НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (други део)
Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Све тајне свих светова у Богочовеку

 

Све тајне човекова бића, и свих видљивих и невидљивих бића што су у њему и око њега, у времену и у вечности, казују себе човеку једино кроз учовеченог Бога Логоса — Богочовека Господа Исуса Христа. Казују и показују да су оне и временско и вечно блаженство за биће људско једино доживљаване човеком у Богочовечанском телу Цркве Христове кроз свете тајне и свете врлине богочовечанске. Свети Максим богомудро благовести: Ми смо удови и тело и пуноћа Христа Бога —πλήρωμα τοΰ Χριστοϋ τοΰ Θεοϋ— који све испуњава у свему, возглављивани по, пре свих векова скривеном циљу у Богу и Оцу, кроз Сина Његовог и Господа Исуса Христа Бога нашега. Јер тајна, сакривена од векова и нараштаја, сада се јави кроз истинско и савршено очовечење Сина и Бога, који је по Ипостаси присајединио Себи нераздељиво и несливено нашу природу, и нас Себи приљубио кроз наше и од нас узето Своје свето, умно и логосно и одухотворено — έψϋχωμένης (= душеносно, душеимано) тело, као кроз првину, и удостојио нас да једно и исто будемо с Њим по Његовом човечанству. Јер смо на то предодређени пре векова да будемо удови тела Његова, и Он нас саусклађује Себи и повезује са Собом у Духу попут душе с телом, и води нас у меру духовног узраста Његове пуноће. Тиме Он показа да смо ми ради тога саздани, као и предвечни свеблаги циљ Божји ο нама. При томе овај циљ није претрпео никакво преиначење у себи, а испуњен је међутим увођењем једног другог новијег начина. Јер је требало, с једне стране, да Бог који нас је створио Себи сличнима (поседовањем у себи тачних обележја Његове доброте кроз заједничарење). и који нас је пре векова назначио да у Њему будемо и дао нам средство које нас води том свеблаженом циљу кроз добру употребу природних сила, а пошто je, c друге стране, човек добровољно одбацио ово средство злоупотребом природних сила, те да он не би био далеко отуђен од Бога, требало је уместо овога средства применити друго средство, чудесније и богоприличније, и то утолико уколико је надприродно више од природног. То јесте тајна најтајанственијег доласка Божјег к људима, као што сви верујемо. Јер божанствени Апостол вели: да је први Завет био без мане, не би се другоме тражило места.[1] Нема сумње, свима је јасно да је тајна, која се у Христу збила на крају века сигуран и очигледан доказ и испуњење онога што је у почетку века промашено у прародитељу.[2]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јевр. 8, 7

[2] Ο тешким местима — Περί διαφ.άπορίων; Ρ. gr. t. 91,col. 1097A—D.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *