NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Postoje li u crkvenom pojanju podobni i koji ih glasovi imaju?

 

PITANJE: Dolazimo do nesuglasice s bratijom oko podobnih glasova. Stariji odriču uopšte postojanje podobnih. Video sam jedno pismo poč. protojereja Mirka Pavlovića, odličnog poznavaoca crkvenog pojanja i tipika, koji zastupa taj stav, jer ih nema kod Mokranjca. Drugi pak uzimaju podoben gotovo svagda, kad god u Mineju ili Oktoihu iznad stihira 4, 5. i 6. glasova stoji „podoben“.

Može li se doći do nekog reda i pravila prihvatljivog za sve?

 

ODGOVOR: Oba navedena stava, zastupajući krajnost i jednostranost, promašuju cilj, kao što u takvim slučajevima obično biva.

Pre svega, ne stoji tvrdnja da kod Mokranjca nema podobnih glasova. U njegovom Opštem pojanju, litografisanom za potrebe đaka-bogoslova 1911. god., na Vaskrs su navedene Pashalne stihire u napevu petog podobnog glasa. U istoj knjizi, na večernji Velikog petka, stihovnje stihire su po napevu drugog podobnog glasa.[1] Što kod njega ne nalazimo napeve četvrtog i šestog podobnog glasa, to još ne znači da ovi podobni ne postoje u našem pojanju, nego samo da ih nisu upotrebljavali pojci od kojih je on beležio melodije pojedinih pesama.[2] Ali ove melodije nalazimo kod drugih autora koji su beležili naše crkvene pesme: Živkovića, Baračkog, Cvejića. Podobne stihire pominje i prof. L. Mirković.[3] U svoje doba i mi smo ih u bogosloviji učili od dobrog poznavaoca pojanja poč. protojereja Milana Mratinkovića. Obrasce ovih podobnih glasova nalazimo štampane na kraju Velikog Zbornika izdatog u N. Sadu 1913. g.[4] Pored 2, 4, 5. i 6. glasa, tu je iznet i obrazac za podoban osmog glasa: „O kto ne vosplačet…“, ali se u našem pojanju ovaj podoban nije sačuvao.[5] Obrasci podobnih glasova nisu izneti prvi put 1913. god. U jednom rukopisnom Zborniku iz 17. veka, pored pomenutih 5 glasova, iznet je i obrazac podobna prvog glasa, koji se takođe nije održao. Održali su se podobni drugog, četvrtog, petog i šestog glasa, i to drugog, kao što rekosmo, samo stihovnje, na večernju Velikog petka i stihire na pogrebu. Pridite poslednjeje cjelovanije…[6]

Dakle, u 17. v., u našem pojanju postojali su podobni šest glasova. Godine 1913. ima ih pet, a sada četiri, u stvari svega tri (4, 5. i 6. glasa). Ako napustimo podobne 4. i 6. glasa, pašćemo samo na dva, koji će se pri tome upotrebljavati svega po jedanput godišnje. Kome je to u Crkvi stalo da osiromašimo sasvim u pogledu podobnih crkvenih melodija?

Što se tiče druge krajnosti, uzimanja svagda podobna 4, 5. i 6. gl. kad god u Oktoihu i Mineju iznad stihira tih glasova stoji „podoben“, a to onde nalazimo gotovo svagda, i tu nema mesta jednostranosti, neredu i samovolji… „Jer Bog nije Bog nereda, nego mira“ (1 Kor. 14, 33), kako veli Apostol.

U pomenutom Velikom Zborniku, kao obrazac podobna 4 glasa navedena je prva stihira na Gospodi vozvah na Đurđevdan „Jako doblja v mučenicjeh…“ Ovu stihiru, i ostale koje joj slede, pevao je kao utvrđene podobne četvrtog glasa i prota Mratinković. Isto je tako na pojedine praznike pevao podobnim glasom, kao utvrđene stihire one iznad kojih je naveden kao podoben stihira „Jako doblja“ ili „Zvanij sviše“.[7] Međutim, stihira „Dal jesi…“, koja se često navodi ispred stihira četvrtog glasa sa oznakom „podoben“, ne peva se podobnim napevom, tj. napevom kojim se pevaju stihire Jako doblji ili Zvanij sviše. Da je ne treba tako pevati, vidi se i po tome što se na mnogim mestima nalazi iznad prvih stihira, sa navodom „podoben“ ova stihira, a iznad drugih, sa istim navodom „podoben“ stihira Jako doblja, ili Zvanij sviše, za koje smo već videli da su neosporno podobne.[8] A to znači da nisu jednako podobne i stihira Dal jesi i stihire Jako doblja i Zvanij sviše.[9]

No, još bolji dokaz da stihiru Dal jesi ne treba pevati podobnim napevom pruža nam činjenica što se ona nalazi u broju stihira iznad kojih stoji oznaka „samoglasen“. U Oktoihu, iznad stihovnih stihira u sredu na jutrenji, stoji: „Na stihovnje stihiri krestni glas 4. Samoglasen“. Iza toga sledi stihira „Stjena budi nam…“, a iza nje, bez ikakve oznake, uz obični pripev, stihira Dal jesi.[10] Ako ovu stihiru ne treba pevati podobnim glasom, pogotovo ne treba pevati tim glasom stihire iznad kojih se navodi oznaka „Podoben: Dal jesi“.[11]

Kao oznake četvrtog podobnog glasa služe nam, dakle, samo stihire: Jako doblja i Zvanij sviše.[12] Slično je i sa petim glasom. Za oznaku toga podobna služe stihire: Radujsja,[13] a ne i stihira „Prepodobne otče…“.[14] Za oznaku šestog podobnog glasa služe stihire „Vse otložše…“ i „Otčajanaja…“, a ne i stihire „Tridnevno voskresal jesi…“ i „Angelskija…“.[15]

Zadržaćemo se ovde još na jednoj stvari. Razmotrimo li stihire službi na 12 velikih Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, videćemo da su litijske stihire ove samostalne; od stihovnjih jedna je samopodobna (na Krstovdan) i jedna podobna (Vavedenje), ostalih 10 samoglasne; na Gospodi vozvah 9 su samoglasne i 3 podobne (Krstovdan, Vavedenje, Blagovesti); od hvalitnih pak 3 su samoglasne (Božić, Bogojavljenje, Pedesetnica), a sve ostale podobne. Uzmemo li u obzir praznike velikih svetih: Mitrovdan, Arhanđelovdan, Nikoljdan, Obrezanje Gospodnje, Sveta Tri Jerarha, Ivanjdan, Petrovdan i Usekovanje, videćemo da je odnos sličan: sve litijske su samoglasne;[16] na Gospodi vozvah i stihovnje jedne su samoglasne, druge podobne, a hvalitne – sve podobne. Pri tome od podobnih na stihovnje, dve su prvog i jedna petog glasa.[17] Petog su podobnog glasa označene i stihovnje na Krstovdan i Vavedenje. Podobne istog glasa su i Pashalne stihire koje dolaze namesto stihovnjih. Praktično, dakle, pošto se kod nas sada pevaju podobni 4, 5. i 6. glasa, a ne 1, 2. i ostalih, na stihovnje se kod nas pevaju kao podobne one stihire koje su označene kao takve petog glasa. Stihovnje pak u Oktoihu, kao i na male Svete u Mineju, pevaju se stihovskim napevom. Stihire na Gospodi vozvah i hvalitne pevaju se podobnim napevom 4, 5. i 6. glasa kad su označene kao takve. Litijske stihire se ne pevaju nikad podobnim napevom, nego uvek samostalno. Podobnim glasom ne mogu se nikad pevati stihire koje dolaze na Slava i ninje, nego samoglasnim, i to na Gospodi vozvah i na Slava i na I ninje svagda samoglasno; na litijskim i hvalitnim stihire na Slava takođe su svagda samoglasne, a na I ninje praznične su samoglasne, a kad na I ninje litijskih dolazi vaskrsna stihira iz Oktoiha , ili s kraja Mineja[18], tad se ona peva stihovski. Stihire na I ninje hvalitnih pevaju se samoglasno svagda, sem nedeljom kad je na I ninje Preblagoslovena, koja se peva stihovski. Stihovnje stihire praznične (iz Mineja, Trioda i Pentikostara) uzimaju se samoglasno. Ako su na I ninje praznične, i one se uzimaju samoglasno; ako li su s kraja Mineja, ili uoči nedelje iz Oktoiha, onda stihovski. Stihovski se peva i stihira na Slava i ninje stihovnjih kad se sedmičnih dana uzima iz Oktoiha ili Trioda.

Kao opšte pravilo možemo reći ovako: U našem pojanju postoje podobni napevi drugog, četvrtog, petog i šestog glasa. Napevom drugog podobnog glasa pevaju se samo stihovnje na večernji Velikog petka: Jegda ot dreva…, i stihire na opelu: Pridite poslednjeje cjelovanije… Kao podobne četvrtog glasa pevaju se one stihire iznad kojih stoji: „Podoben: Jako doblja“, ili „Zvanij sviše“; podobne petog označene su s „Radujsja…“, a šestog: „Podoben: Vse otložše“ i „Otčajanaja“.

 

Glasnik, april 1980.

 

NAPOMENE:


[1] Beograd 1911, str. 25-29; 31-36; u izdanju K. Manojlović, Beograd 1920, str. 238-240; 212-214.

[2] U Mokranjčevom Osmoglasniku nema ni Bogorodična vaskršnjih stihovnji, ni u jednom od osam glasova, verovatno zato što su pojci koji su mu pevali nalazili neke razloge da se ne unesu. Ali se one, i pored toga, upotrebljavaju svuda u crkvama, kao što su i propisane.

[3] Liturgika, Beograd 1965, I, 275.

[4] Str. 428, 429.

[5] Sem ako se ne uzmu kao podobne tog glasa pojedine stihire kao „O preslavnago čudese…“, koje ne počinju kao ostale prvom figurom, ozdo, nego sledećom, drugom:

[6] Ovu stihiru, po napevu drugog podobnog glasa, učili smo i mi u bogosloviji, a nalazi se štampana u notnom Zborniku Jovana Kozobarića, Pravoslavno crkveno pjenije, Osijek 1935, I, 166-174. I kod Mokranjca je ona podobna, ali dosta uprošćena, te na nekim mestima zvuči stihovski. Inače kad je iznad stihira drugog glasa naveden ovaj podoben, ili „Dome Evfratov…“, nisam nigde čuo da se pevaju kao podobne.

[7] Na Sv. Dimitrija, Petrovdan, Preobraženje, Veliku Gospođu, treću nedelju posta, Subotu Akatista, Prepolovljelja Pedesetnice, Nedelju Svih Svetih – na hvalitne; na Sv. Arh. Mihaila, Vavedenje, Sv. ap. Apdreja, Sv. Tri Jerarha – na Gospodi vozvah.

[8] Npr. na Gospodi vozvah 12. X; 8. XI; 13, 17. i 21. XII; 4. II; 11. VI; 8. i 19. VII; 5, 12, 14, 21. VIII; u Oktoihu u nedelju i četvrtak uveče na Gospodi vozvah itd. Ili stihira Dal jesi i Zvanij sviše (npr. 8. VIII).

[9] Doduše, na nekoliko mesta (30. XII i 27. I na Gospodi vozvah) nalazimo zajedno navedene, pod nazivom „podoban“ Jako doblja i Zvanij sviše, koje se kod nas ne razlikuju u napevu.

[10] Ako bi oznaka „samoglasen“, budući da stoji u jednini, mogla da se odnosi samo na prvu stihiru. tj. da nju treba pevati samoglasno, a ostale stihovski, kao što redovno biva uz Veliki post, iz toga bi samo mogao da sledi zaključak da stihiru Dal jesi treba pevati ili samoglasno ili stihovski, a ne podobno. U grčkim savremenim Oktoisima nema ni oznake „samoglasen“ iznad ovih stihira, nego samo u crkvenoslovenskim, (i to jedino u sredu; u petak, na jutrenji, nalaze se ove iste stihire bez oznake „samoglasen“).

[11] Iako se u Vel. Zborniku iz 1913. g., kao i u Zborniku Ž. Živkovića iz 1901. g. navode kao podobne i stihire iznad kojih stoji Dal jesi, jer je Živković (a po njemu i sastavljač V. Zbornika iz 1913. g.) svagda navodio kao podobne sve stihire iznad kojih stoji „podoben“, ne samo 4, 5. i 6. glasa, ili drugog, nego i osmog, pa čak u prvog (12. XII na Gospodi vozvah druge stihire i to ne prvog nego petog glasa), onako, dakle, kako stoji u Mineju i Tipiku, a ne kako se u stvari kod nas uzima. Obrasci svih tih šest podobnih glasova navode se, kao što napomenusmo, u rukopisnom Zborniku Muzeja SPC br. 12, iz XVII v.: „Pod(o)bija osmim glasovom. Glas 1. podobno: O divnoje čudo…; pod(obno): Nebesnim činom radovanije…; pod(obno): Prehvalni mučenici, vas ni zemlja…; glas 2. pod(obno): Jegda ot dreva te mrtva…; pod(obno): Kimi pohvalnimi venci…; pod(obno): Dome Evfratov…; glas 4. podobno: Jako doblja v mučeniceh…; pod(obno): Iže zvan biv sviše…; pod(obno): Dal jesi…; glas 5. podobno: Raduj se postnikom načelnik…; pod(obno): Pr(e)p(o)d(o)bne o(t)če…; glas 6. pod(obno): Vse vazložše…; pod(obno): Angelskije predidete sili…; pod(obno): Tridnevno vaskrsal jesi…; glas 8. pod(obno): O preslavnoje čudo…; G(ospod)i ašte i na sudišti…; podobio glas 8. Čto vi narečem… (l. 50, a).

[12] Stihira Dal jesi, pogotovo „Gospodi vozšed na krest“, koja se navodi kao obrazac podobna na Prepolovljenje na Gospodi vozvah, ne označavjau podoban četvrtog glasa.

[13] Radujsja živonosnij kreste… i stihira Radujsja postnikov…

[14] Navedena kao podoben 1. IX na Gospodi vozvah; 19. VI na hvalitne; u Oktoihu u četvrtak na Gospodi vozvah.

[15] Prva je navedena kao podobna u Oktoihu na Gospodi vozvah u utorak, sredu i četvrtak, a druga u nedelju na Gospodi vozvah i u Mineju: 21. XII; 2, 3 , 4. i 5. I na hvalitne.

[16] Tako je i na ostale praznike s bdenijem, kao i na Svete u Srbljaku, većina je označena kao „samoglasni“, ili bez ikakve oznake. Samo su litijske stihire na Sv. ap. Tomu i ap. Filipa označene kao podobne 4. glasa.

[17] 8. XI i 30. I; 6. XII.

[18] Npr. 20. i 25. I 4. gl.: Prizri na moljenija; 24. VI gl. 5: Hram i dver jesi; 15. VII gl. 6: Tvorac i izbavitelj moj; u Srbljaku 28. X gl. 8: Beznevjestnaja Djevo; 10. XII gl. 5: Hram i dver jesi; s kraja Mineja npr. 24. IX; 4. i 30. X; 14. I; 30. VII itd.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *