НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ

Тајна Часнога Крста

 

Свети Златоуст благовести: Ако ме ко упита шта је необично учинио Христос, онда ћу ја оставити небо, земљу, море, васкрсење многих мртваца, и остала чудеса што је творио, па ћу указати једино на крст, који је славнији од свега осталога.[1] Α Свети Дамаскин, као допуњујући ову благовест, вели: Свако дело и чудо Христово је превелико, и божанствено, и чудесно, али је часни крст Његов чудеснији од свега.[2]

Нови Завет је сав у свештеној и неизрецивој тајни крста Христовог. Све новозаветне истине и сва новозаветна добра корене се у тајни Богочовекова крста и црпу из ње своју спасоносну и животворну силу, али и своју божанску тајанственост. Једно је очигледно: свеспасоносна сила крста Христовог пружа се за човеком у свима његовим понорима, и страстима, и пороцима, и гресима, и слабостима, обухвата га целог, спасава, искупљује, очишћује, освећује, обогочовечује, охристовљује.

Својим богоочишћеним, и богоосвећеним, и богопросвећеним умом сав погружен у понорне дубине Богочовековог подвига спасења света, Свети Василије Велики благовести: Крстом је извршен Христов домострој спасења.[3] Α Свети Григорије Палама христомудри, сабирајући све апостолско-светоотачке благовести у једну благовест, у једну свеблаговест, благовести: у крсту Господњем показан је сав домострој спасења — πάόαντήν οίκονομίαν, извршен за време боравка Господњег на земљи, и сва тајна тога домостроја садржи се у њему.[4] Отуда и светоотачка богомудра благовест: Крст је темељ Цркве, тврђава васељене. Крст је сила немоћнима, лекар болнима. Крст је очишћење губавима, опорављење раслабљенима. Крст је хлеб гладнима, извор жеднима. Христос је сав био на крсту, и у исто време сав боравио у свему.[5] — Премудри философ Духа Светога, Свети Јован Дамаскин, благовести: Крст Христов нас обуче у ипостасну премудрост Божју и силу — τήν ένуπόστατον τοϋ Θεοϋ σοφίαν καΐ δύναμιν.[6] Ненадмашни Златоусти благовестник благовести: Шта то крст није учинио? Он је дао учење ο бесмртности душе, ο васкрсењу тела, ο презирању земаљских блага, ο чежњи за будућим благом; он је људе начинио анђелима; њиме су сви и свуда постали философи и способни за сваку врлину.[7] Крст је основао Цркву. Крст је темељ врлинама. Крст је отворио рај.[8]

Зато што је чудесни Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу усредсредио у крсту, и сву Личност своју унео у њега, крст је постао: знак Сина Човечијег,[9] знак Његов и на земљи и на небу, знак по коме Га познају и распознају сва земаљска и небеска бића. Пошто је Господ Христос, са свима својим бескрајним божанским моћима, и истинама, и тајнама, сав у крсту свом, то је Његов часни крст постао свепобедни победник у свима световима, свепобедни спаситељ од свих грехова, од свих смрти, од свих ђавола. У крсту је „неизреченое смотрение“, неисказани домострој спасења, зато је тајна крста недокучљива: непостижимое распјатија таинство.[10]

Због недокучљиве, но и свеспасоносне тајанствености часнога крста, сва богослужења Страсне седмице, нарочито она на Велики Четвртак и Петак, испуњена су молитвеним дивљењем и дирљивом захвалношћу распетом Богочовеку, Спаситељу. И дивљење и захвалност захваћени су усхићењем, које сваку молитву завршава ридајним: непостижиме Господи! — Да, ваистину је непостижно уму, ваистину несхватљиво: да Богочовек страдањем и крстом спасава свет, и смрћу сатире грех, смрт и ђавола. Да, непостижно и несхватљиво, али истинито и стварно: истинито најубедљивијом истинитошћу и стварно најнеуклонљивијом стварношћу, јер је богочовечанска реалност и истинитост бескрајно шира од ума људског и логике људске. По среди је неизмерна тајна спасења рода људског Трисветим Божанством. Крст је саставни део те пресвете тајне спасења. Она се корени у Тросунчаном Богу, пружа се кроз оваплоћеног Логоса и размрежује у човеку, у твари, у свима бићима. Све то тоне у слатку тајну Богочовекове Личности.

Све богочовечанске силе часнога крста, сва свеспасоносност крста, сва свенеопходност крста, сва чудотворност крста, сва свепобедност крста описане су апостолски богонадахнуто и светоотачки богомудро у молитвеном богословљу Цркве. У то речито убеђује најлетимичнији осврт на тај раскошни рај црквене богомудрости, рај бесмртне миомирисне богочовечности.

Часним Крстом својим Господ Христос је ђавола посрамио, и васкрсењем жаоку греха отупио, и од смрти нас спасао.[11] Спас је крстом ад заробио, смрт уништио, свет просветио.[12] Васкрсе Исус из гроба, као што прорече, даде нам живот вечни и велику милост.[13] Господ је крстом својим отворио разбојнику рај.[14] Крстом би уништена идолопоклоничка заблуда и демонска сила смрвљена.[15] — Голгота постаде рај онога тренутка када дрво крстно би пободено, и одмах роди грозд живота — Спаса Христа.[16] Певајмо добровољно распетога Спаса и Избавитеља нашег, јер прикова на крст грехе људске избављајући од заблуде род људски.[17] — Драговољно претрпевши распеће, Спасе, ослободио си људе смртности и просветио нас силом крста, подаривши нам живот.[18] — Родивши живот и Господара смрти, Свебеспрекорна, ти си зауставила јуриш смрти; моли Њега да умртви грехе наше и спасе душе наше.

Ми се молимо распетом Господу: Крст Твој Христе, иако је као вештаствена стварност видљив, али је одевен божанском силом; притом јављајући се свету као вештаствена стварност, он мислено чудотвори наше спасење; клањајући се њему; ми Те славимо, Спасе.[19] — Подигао си се на крст, и стропошта се враг; и ми пали подигосмо се, и постадосмо житељи раја, Христе, славећи силу царства Твога.[20] — Силом крста Твога, Христе, утврди помисао моју, да бих певао и славио Твоје распеће.[21] — Господе, крст Твој јесте живот и васкрсење људима Твојим; надајући се на њега. певамо Тебе васкрслог Бога нашег: помилуј нас.[22] — Крст Твој, Господе, отвори рај роду људском; и избавивши се од смртности, ми певамо Тебе, распетог телом Бога нашег, помилуј нас.[23] Ограђивани крстом ми се противимо ђаволу, не бојећи се његових замки и лајања.[24] Крстом својим Господ је разрушио смрт, и отворио разбојнику рај.[25] — Крстом сишавши у ад, Господ је мене саваскрсао.[26] — Охрабрени Спасовим крстом и васкрсењем ми се смело молимо: Господе, дао си нам оружје против ђавола — крст: јер ђаво дрхти и тресе се не будући у стању гледати на силу његову; крст мртве подиже, и смрт обезоружава. Тога ради клањамо се погребу Твоме и васкрсењу.[27] — Господе, васкрсао си, и дао си бесмртност душама нашим.[28] — Пострадао си крстом, Нестрадални Божанством, да нас ослободиш од робовања ђаволу, и обесмртивши животвориш нас, Христе Боже васкрсењем Твојим, Човекољупче.[29] — Узневши се на крст, Христе Боже, спасао си род људски.[30] Христос крстом спасава свет као Бог.[31] Рај, затворен грехом човековим, отвори се распетим и васкрслим Господом Христом. Зато се ми са вером и надом молимо: Крстом Твојим, Спасе, отвори се рај, и осуђени човек опет уђе у њега, величајући Твоју доброту.[32] — Крстом Твојим Христе, постаде једно стадо од Анђела и људи, и једна Црква — και μία ‘Εκκλησία; небо и земља весели се; Господе, слава Теби.[33]

Са посебном богонадахнутошћу слави се и велича крст у богослужењима ο празнику Крстовдан, од 13. до 21. септембра. Молитвена мисао Цркве богоречито казује богочовечанске истине о крсту. Прва очигледна крстовданска истина: Крст — „непобедива победа побожности“, побеђује све демоне, сва искушења, све грехе, сва зла, све смрти. Крст — „врата раја“; „Њиме се смртност разори, и уништи сила смрти, и узнесосмо се са земље на небо“. Крст је: наставник слепих, лекар немоћних, васкрсење свих умрлих; крстом процвета бесмртност. Крстом бива спасење и обожење: земни се крстом обожише; ђаво би потпуно смрвљен; крст благодаћу освећује оне који га целивају, јер је извор светиње и свима узрок обожења. Крстом се ум наш просвећује; грлећи преславни крст Господњи, ми се просвећујемо и страсти одгонимо. Христос крстом посред срца прободе ђавола, и адских окова ослободи све. Сунцезрачан је крст Господњи, целивајући га са вером, душе нам се просвећују. Крст је извор бесмрћа, избављење целога света. у многим молитвама ми се крсту обраћамо као живом бићу, просто као некој живој личности. Тако, ми се молимо: Крсте свечасни, целивајући те уснама и срцем, ми црпимо освећење, здравље и спасење свагда.

Крстовданска молитвена мисао својом богочовечанском свеистинитошћу бруји из Цркве небом и земљом: На крсту Господ уби онога који је нас убио, оживе умртвљене, украси их, и као милосрдан удостоји их живети на небесима. Крст: похвала Bepниx, тврђава страдалника, спаситељ свих преподобних. Данас, на Крстовдан, крст се уздиже, и демони беже; данас се сва твар ослободи смртности: јер нам ради крста засијаше сви дарови. „Крст је сила и тврђава Цркве“ И отуда наш молитвени узлет ка небу и наднебесју: „Kpcтe Христов, узданицо хришћана, наставниче заблуделих, пристаниште витланих буром, победо у биткама, тврђаво васељене, лекару болесних, васкрсење мртвих, помилуј нас“,

„Знак Сина Човечијег“ = Знак Богочовека Христа Знак Цркве Православне — Крст, на свему је Богочовечијем; и свепобедна сила његова лије се на сву твар видљиву и невидљиву, и чува је од свега смртног, од свега демонског. од свега злог, и обогаћује бесмртношћу, врлинама, богочовечношћу. И ми радосно кличемо: „Крст је чувар целе васељене; крст је красота Цркве; крст је моћ владара; крст је тврђава верника; крст је слава анђела и помор демона“.

Богочовечанска је истина и стварност: Крстом би потпуно прождрта смрт. Крст је лествица којом узлазимо на небеса. Крст је савршено избављење палога Адама. Усред земље Бог је устројио спасење: крст и васкрсење. Крст је свеоружје побожности. Крст је поборник праведних и спаситељ преподобних. Христос као Бог крстом спасава род људски. у крсту је занавек васкрсење свету. Крст Господњи јесте васкрсење свих. Крст се уздиже, и демони се разгоне; разбојник отвара врата Едема; смрт се умртвљује, и сада је она пуста. — И онда овај молитвени вапај: Умртвивши страсти тела и духа, постарајмо се уздигнути се крстом од земаљског у небеско, сараспевши се Господу Христу.

Нема сумње, крст и васкрсење сачињавају двоједну стварност, двоједну истину, двоједну силу Спасовог Богочовечанског домостроја спасења, Богочовечанског домостроја обожења. И зато светолитургиски исповедамо и благодаримо: Видевши васкрсење Христово, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето васкрсење Твоје певамо и славимо, јер си Ти Бог наш, и осим Тебе другога не знамо, име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз крст дође радост целоме свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо васкрсење Његово; јер ради нас, претрпевши крст, смрћу смрт разруши.

Опет и опет: Крсту Твоме клањамо се, Господе, и свето васкрсење Твоје славимо.[34]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Толкован. на пророка Исаију, гл. 28, ст. 16; Творен. Св. Ј. Златоуста, г. VI, кн. I, стр. 169. — С. Петербург, 1900

[2] De fide, IV, 11; Ρ. gr. t. 94, col. 1128.

[3] Comment. in Isai, cap. 11, v. 12; P. gr. t. 30, col. 557 B.

[4] Homil. XI, ; Ρ gr. 1. 151,col. 144 Β.

[5] Св. Јефрем Сирин, Пјеснопјение на Рождество Христово 3; стр. 327. — Творен. Св. Јефрема Сирина, част трет., Москва 1849.

[6] De fide, IV, 11; Ρ. gr. t. 94, col. 1129 A.

[7] Св. Златоуст, Јн. 1 Cor. Homil. 4, 3; P. gr. t. 61, col. 35.

[8] Oн, Jn Math. Homil. 54, 5; P. gr. t. 58, col. 538

[9] Mт. 24, 30; cp. Откр. 1, 7.

[10] Β недјељу четвертују по Пасцје на утренн, сједален. — Ср. Св. Дамаскин, Homil. in Sabbatum sanctum 1; Ρ. цг. t. 96, col. 601 BCD.

[11] Субота, на Госп. возвах стихира; Глас 5, Октоих.

[12] тамо, стихир, восточ.

[13] тамо, на јутрењу, стихир.

[14] тамо, Недеља јутро, на Хвалитех стихире; Глас 5, Октоих.

[15] Уторник, на повечер., Канон Пресв. Богородици, песма 6; Гл. 5, Октоих.

[16] Среда, јутрење, сједални крста; Глас 5, Октоих.

[17] тамо.

[18] тамо.

[19] тамо, четвртак вече, на стихов. стихире; Глас 5, Октоих.

[20] тамо, Канон крсту, песма 1; Глас 5, Октоих.

[21] тамо, песма 3.

[22] Недеља, јутрење, на хвалитех стихире; Глас 6, Октоих.

[23] Уторник, вече, на стихов. стихире; Глас 6, Октоих.

[24] Среда, јутрење, на стихов. стихире крста; Глас 6, Октоих.

[25] тропар 7. гласа; Октоих.

[26] Недеља, јутрење, Канон крстоваскрсан, Песма 3; Глас 6, Октоих.

[27] тамо, на хвалитех стихире; Глас 8, Октоих.

[28] тамо.

[29] тамо.

[30] Уторак, вечерње, на стихов. стихире крста; Глас 8, Октоих.

[31] Среда, јутрење, сједални крста; Глас 8, Октоих.

[32] Петак, Јутрење, Канон крсту, песма 4; Глас 8, Октоих.

[33] Петак друге недеље по Ускрсу, јутрење, на хвалитех стихире.

[34] Овопоглавље ο побожном поштовању Часног крста читати у вези са оним што је речено ο крсту и страдању Спасовом у другој књизи моје Догматике, стр. 367—534. Са овим додатком: крсту су посвећена и два дана у седмици: среда и петак. Поред тога: крсту су посвећени и многи канони, стихире, молитве, акатисти.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *