НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Ко су братучеди?

 

ПИТАЊЕ: Ко су првобратучеди?

Поводом једног практичног питања о сродству, дошли смо у недоумицу. Питање гласи: У ком степену сродства стоји жена са првобратучедом свог мужа? Једни сматрају да се питање овако графички представља и решава: (сл. 1), тј. да су првобратучеди деца двојице браће, те да жена са првобратучедом свог мужа стоји у четвртом степену двородног сродства.

Други опет питање схватају и представљају овако: (сл. 2), тј. да је братучед исто што и синовац, те да жена стоји с првобратучедом свог мужа у трећем степену двородног сродства.

 

 

Које је од ова два схватања тачно?

 

ОДГОВОР: Тачно је прво схватање. Милаш у свом Црквеном праву вели да су првобратучеди (односно „братучеди“, како он наводи) у четвртом степену крвног сродства, а другобратучеди у шестом степену. Тако он то и графички представља.[1] У Ручној књизи о браку Атанасија Поповића стоји да су првобратучеди или првобратучеде браћа и сестре од стричева или тетака, како и графички представља, те да стоје у четвртом степену сродства.[2] Исто тако вели, и графички представља, свештеник Миодраг Стаменковић.[3] Слично се вели и у Сродственику епископа нишког Никанора.[4]

У Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске[5] под речју „првобратучед“ вели се: „сродство између мушке деце двојице браће, стричев син“. У Вуковом Српском Рјечнику[6] под „братучед“ стоји: „брат од стрица, првобратучеди то су од два брата ђеца, а другобратучеди то су ђеца првобратучеда. Он је мени братучед и ја сам њему братучед“.

И у старом словенском и старом српском језику постојали су ови називи. Миклошић у свом старословенском речнику[7] наводи браточядъ, браточядо као пръва, вътора браточяда. Ђ. Даничић у Рјечнику из књижевних старина српских (Београд 1863.): братоучедъ с објашњењем (на латинском) – брат од стрица, и примерима из старих текстова.

И у најновијем Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика Петра Cкокa[8] налазимо именицу братучед (и у облику братучедо) за коју се каже да значи – брат од стрица. Проф. Скок објашњава да старословенска сложеница „братучеда“ (множина) дословно значи: „од двојице браће ђеца“, јер је први део те сложенице „брату“ генитив дуала именице брат, а други „чедо“ у плуралу. Дакле, и у старини и данас ова сложеница има код нас управо своје етимолошко значење: „од двојице браће деца“. Али већ у Супрасаљском зборнику „братучед“ долази у значењу „син братов, нећак“. А такво значење има она данас у бугарском језику. У другим словенским језицима ова се реч не јавља.

Даље, проф. Скок наводи да је, за данашње језичко осећање, облик дуала „брату“ неразумљив, те је у бугарском замењен присвојним придевом „братов“. Реч се код њих данас јавља у облику „братовчед“ и „братовчедка“. Код нас пак, због неразумљивости и речи чед, чеда, именице братучед, братучеда замењују се другим: братић, братанић, братична, братичина (братаница). У рукописном Требнику Музеја СПЦ у Београду, број I из XV-XVI в., међу другим примерима и објашњењима сродства, налазимо и овај: „Подобно же и први братучеде по закону сродства степене четвртога сут“ (л. 186. а). А у једном рукопису Грујићеве збирке истог Музеја, бр. 69, представља се ово сродство овако: Георгие брат Петар Јоан Тома првиј братучеди Марија Димитр втории братучеди Мануил Алексие третии братучеди Ирина (л. 55a, 55б).

Из свега, дакле, јасно је да су првобратучеди и првобратучеде деца двојице браће, или сестара, или брата и сестре, и да стоје у четвртом степену крвног сродства, побочне линије.

 

Гласник, април 1973.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Н. Милаш, Црквено право, Београд, стр. 644.

[2] А. Поповић, Ручна књига о браку, Београд, стр. 15-16.

[3] M. Стаменковић, Примери сродства – Сродственик, Ниш 1926, стр. 6.

[4] Еп. Никанор, Сродственик, Београд 1906, стр. 7.

[5] Нови Сад 1971.

[6] Нолит, Београд 1969.

[7] Lеxicon palaeoslovenico graeco-latinum, Aalen, 1963.

[8] 3aгреб 1971.

 

Кључне речи:

5 коментар(а)

  1. Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови“ нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети“.

  2. Јелена

    Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена“.

    • Библиотекар

      Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.

      • Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.

  3. Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *