Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици?

 

ПИТАЊЕ: Свих седам дана седмице посвећени су успомени појединих Светих: Светим анђелима, Светом Јовану Крститељу, Светим апостолима и Светом Николи, свима Светима и спомену упокојених, Часном Крсту и Васкрсењу Христовом.

Зачудо да ниједан седмични дан није посвећен Светој Богородици?

 

ОДГОВОР: У Православној цркви, после имена Божјег и спасоносног дела Исуса Христа, највише се прославља Света Богородица. Поред посебних празника у спомен догађаја из њеног живота (међу којима се прославља и дан њеног рођења – Мала Госпођа, што не бива у прослављању осталих Светих),[1] низ песама у молитвеном прослављању кога било од Светих, као и у другим чиновима и молитвословљима, редовно се завршава Богородичним, песмом у част Светој Богородици.

Због тога би свакако било чудно да њеном помену не буде посвећен ниједан дан у седмици, кад би то тако заиста било. Али није тако. Не само један него два дана у седмици посвећена су њеном прослављању. Говорећи то, не мислимо на каноне Светој Богородици на празнике Светих с полијелејем и бденијем, нити на редовне њене каноне на јутрењи недељној, као ни на њене каноне на повечерју, писане у све седмичне дане свих осам гласова у Октоиху, него на стихире на Господи возвах на вечерњи, и целом канону на јутрењи, тим битним песмама службе неком Светом.[2] А оне се налазе у седмичној служби средом и петком у Октоиху, у којој су на Господи возвах прве стихире Часном Крсту, а „ини стихири Богородицје“. На јутрењи пак у те дане, први је канон Крсту, а „другиј канон Богородицје“. Управо онако као што су прве стихире на Господи возвах уочи понедељка покајне, а друге Светим анђелима; уочи уторка прве стихире на Господи возвах су такође покајне, друге Светом Јовану Претечи, а на јутрењи исто тако, канони покајни и Претечи.

Мисао да су среде и петци преко године, поред Часном Крсту и страдању Господњем, посвећени и Светој Богородици, износе и поједини литургички писци. У првој половини прошлог века, пише Г. Дебољскиј: „У среду Господ наш је био издан на страдање и смрт… При крсту је стојала Пречиста Мати Распетога… Стога у среду Црква се клања Крсту и уједно Богородици. Зато се свештене песме среде називају Крстобогородични“.[3] Нешто доцније, протојереј К. Никољски вели да се „песме у част Матере Божје стављају сваког дана седмице (види у Октоиху Богородичне каноне на повечерју); но особито се она прославља у недеље…, у среду и петак, кад се чини служба Крсту (у Октоиху канони на јутрењи). Мати Божја је стојала код Крста Господа, састрадајући Распетоме. Стога и Света Црква, прослављајући страдање, смрт и Васкрсење Христово, при томе прославља и Матер Божју“.[4] Слично казује и С. Булгаков: „Пресвета Мати Божја помиње се и прославља у све дане седмице, као свагдашња заступница за хришћане пред престолом Сина свога. А особито се она прославља у недељу, у среду и петак“.[5] Код нас проф. др Л. Мирковић, свакако према Дебољском, вели: „Нарочито се величају страдања Христова средом и петком у разним тропарима ових дана, у стихирама и блаженима. Поред овог, ceћa се Црква дубоке жалости Мајке Божје, која стоји поред Крста Христова, и зато се песме које се поју у ове дане зову Крстобогородични“.[6]

Као закључак из изнетог, могли бисмо рећи: Не одговара стварности мишљење да Светој Богородици није посвећен ниједан дан у седмици, него напротив стварност показује да су среда и петак, поред Часног Крста, посвећени спомену Свете Богородице. То јасно доказују главне песме сваке службе Светих: стихире на Господи возвах и канон на јутрењи.

 

Гласник, септембар 1985.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Празници Светих су у ствари дани њихове смрти, тј. дани њиховог рођења за Царство Небеско. Свега трима личностима, у Православној цркви, прославља се и дан њиховог рођења: Господа Исуса Христа (Божић); Св. Јована Крститеља (Ивањдан) и Св. Богородице (Мала Госпођа).

[2] Тако нпр. ако истог дана падне служба два Света, једног са Вел. славословљем, и другог малог, служба овог последњег вршиће се на повечерју; исто тако кад су три мала Света, једног се служба врши на повечерју. Тада, после Символа вере узима се канон тога малог Светог, а после канона читају се његове стихире са Господи возвах вечерње и онда даљи чин повечерја (уп. 8. септембра служба Св. Созонта на повечерју; 9. новембра Преп. Теоктисте; 25. јула Св. Олимпијаде и Евпраксије итд.).

[3] Попеченије Православној церкви о спасенији мира, С. Петербург, 1894, 262.

[4] Пособије к изученију Устава, С. Петербург 1900, 492, 493.

[5] Настољнаја књига, Харков 1900, 734.

[6] Литургика, Београд 1966, II, 145

 

Кључне речи:

8 коментар(а)

  1. Pomaze Bog oce.Molim vas da mi odgovorite da li je dozvoljeno jesti hranu deklarisanu pod posno a pise da moze sadrzati tragove mleka.Hvala Vam mnogo.

  2. Изгледа да патријарх Павле није знао да тропска година није права година а да је по сидералној години стари календар тачнији.Гладано са Земље нови календар је тачнији гледано са Сунца оба су погрешна гледано из центра галаксије стари календар је тачнији.

  3. Александар

    Помаже Бог,
    имам једно питање,рекли су ми да име детета се не даје по баки или деки ако су још увек живи,па ме занима дали је то тачно.

  4. Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!

  5. Јелена

    Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена“.

    • Библиотекар

      Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.

      • Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.

  6. Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови“ нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *