НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Доживљавање Христа врлинама

 

Кроз света богочовечанска тајанства Цркве и кроз свете еванђелске врлине ми Духом Светим учествујемо, по мери своје ревности, у васцелом животу Спаситеља Христа који је сав у Цркви Својој. Свети Максим благовести: Ако се Логос Божји распео за нас по немоћи а васкрсао по сили Божјој, очигледно је да Он духовно ради нас свагда то и чини и доживљује, пошто је свима постао све, да спасе све. Стога је божанствени Апостол добро рекао Коринћанима који беху слаби, да ништа не зна међу њима осим Исуса Христа, и Њега распета.[1] Ефесцима пак, као савршенима, пише: Бог нас саваскрсе и сапосади на небесима у Христу Исусу.[2] Према томе, распиње се Христос онима који су jош почетници у делима побожности, прикивајући на крст њихова страсна дејства божанским страхом. Васкрсава пак и улази на небо онима који су свукли са себе васцелог старог човека који се распада у демонским страстима, и обукли свецело новог који се изграђује Духом Светим по слици Божјој; и још онима који су се уздигли ка Оцу благодати што је у њима, уздигли: изнад сваког Поглаварства и Власти и Силе и Господства и сваког имена што се може назвати било у овом свету, било у будућем.[3] Јер све што је после Бога: и ствари и имена и Достојанства биће испод онога који буде благодаћу у Богу.[4]

Наш живот у Богочовечанском телу Цркве Христове, због Ипостасног јединства наше човечанске природе са Божанском природом у Њему, одсликава на себи, према мери наше благодатно-врлинске охристовљености, све богочовечанске одлике Његове; а исто тако, по неизмерном човекољубљу Свом, сладчајши Господ одсликава на Себи и наше људске слабости и недостатке. И тако нас исцељује од њих. Свети Максим благовести: Уколико сам ја несавршен и непокоран, не слушајући Бога кроз вршење заповести и не постајући савршен умом по знању, утолико се Христос ради мене по мени сматра несавршен и непокоран, јер Га ја умањујем и скраћујем, не растући заједно с Њим по духу, пошто сам тело Његово и уди понаособ.[5]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Кор. 2, 2

[2] Еф. 2, 6

[3] Еф. 1, 21.

[4] Ο богословљу и оваплоћењу Сина Божјег, Centur. II, 27; Ρ. gr. t. 90, col. 1137 AB.

[5] 1 Kop. 12, 27. — Тамо, Centur. II, 30; P. gr. t. 90, col. 1137 — 1140 A.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *