НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Шта су то криптографи?

 

ПИТАЊЕ: На више места у старим црквама, на иконама, крстовима, особито антиминсима, налазе се у неком реду поједина слова, чије значење не могу да одгонетнем. Можда сте у могућности да о томе нешто одређено кажете?

 

ОДГОВОР: Поред оних општепознатих скраћеница: IC ХС – Исус Христос; IНЦI – Исус Назарећанин Цар Јудејски, био сам више пута и сам у прилици, боље рећи неприлици, да се суочим са таквим словима-скраћеницама без изгледа да им смисао схватим.

Но у чланку „Тумачење скраћених писмена“, негдашњи руски конзул у Призрену, Скадру и Солуну, Иван С. Јастребов (1839-1894 г.), изложио је низ таквих слова са њиховим значењем. Чланак се налази у његовој књизи „Податци за историју Српске православне цркве“, штампаној у Београду 1879. г. Писац ту вели да је ово тумачење нашао „у једној старој књизи Пећке патријаршије“.[1]

Сва та слова и њихово значење изнећу у два ступца, у првом слова-скраћенице, у другом њихово значење, као што је Јастребов изложио у поменутој књизи.

 

П. Ч. К. X. Ц. С. Похвала Чесному Кресту Христову. Цар Слави.
Е. ω. Д. Ч. К. X. Јелена Обрете Древо Чеснаго Креста Христова.
X. X. X. X. Христова Хоругва Христијаном Хвала.
Ц. Ц. Ц. Ц. Царски Цвет Црквам Цветим.[2]
Н. Н. Н. Н. Невидимиј Непостижими Неизглаголами[3] Неизчезни[4].
Б. Б. Б. Б. Биљег Божији Бијет Беси.
С. С. С. С. Спас Содела Сен Сатање.
К. К. К. К. Крест Крепост Константину К (Верје).
Д. Д. Д. Д. Добро Древо Диаволу Досада.
М. Л. Р. Б. Место Лобно Рај Бист.
Ч. Ч. Ч. Ч. Часна Чест Часним Человеком.
Р. Р. Р. Р. Радост Речена Роду Реченому.
П. П. П. П. Поју Поклањајусја Почитају. Подножије.
П. В. П. В. Пут В(Рај). Перви В(његоже).
Н. Ц. Б.[5] Х. В. Началствујет Цар Возшед Христос Вознесе се.
Н. Н. Б. С. Б. С. Нам Надежда. Бегајет Сего Бесовскаја Сила.
Т. Б. Д. Н. В. Х. Тре-Богатоје Древо Нањемже Вознесе се Христос.
Д. ω. К. Б Древо Обоштреноје[6] Кровију Боготочноју.
Т. ω. М. Б. Г. Тре-Остри Меч Бесом губитељ.
К. В. Р. Х. В. Крест Возносит се: Радујетјса Христијанскаја Вера.
К. В. П. Б. Крест Возносит се: Падајут Бесове.
М. Д. Д. П. М Мала Должина Должни Побеждајет Мир.[7]
С. Д. Б. Б. Сије Древо Бијет Беси.
Н. В. М. К. Начало Вери Моисеов Крест.
В. В. В. В. Всем Верним Возвраштеније В(Рај).
Н. Н. Н. Н. Ношт Неведенија Низлагајет Нуждеју.
ω. О. О. Е. С. В. Обретени Обретатељ Обретајетсја Јеленоју С(древаже) Висја.
Н. В. С. Б. А. Ц. Н(а древје) Висит Син Божији. Ангелски Цар.
Б. П. Д. K. Бог Превечни. Десница Крепка.
Д. Ж. С. М. Древо Жизни Спасеније Миру.
С. Х. П. В. Свет Христов Просвештајет Всех.
С. Х. П. В. Сњед Христов[8] Положен В(гроб).

 

Цела ова таблица слова наштампана је на 90. страни наведене књиге Јастребова.

После Јастребова о питању криптографа писао је и проф. др Лазар Мирковић у раду о цркви манастира Петковице у Фрушкој Гори, у чијем се живопису из 1588. год. у проскомидији налази насликан крст с криптографским словима. Као на општу ознаку, у овој ствари, он указује да „ови криптографи долазе око крстова који немају распећа“.[9] Наводећи руског писца Н. Покровског, проф. Мирковић вели да је до сада најстарији крст са криптографом нађен у ватиканско-грчком рукопису слова Григорија Богослова из 1063. г. који има овај облик:

што значи: Адам пептокос (или протоплатос) метести ставро, тј. Адам пали (или првостворени) устаде крстом. „Овај криптограф, а исто тако: τ κ π γ тј. топос краниу парадисос гегоне = место лобно рај постаде, обично су писане на грчким крстовима XVII-XVIII в.“.[10] Као последњи криптограф код нас, проф. Мирковић вели да је М(есто) Л(обноје) Р(ај) Б(ист), на крсту једног ђака у гробљу манастира Завале у Поповом Пољу, из 1763. год.

Позивајући се на Покровског, проф. Мирковић наводи да су ови криптографи настали под утицајем Свете Горе, где на живопису и иконама има доста крстова са криптографима.[11] Од слова криптографа на крсту манастира Петковице, помоћу решења Покровског као и Јастребова може се објаснити већина: Христови Хоругви Христианом похвала, Честно чтушчи… человјеком; Свет (или Спас) сотвори сјет Сатање; Крест крјепост Константину к вјерје; Бич Божји бијет бјеси; Древо добро досада диаволу, или: Древо дарујет древннеје достојаније; Возврашченије вјечноје вјерним в рај, или; Велије веселије в њего вјерујушчим. На крсту Петковичком постоје још и ови криптографи: Н Н Н Н Р Р; Р Р П П П П; ω ω(?) В; Ф П Ф Н за које проф. Мирковић вели да се њихово решење оставља „досетљивости гледаоца и читаоца“.

Проф. др Медаковић донео је фотографију криптографа из Празничног минеја Божидара Вуковића из 1538. г. (Т. LШ)[12] наводећи да се крстови са криптографима налазе у манастиру Студеници, Кучевишту, у црквама на Преспанском језеру, на зидном сликарству манастира Бођана из средине XVIII в., као и на дуборезном дечанском крсту.

Пишући о поменутом Дечанском крсту старца Нестора из 1565. г. Мирјана Шакота износи криптографе на њему и вели да се до краја могу објаснити иако за поједине групе слова има више тумачења.[13] Тако она наводи, поред Јастребова, тумачења проф. Мирковића, В. Мошина, Ђ. Радојичића, Ђ. Трифуновића.

О криптографима, под називом „Крстна словеса“, пише проф. др Ђ. Трифуновић тумачећи нека слова другачије него Јастребов: Рече се, роди се радост роду; Спасе сети сатане стрти; Поју, почитају, поклањају се подножију; Велије веселије верујуштим вањ; Частнаја част чатуштим чловеком[14]. О криптографима су код нас писали још 1949. г. проф. Ђ. Радојичић и проф. В. Мошин, први у Гласнику САНУ, други у Властарева синтагма и Душанов законик, у Старине ЈАЗУ, бр. 42, за ту годину (1949. г.).

Празнични минеј Божидара Вуковића

Сматрам да неће бити на одмет да овде наведем и почетна слова речи које се, код грчких монаха великосхимника, налазе на посебној великосхимничкој одећи-аналаву. Слова су извезена црвеним концем око крста извезеног, истим концем, на аналаву:

 

Иисус Назаринос Василевс Иудеон = Исус Назарећанин Цар Јудејски.

Исус Христос Ника = Исус Христос побеђује

Тетименон тропеон демонон фрики = Положени знак[15] демонима ужас.

Риторикотера риматон дакрион рои = Речитији је од речи ток суза.

Христос христианис харизете харин = Христос хришћанима дарива благодат.

Тхеос игиасе ставру ксилон = Бог освети дрво крста.

Еосфорос епесе еврикамен Едем = Деница паде, нађосмо Рај.

Фос Христу фени пасин = Светлост Христова светли свима.

Динамис монаху = Сила (моћ) монаха.[16]

Топос краниу Парадисос гегоне = Место лобање[17] рај постаде.

 

Сматрам да ће овде изнето бити од користи како оном који је питање поставио, тако и другим читаоцима, који на ово питање наиђу и заинтересује их, а нису у могућности ни да дођу до поменуте књиге Јастребова и других дела, нити до неког пунијег и бољег тумачења.

 

Гласник, јун 1984.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Н. д. 89.

[2] Тако код Јастребова, но пре ћe бити: Цветет.

[3] Пре ћe бити: Неизглаголаниј.

[4] Вероватније: Неизчетниј-Неизмерни, Неограничени.

[5] Код Јастребова Б, а према тумачењу треба В.

[6] Можда: Окропљеноје.

[7] Свакако је реч о крсту, који је у односу на свет мален, те би други део требало пре да гласи: Должину Побеждајет Мира.

[8] Пре ћe бити: Христос (Христос јело…). Или: Свет (Свет Христос положен в гроб.)

[9] Црква Петковица, Гласник СПЦ 1922, бр. 10, стр. 153.

[10] Исто.

[11] Н. д. 153.

[12] Графика српских штампаних књига, Бгд. 1958. г., стр. 127.

[13] О једној малопознатој дечанској старини, Саопштења Републичког Завода за заштиту споменика културе СРС 14, 1982, стр. 56.

[14] Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Бгд. 1974. г., 126-127.

[15] Односи се на крст.

[16] Односи се на крст.

[17] „Место лобање“ је Голгота, место где је Христос разапет. Код Вука, у сва четири Еванђеља „коштурница“.

 

Кључне речи:

5 коментар(а)

  1. Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови“ нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети“.

  2. Јелена

    Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена“.

    • Библиотекар

      Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.

      • Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.

  3. Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *