НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици?

 

ПИТАЊЕ: Свих седам дана седмице посвећени су успомени појединих Светих: Светим анђелима, Светом Јовану Крститељу, Светим апостолима и Светом Николи, свима Светима и спомену упокојених, Часном Крсту и Васкрсењу Христовом.

Зачудо да ниједан седмични дан није посвећен Светој Богородици?

 

ОДГОВОР: У Православној цркви, после имена Божјег и спасоносног дела Исуса Христа, највише се прославља Света Богородица. Поред посебних празника у спомен догађаја из њеног живота (међу којима се прославља и дан њеног рођења – Мала Госпођа, што не бива у прослављању осталих Светих),[1] низ песама у молитвеном прослављању кога било од Светих, као и у другим чиновима и молитвословљима, редовно се завршава Богородичним, песмом у част Светој Богородици.

Због тога би свакако било чудно да њеном помену не буде посвећен ниједан дан у седмици, кад би то тако заиста било. Али није тако. Не само један него два дана у седмици посвећена су њеном прослављању. Говорећи то, не мислимо на каноне Светој Богородици на празнике Светих с полијелејем и бденијем, нити на редовне њене каноне на јутрењи недељној, као ни на њене каноне на повечерју, писане у све седмичне дане свих осам гласова у Октоиху, него на стихире на Господи возвах на вечерњи, и целом канону на јутрењи, тим битним песмама службе неком Светом.[2] А оне се налазе у седмичној служби средом и петком у Октоиху, у којој су на Господи возвах прве стихире Часном Крсту, а „ини стихири Богородицје“. На јутрењи пак у те дане, први је канон Крсту, а „другиј канон Богородицје“. Управо онако као што су прве стихире на Господи возвах уочи понедељка покајне, а друге Светим анђелима; уочи уторка прве стихире на Господи возвах су такође покајне, друге Светом Јовану Претечи, а на јутрењи исто тако, канони покајни и Претечи.

Мисао да су среде и петци преко године, поред Часном Крсту и страдању Господњем, посвећени и Светој Богородици, износе и поједини литургички писци. У првој половини прошлог века, пише Г. Дебољскиј: „У среду Господ наш је био издан на страдање и смрт… При крсту је стојала Пречиста Мати Распетога… Стога у среду Црква се клања Крсту и уједно Богородици. Зато се свештене песме среде називају Крстобогородични“.[3] Нешто доцније, протојереј К. Никољски вели да се „песме у част Матере Божје стављају сваког дана седмице (види у Октоиху Богородичне каноне на повечерју); но особито се она прославља у недеље…, у среду и петак, кад се чини служба Крсту (у Октоиху канони на јутрењи). Мати Божја је стојала код Крста Господа, састрадајући Распетоме. Стога и Света Црква, прослављајући страдање, смрт и Васкрсење Христово, при томе прославља и Матер Божју“.[4] Слично казује и С. Булгаков: „Пресвета Мати Божја помиње се и прославља у све дане седмице, као свагдашња заступница за хришћане пред престолом Сина свога. А особито се она прославља у недељу, у среду и петак“.[5] Код нас проф. др Л. Мирковић, свакако према Дебољском, вели: „Нарочито се величају страдања Христова средом и петком у разним тропарима ових дана, у стихирама и блаженима. Поред овог, ceћa се Црква дубоке жалости Мајке Божје, која стоји поред Крста Христова, и зато се песме које се поју у ове дане зову Крстобогородични“.[6]

Као закључак из изнетог, могли бисмо рећи: Не одговара стварности мишљење да Светој Богородици није посвећен ниједан дан у седмици, него напротив стварност показује да су среда и петак, поред Часног Крста, посвећени спомену Свете Богородице. То јасно доказују главне песме сваке службе Светих: стихире на Господи возвах и канон на јутрењи.

 

Гласник, септембар 1985.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Празници Светих су у ствари дани њихове смрти, тј. дани њиховог рођења за Царство Небеско. Свега трима личностима, у Православној цркви, прославља се и дан њиховог рођења: Господа Исуса Христа (Божић); Св. Јована Крститеља (Ивањдан) и Св. Богородице (Мала Госпођа).

[2] Тако нпр. ако истог дана падне служба два Света, једног са Вел. славословљем, и другог малог, служба овог последњег вршиће се на повечерју; исто тако кад су три мала Света, једног се служба врши на повечерју. Тада, после Символа вере узима се канон тога малог Светог, а после канона читају се његове стихире са Господи возвах вечерње и онда даљи чин повечерја (уп. 8. септембра служба Св. Созонта на повечерју; 9. новембра Преп. Теоктисте; 25. јула Св. Олимпијаде и Евпраксије итд.).

[3] Попеченије Православној церкви о спасенији мира, С. Петербург, 1894, 262.

[4] Пособије к изученију Устава, С. Петербург 1900, 492, 493.

[5] Настољнаја књига, Харков 1900, 734.

[6] Литургика, Београд 1966, II, 145

 

Кључне речи:

5 коментар(а)

  1. Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови“ нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети“.

  2. Јелена

    Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена“.

    • Библиотекар

      Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.

      • Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.

  3. Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *