Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БЛАГОДАТНА ЗАЈЕДНИЦА

Свете Тајне

 

Света Тајна Крштења

 

Крштење је света тајна охристовљења, обогочовечења, и кроз то отројичења: крштавани се васцелим бићем својим облачи у Господа Христа, доживљујући Његову смрт и васкрсење: сав се предаје Господу Христу. и прима васцелог Господа Христа, постаје сутелесник Христов, уцкрвењује се и оцрквењује се, и све Богочовеково Црквом постаје његово.[1] Боголико биће човеково у светом крштењу добија сав бесмртни програм свога живота: живети у Господу Христу и вечно доживљавати себе као христолико биће, и непрекидно испуњавати себе божанским силама Богочовековим. Од тренутка крштења почиње хришћанинов живот у Цркви, живот уцрковљења и оцрковљења, живот благодатно добровољног охристовљења себе помоћу светих тајни и светих врлина. Сав потоњи живот хришћанинов је умножавање таланата, добијених у светом крштењу. Крштењем се постаје живи храм Пресвете Тројице; сав живот се одвија од Оца кроз Сина у Духу Светом. У хришћанину раде све благодатно-врлинске силе, које охристовљују, отројичују, оцрквењују његово биће, те човек, тај богоздани потенцијални богочовек постаје кроз Богочовека у Цркви благодатни богочовек. Свe и у свему Христос, то је циљ и програм хришћанинова живота и у времену и у вечности.[2]

Крштење је света тајна у којој се човек кроз троструко погружење у воду у име Оца и Сина и Светога Духа очишћава од свих грехова, умире за грех и грешни живот и поново рађа у духовни, свети живот ради охристовљења и отројичења. Крштењем се људско биће осутелесничује Богочовечанском телу Цркве и постаје хришћанин.[3] По речи Спаситељевој: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.[4] У светој води крштења човек се очишћује од свега грешног и препорађа Духом Светим. Ако је дете, очишћује се од прародитељског греха; ако је пак одрастао, очишћује се и од личних грехова.

Тајну крштења установио је сам Спаситељ када је по васкрсењу Свом дао апостолима заповест: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.[5] Он је примером Својим осветио крштење, примивши га од Јована. Тајна крштења се може извршити над сваким који има веру а каје се за своје грехе. То се види из речи самога Спаситеља и светог апостола Петра. Спаситељ вели: Који узверује и крсти се, спашће се,[6] а апостол Петар: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова: и примићете дар Светога Духа.[7] Зато одрастао исповеда при крштењу своју веру читањем Символа вере. Α када се крштавају деца која нису у стању да исповеде своју веру, онда то уместо њих, и за њих чини кум читајући Символ вере. Зато кум и прима на себе обавезу да своје кумче, када одрасте, научи истинама вере и побожном животу.

У обреду тајне крштења најважнија је радња троструко погружавање у воду онога који се крштава, при чему свештеник изговара речи: Крштава се слуга Божји (каже се име које је кум наменио) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ово погружавање означава сахрањивање старог и васкрсавање новог човека, јер претставља Спаситељеву смрт и васкрсење.[8]

Крштење се не понавља, јер је оно духовно рођење; и као што се човек једанпут рађа, тако се једанпут и крсти. Зато је и речено у Символу вере: Исповедам једно крштење.

Право да врше свету тајну крштења имају епископи и свештеници, као наследници светих Апостола. У крајњој нужди крштење могу обавити ђакони па и лаици. У таквом случају, крштавани се трипут погружава у воду, при чему се изговарају речи: Крштава се слуга Божји (име) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ако овако крштена личност остане у животу, свештеник допуни крштење вршећи цео обред крштења сем троструког погружавања.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Гал. 3, 27; 4, 19; Рм. 6, 3—23; 13, 14; 8, 29; Кол. 3, 10—11

[2] Кол. 3, 11.

[3] Еф. 3, 6.

[4] Јн. 3, 5.

[5] Мт. 28, 19.

[6] Мк. 16, 16.

[7] Д. А. 2, 38.

[8] ср. Рм. 6, 3—23.

 

Comments are closed.