БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА
Есхатологија
Загробни живот
Целокупну еванђелску благовест ο човеку и ο спасењу, ο обогочовечењу човека, Богочовек Господ Христос заснива на истини: човек је боголико, и зато бесмртно биће, биће саздано за живот вечни. Господ Христос поступа са човеком као са бесмртним бићем кога је смрт унаказила и учинила смртним, и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом вечним. Све се у Еванђељу своди на то, како да се човеку осигура бесмртност и живот вечни. То је основна благовест Богочовека.
Може се рећи: Христово Еванђеље је Еванђеље ο вечном животу човековом, животу који почиње на земљи а продужава се у другом свету. Спаситељ је и дошао у наш свет да уништи смрт и обасја живот човеков у обадва света, и у земаљском и у загробном.[1] По Спаситељевом божанском учењу: овај живот на земљи јесте темељ на коме се зида живот вечни.[2] Веровати у Богочовека Христа значи: непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и позван када га је Бог створио боголиким.[3] у самој ствари, сви хришћанинови напори, подвизи и врлине имају за циљ: помоћу њих достићи у васкрсење мртвих, осигурати себи живот вечни.[4] Господ Христос је и дошао у овај свет: „да свему да живот вечни”.[5]
Својим Еванђељем Господ Христос је обухватио живот човеков и у овом и у загробном свету. Еванђеље Христово је не само блага вест за човека у овом свету него и у оном. Човеков живот иза гроба природна је и логична последица његовог живота у овом свету. То је једна од главних еванђелских истина. Спаситељева благовест ο загробном животу човековом казује нам шта бива са човеком када телом умре а бесмртном душом крене у онај свет, каква је њена тамошња судбина и каква њена вечност.
НАПОМЕНЕ:
[1] Ср. 2 Тм. 1, 10.
[2] 1 Тм. 6, 19
[3] 1 Тм. 6, 12.
[4] Флб. 3, 8-14
[5] Јн.17, 2.
