ће грехољубиве људе поробљавати најстрашнијој и најубитачнијој лажи: да Христос није једини истинити Бог, није једини истинити Спаситељ рода људског.

Сатана ће Антихристу ставити на располагање сав свој богоборни арсенал, све своје оружје против Бога и Господа Христа. у то „свеоружје“ његово спада на првом месту превара. И Антихрист ће „пο дејству Сатанину“ делати на земљи „са сваком преваром“: да би, ако је могуће, пре варио и изабране, тојест оне који су вером еванђелском пошли за Христом и живе Њиме и ради Њега.[98] Преваром је Сатана увек делао на земљи: преваром је завео наше прародитеље у рају. Дела он преваром, али ретко кад лично и непосредно и отворено, већ скоро увек преко других: у рају — преко змије; на крају историје рода људског делаће пре ко Антихриста; а дотле дела кроз све Антихристове претече. Свуда и у свему — превара, обмана, која има само је дан циљ: да људе одвоји од јединог истинитог Бога и Спаситеља — Господа Исуса Христа, Богочовека. Варати људе односно Бога и света Божјег, то је главни посао Сатане, а то главни посао његовог верног и највернијег слуге и сарадника: Антихриста. Зато је у ствари друго име Сатане — обмањивач, варалица. у Светом Откривењу за њега се вели да је он: ό πλανών την οίκοуμένην ολην = онај који вара сав васиони свет.[99] Вара са циљем: да људе увуче у највећу неправду која је сва пуна хуле на Бога, на јединог истинитог Бога и Господа Исуса. Од ове неправде нема веће на земљи и у роду људском. Α Антихрист „по чињену Сатанину“ и дела „са сваком преваром неправде“.[100] Јер сам Сатана, та врховна неправда у свима световима, и шири своју неправду у нашем човечанском свету „сваком преваром“, нарочито ће је ширити преко врховне неправде на земљи, оличене у Антихристу.

Но сва ова саблажњива и чудотворна и страшна делатност Антихристова „по чињену Сатанину“ имаће успеха једино „међу онима који гину“,[101] гину у неверју, у безверју, у покварености, у богоборству, у христоборству, у грехољубљу, у сластољубљу, у демонизму, у сатанизму. Гину у нееванђелском животу, иако око себе и пред собом у току векова и векова историје људске имају безброј сведока ο Христу као свеблагом и свемилостивом Богу и Спаситељу рода људског, ο спасоносности Његовог Еванђеља, ο светости Његових следбеника, ο чудотворности Његовој и њиховој, ο Његовом безмерном човекољубљу, свеопраштању, самилости, ο чудесној праведности и светости и милостивости и жалостивости Његових светих Угодника. Гину добровољно, изабравши не Христа Господа и Спаситеља него Антихриста: „јер љубав истине не примише, да би се спасли“;[102]спасли греха, смрти, ђавола, Антихриста. Љубав према Истини, која је Христос, „не примише“, да би живели Истином = Христом, и ради Истине = Христа, ослободивши себе од греха, од смрти, од ђавола = од лажи, и од оца лажи,[103] испунивши се сваком Христовом правдом и добротом и милосрђем. Господ Христос је и Љубав и Истина:[104] и Он спасава људе Љубављу и Истином. Α многи Га не признају, јер им већма омиле тама него светлост. Α омиле им тама због грехољубља њихова, због злих жеља срца њихова.[105] Само људи, чији је ум разорен страстима и срце сластима, одбацују јединог истинитог Бога и Спаса Христа: зато их Бог и предаје „у покварен ум да чине што не ваља“,[106] и да „држе истину у неправди“:[107] да ο Христу, јединој Истини, говоре и лаж и превару. За иоле нормалан, здрав људски ум, здраво људско срце, Господ Христос је неупоредиво потребнији и кориснији људском бићу него Антихрист. Али, многи људи стају и остају уз Антихриста а против Христа, јер сластољубиво срце и страстоносни ум људски више воле греховне сласти и заводничке страсти, да у њима вечито гину и бесмртно умиру, наслађујући том заслађеном горчином изопачене прохтеве своје огреховљене природе. Такви људи сами бацају покривало неверја преко очију ума свог, и неће да виде да је једино у Господу Христу спасење бића људског од греха, од страсти, од смрти.[108]

Огромна је, неизмерна је слобода човекова, када он може по вољи својој одбацити Бога. Он, створење Божје, може одбацити Бога! у томе је и божанска величина човекова и сатанска погибија његова: стане ли уз Бога, Творца свога, он је божански велики и величанствен; стане ли уз Сатану, убицу свога, он је ђаволски бедан и одвратан. Ово утолико више важи за човека после доласка на свет Богочовека. Јер у Богочовеку је на најочигледнији за чула људски начин, на најубедљивији за ум људски и за савест људску и за срце људско начин, показан и доказан једини истинити Бог и Господ, једини истинити Спаситељ рода људског. И када човек, и после Богочовека и поред Богочовека, може да одбаци Бога, заиста је његова слобода и огромна и самостална и независна. Α од ње зависи сав човек, сав његов живот, и сва његова вечност. Одбацујући Господа Христа, људи немају изговора за тај основни грех — свегрех, јер се роду људском не може дати ни бољи ни савршенији Бог, пошто не постоји. Зато је Господ Христос јасно и недвосмислено и објавио то за опомену свима људима, рекавши: Да нисам дошао и говорио им — греха не би имали; а сад изговора неће имати за грех свој. Да нисам творио међу њима дела која нико други не твори, греха не би имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене.[109]

Не примајући Господа Христа, тог јединог истинитог Бога, тог јединог истинитог Спаситеља, ту једину истиниту Истину, ту једину истиниту Правду, тај једини истинити Живот, ту једину истиниту Љубав, ту једину истиниту Радост, људи у ствари одбацују оно што их једино може спасти смрти, спасти греха, спасти свакога зла и свакога ђавола, спасти мука и овога и онога света. Шта онда остаје таквим људима? Лаж, смрт, грех, пакао — њихов добровољни избор, њихови добровољни изабраници. Због свега тога Бог ће им послати силу преваре;[110] и плод дејства те силе, која је увек сатанска: они ће умом и срцем веровати лажи, Антихристовој лажи ο Христу. Α та лаж је свелаж: јер све што он, као и све претече његове, буде говорио ο Христу јесте лаж, увек пореклом од исконског оца лажи, који не може ни говорити ни творити истину, пошто је васцелим бићем отпао од Истине, испао из ње, и сав се претворио у лаж.[111] Одбацивши Богочовека Христа под дејством, под утицајем сатанске силе преваре, људи ће веровати Антихристу, који ће их водити само путевима што воде у погибао, у пропаст, у царство зла, у пакао. И ту Антихристову свелаж ο Христу, људи који гину у самољубљу и грехољубљу сматраће као најсигурнију истину и најстварнију стварност; а њу ће Господ Христос уништити — дахом уста Својих! Толика је стварно немоћ њене моћи, њене „свемоћи“.

Када људи свесно и упорно неће јединог и истинитог Бога и не служе Му, онда их Бог „пο жељи њихових срца“ предаје „у покварени ум“,[112] те они верују лажи, и поквареним умом својим правдају и бране ту веру своју у лаж, и живот свој у тој лажи, и стварају читаве философије лажи и апологије лажи. у свему томе Бог не чини никакво насиље над слободом њиховом, нити им намеће грех, зло, смрт, ђавола; Он их само препушта „жељама срца њихових“. у самој ствари, то је најјезивији пад бића људског: боголики ум људски, створен да верује у Вечну Истину — Бога, и да живи Њиме, верује у лаж, и живи њоме, и правда је, и апологира је, и сматра је својим вечним царством, својом истином. Α та га лаж увек одводи у загрљај „оца лажи“,[113] из кога се никада отети не може. Једино је за ђавола лаж природна, и „када говори лаж, своје говори: да је лажа и отац лажи“.[114] Пад је, сатански пад бића људског, ума људског, када човек сматра лаж за истину и живи њоме, и мисли њоме, и брани је као нешто своје, као нешто природно. Од гордости — људи „залуде у мислима својим“ и „потамни неразумно срце њихово“, те они претварају „истину Божју у лаж“.[115] По природи својој „никаква лаж није од истине“,[116]већ увек од оца лажи — ђавола. Царство Христово, царство Божје, царство је Вечне Истине, и после Страшнога суда остаће ван њега, напољу — „сваки који љуби и чини лаж“.

На Суду, на Страшном суду Христовом, шта ће доживети Антихристова лаж и свелаж ο Господу Христу, и њени поклоници? лаж — на Суду Вечне Истине? Природно је: биће осуђена и она, и ови они који су јој се добровољно потчинили и изједначили се с њом. Α пред њима је за живота на земљи био избор: или Христова Истина или Антихристова лаж. И они су изабрали лаж, и све неправде које она са собом носи, све ђавоље неправде, насупрот Божјој, Христовој Правди. Α Христова Истина? Која је то истина у историји рода људског — тако силно, тако свеубедљиво, тако свеочигледно посведочена као божанска и истинита и вечна? Која је то истина људска осветила и просветила толике људе и људе, испунила их божанским светим силама, почевши од светих апостола,[117] па надаље кроз све нараштаје рода људског до Страшнога суда? у роду људском нема истине, сем Христове, која се показала бесмртна — у cвимa смртима, вечна — у свима временима, непобедива — у свима биткама. Само се Истина Христова у историји земље показала јача од свакога греха, и ослобађала људе од свакога греха. и тиме даривала људима једину истинску и вечну слободу.[118] Откуда то? Отуда, што је Истина — васкрсли Богочовек Христос: у исто време и Истина и Живот, Вечна Истина и Вечни Живот.[119] Да, Богочовек — Један од Свете Тројице, у коме је сва Божанска Истина цела целцата; сва у Њему, сва у Оцу, сва у Духу Светом који се због Њега јавио свету и постао као душа Цркве Његове: да као Дух Истине — приводи људе Богу и Човеку Истине = Христу;[120] да као Дух Истине — упућује људе на сваку истину,[121] које се гранају из Свеистине = Христа кроз безброј следбеника Христових у светој Цркви Његовој.

Α кад људи не верују таквој Истини, шта заслужују? „Да буду осуђени сви који не вероваше Истини, него волеше неправду“.[122] Јер измећу Христа и Антихриста изабраше Антихриста; између Истине и лажи изабраше лаж; јер између Правде и неправде изабраше неправду. Волети неправду, и претпостављати је Христовој Правди, Христовој Истини, — шта показује то? Показује и доказује да је човек срце своје предао и поверио лажи, неправди, неистини. То још показује да се човек сродио с ђаволом, да је усвојио његову философију света, његову философију човека, његово схватање Бога и Господа Христа. Ако је до чудеса, зар Христова нису славнија и стварнија и боготворнија од Антихристових? Ако је до моћи, до силе, зар Христова моћ није свемоћ и Христова сила није свесила када се упореде са силом и моћи Антихриста? Ако је до добра, до љубави, до правде, зар Христово добро и Христова љубав и Христова правда нису увек заувек неизмерно кориснији по људе од сваког Антихристовог назовидобра, од сваке Антихристове назовиљубави, од сваке Антихристове назовиправде? Α када људи и поред свега тога верују лажи а не Истини, више воле неправду него Правду, одбацују Господа Христа а пригрљују Антихриста, онда је то доказ — да се у тих људи потпуно изопачила природа људска, ум људски, срце људско, савест људска. Изопачила, јер ођавољила. Само ођавољени ум људски може Антихриста претпоставити Христу; само ођавољена савест може изабрати Антихриста, а одбацити Христа; само ођавољено срце може волети Антихриста, а не волети Христа; само човек, који је упорним грехољубљем и самољубљем преобразио себе удобровољног ђавочовека, може одбацивати чудесног Богочовека Христа и служити одвратном Антихристу = Антибогочовеку = Античовеку.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Јн. 2, 22.

[2] 1 Јн. 4, 2—3; 2 Јн. 7.

[3] 1 Јн. 4, 22—23.

[4] 2 Сол. 2, 3—12.

[5] 1 Јн. 2, 18.

[6] De fide, IV, 26.

[7] Јн. 5, 43.

[8] тамо. — Св. Златоуст вели да ће Антихрист бити „човек који ће примити сву силу Сатане“. — In 2 Thess. Homil. III, 2.

[9] 2 Сол. 2, 3.

[10] 2 Сол. 2, 3.

[11] 2 Сол. 2, 9—12.

[12] 2 Сол. 2, 4.

[13] Св. Иринеј, Contra haer. V, 25, 29.

[14] Под храмом Божјим Св. Дамаскин разуме јеврејски храм у Јерусалиму (De fide, IV, 26). Св. Златоуст вели: „Седеће у храму Божјем, — не само у Јерусалимском него и свуда у црквама“ (ad vers.). Α Блаж. Теофилакт пише: „Сешће у храму не једино у јерусалимском већ просто у црквама Божјим и у сваком храму Божјем“ (ad vers).

[15] 1 Тм. 3, 16; 2 Сол. 2, 6.

[16] Откр. 2, 24.

[17] ср. Св. Златоуст, In 2 Thess. Homil. III, 7.

[18] 2 Сол. 2, 3; ср. 1 Тм. 4, 1; Јуд. 18. 19.

[19] 2 Сол. 2, 4.

[20] Св. Златоуст вели: Антихрист ће бити Богопротивник — άντίί)εος = антибог, одбациће све богове, и наредиће да се њему клањају место Богу (тамо, ad vers.).

[21] Откр. 13, 6.

[22] Ср. 1 Јн. 2, 22—23.

[23] Ср. 2 Сол. 2, 4.

[24] 2 Сол. 2, 9.

[25] Catech. XV, 14; ср. Св. Златоуст, In 2 Thess. Homil. IV, 1.

[26] Откр. 13, 2.

[27] 2 Сол. 2, 10.

[28] 2 Кор. 11, 14.

[29] Слово 38. на пришеств. Христа и Антихриста; Твор. препод. Ефрема Сирина, част II; Москва, 1881 год. — ср. Св. Иринеј, Contra haer. V, 25, 1; Св. Кирил Јерус, Catech. XV, 13; Св. Дамаскин, De fide, IV, 26.

[30] Откр. 13, 8; 2 Сол. 2, 10.

[31] Откр. 13, 7. 15. — Ср. Св. Иринеј, Cont. haer. V, 21, 1; Св. Кирил Јерус, Cateches. XV, 15.

[32] Откр. 13, 10.

[33] Еф. 6, 11—18.

[34] Откр. 11, 7; ср. Малах. 4, 5—6. — Ср. Св. Дамаскин, De fide, IV, 26; Св. Јефрем Сирин, Слово на пришест. Христа и Антихриста; Тнорен.част II, стр. 386.

[35] Откр. 11, 3. 5. 6. 7.

[36] Откр. 11, 11. 12.

[37] Откр. 13, 16. 17.

[38] Откр. 20, 4.

[39] Откр. 12, 1. 2. 6.

[40] Дан. 7, 25; 12, 17; Откр. 12, 14.

[41] Откр. 11, 2; 13, 5.

[42] Откр. 13, 3; 12, 6.

[43] Откр. 12, 12; 10, 3. — Ср. Св. Кирил Јерус. Catech. XV, 16; Св. Јефрем Сирин, тамо, Слово 38, стр. 388.

[44] Откр. 15, 1.

[45] 2 Сол. 2, 6.

[46] 2 Сол. 2, 7.

[47] Ср. Мт. 24, 21—22.

[48] 2 Сол. 2, 8; ср. Откр. 19, 19—21; Ис. 11, 1. 4.

[49] Cp. 2 Сол. 2, 34.

[50] Ср. Мт. 18, 8

[51] Лк. 18, 8.

[52] Ср. 2 Сол. 2, 5.

[53] Ср. 2 Кор. 2, 11; 11, 14.

[54] Ср. 2 Сол. 2, 6.

[55] Мт. 10, 1.

[56] Мк. 3, 15.

[57] Мт. 16, 18.

[58] 28, 19

[59] Мт. 24, 14.

[60] Јн. 10, 16.

[61] Ср. Рм. 1, 24—31.

[62] Лк. 18, 18.

[63] Ср. 1 Јн. 2, 18.

[64] 1 Тм. 3, 9. 16.

[65] Кол. 2, 2.

[66] Ср. Кол. 1, 24—26.

[67] Ср. Кол. 1, 27.

[68] Кол. 2, 3.

[69] Еф. 3, 9.

[70] Еф. 3, 4.

[71] Ср. Еф. 6, 19.

[72] Тит. 2, 14.

[73] 2 Кор. 6, 14. 15.

[74] 2 Сол. 2, 7.

[75] Рм. 6, 19.

[76] Ср. Јн. 8, 32.

[77] Јн. 8, 34.

[78] Ср. Јн. 8, 32. 36; Гал. 5, 1; 2 Кор. 3, 17. 12.

[79] Мт. 7, 23.

[80] Ср. 2 Петр. 1, 3.

[81] Ср. 2 Петр. 1, 4—8.

[82] 2 Сол. 2, 8.

[83] Ср. 2 Сол. 2, 8.

[84] 2 Сол. 2, 8.

[85] Откр. 2, 16.

[86] Јевр. 4, 12.

[87] Јов. 4, 9.

[88] Ис. 11, 4.

[89] Ос. 6, 5.

[90] Ср. 2 Сол. 2, 9.

[91] Ср. Јн. 8, 44.

[92] 1 Јн. 3, 8.

[93] 2 Сол. 2, 9.

[94] 2 Сол. 2, 9.

[95] Откр. 13, 2.

[96] Откр. 13, 13.

[97] 2 Сол. 2, 9.

[98] 2 Сол. 2, 10.

[99] Откр. 12, 9.

[100] 2 Сол. 2, 10.

[101] 2 Сол. 2, 10.

[102] 2 Сол. 2, 10.

[103] Ср. Јн. 8, 44, 32. 36.

[104] Ср. Јн. 4, 16. 8; 5, 20; Јн. 14, 6.

[105] Ср. Рм. 1, 22—26; Јн. 3, 19—21.

[106] Рм. 1, 28.

[107] Рм. 1, 18.

[108] Ср. Мт. 9, 12—14.

[109] Јн. 15, 22. 24.

[110] 2 Сол. 2, 11.

[111] Ср. Јн. 8, 44.

[112] Ср. Рм. 1, 18. 24. 28.

[113] Јн. 8, 44.

[114] Јн. 8, 44.

[115] Рм. 1, 25.

[116] Јн. 2, 21.

[117] Ср. Јн. 17, 17.

[118] Ср. Јн. 8, 32. 34. 36.

[119] Јн. 14, 6; 1 Јн. 5, 20.

[120] Ср. Јн. 14, 17.

[121] Јн. 16, 13.

[122] 2 Сол. 2, 12.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *