Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига I

Када не треба постити средом и петком од Васкрса до Спасовдана?

 

ПИТАЊЕ: Да ли треба постити средом и петком од Васкрса до Спасовдана? Чуо сам, наиме, мишљење да не треба, јер је наводно „Женик са нама“ (Мт. 9, 15).

 

ОДГОВОР: О посту и разрешењу поста било је речи у одговору на једно раније питање.[1] Углавном ту је речено да се не пости целе Светле и Духовне седмице, него да монаси једу сир и јаја, а световњаци месо. Из тог прописа, да се цела Светла и Духовска седмица мрси, можемо закључити да се ове седмице издвајају од осталих седмица Педесетнице, као што се из посебних разлога издваја нпр. среда и петак Седмице о митару и фарисеју, Седмице сиропусне, Седмице духовске, или у Дванаестодневију (од Божића до Богојављења), у које се такође не пости.

Но поред овог посредног закључивања, постоје и директни прописи да се у остале среде и петке све до Духова држи пост, истина ублажен, али пост. Тако црквенословенски Типик прописује: „у среде и петке целе Педесетнице уље и вино, сем среде Преполовљења и среде оданија Пасхе. У та два дана разрешава се на рибу и вино“.[2] Исто овако прописује и наша стара србуља, Псалтир Винценца Вуковића, штампан у Млецима 1546. године: „А у среде и петке у свој Педесетници само уље и вино“ (разрешава се). Јасно је да се изразом „цела Педесетница“ не обухвата и Светла седмица, јер је она и по богослужењу и по храни изједначена са првим даном Васкрса.

Што се тиче речи Господњих да не могу сватови постити док је младожења са њима (Мт. 9, 15; Мр. 2, 19, Л. 5, 34), упућених као одговор ученицима Јовановим на питање зашто ученици Његови не посте – оне се односе „на апостоле“[3], за време Христовог бављења на земљи. Отимањем Женика од њих и пошћењем у те дане, Господ „унапред износи речи о свом страдању“ (Златоуст), „после тога ће много постити и трпети невоље“ (Зигабен).[4]

Свети Крило Јерусалимски пак говори о Вазнесењу Господњем као о Његовом узимању: „Јер није ништа друго до празник бављења нашег Спаситеља у овом свету“. Даље Свети Кирило вели: „Шта значи да ћe се отети од њих Женик? Значи Вазнесење“.[5] Теофилакт о посту по узимању Женика овако казује: „Кад се ја вазнесем, а они буду послани на проповед, тада ћe и постити и молити се, јер ће наићи под велике тешкоће“.[6] У времену по Господњем Вазнесењу живимо и ми, те смо дужни да постимо. Но како цела Педесетница, као попразништво Васкрса, Вазнесења и Духова има празнични карактер, то је пост средом и петком ублажен, као што наведосмо.

На погрешан закључак да се у Педесетници не држи пост пре би нас могло повући казивање у путопису Етерије из IV в.: „Од Пасхе до Педесетнице. тј. Духова, овде (у Јерусалиму) баш нико не пости…“,[7] као и Светог Епифанија Кипарског (IV век): „У 50 дана Педесетнице и коленопреклоњења не бивају и пост није наређен“.[8] Исто тако говори и преподобни Јован Касијан да у Египту „у све дане Педесетнице нико сасвим не преклања колена и не држи пост до деветог часа“.[9]

Но та казивања значе да се тада не држи строги пост, који се састојао у једењу посне хране једном на дан, и то не у подне, ни увече, него између тога, у девети час (3. час по подне). У среде и петке Педесетнице јело се двапут на дан од старине, а „када има две трпезе на дан, то Устав не сматра постом, макар да је у тај дан забрањена риба“ (Види Типик 24. децембар и 5. јануар кад ти дани падну у суботу и недељу.)“.[10] И Свети Јован Касијан примећује да се „непошћење у Педесетници изражавало тиме што се храна примала уместо деветог у шести час (у 12 часова), количина и врста хране није се мењала“ (тј. била је посна).[11] Према томе, у среде и петке Педесетнице православни хришћанин држи ублажени пост.

Ствар, ето, тако стоји. Наставимо ли пак по својој логици и свом тумачењу речи Господњих „не могу сватови постити док је Младожења с њима“ можемо доћи дотле да никако не постимо, јер је Господ рекао: „Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт. 28, 20). А таква вештина повезивања појединих стихова Светог Писма ван њиховог смисла и везе са целином Христовог учења, као и тумачење Господњих речи мимо тумачења отачког, не би били прихватљиви. Они одговарају методу, вештини и духу јеретика, сектаната, али се ни на који начин не могу подвести под појам еванђелски, хришћански и православни.

 

Гласник, април 1990.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Патријаршијски Гласник, год. 1976, стр. 18.

[2] Великиј Типикон, Москва 1877, л. 29, б.

[3] Теофилакт у П. Трембелас, Ипомнима ис то ката Матхеон евангелион, Атина 1952, 179.

[4] Исто.

[5] П. Трембелас, Ипомнима исто то ката Лукан евангелион, Атина 1952, 189.

[6] Исто.

[7] Превод др Л. Мирковића, Хеортологија, Београд 1961, 303.

[8] М. Скабаланович, Толковиј Типикон, Кијев 1910, II, 293.

[9] Исто.

[10] Др Л. Мирковић, н. д. 266.

[11] М. Скабаланович, н. д. 294.

 

Кључне речи:

8 коментар(а)

  1. Pomaze Bog oce.Molim vas da mi odgovorite da li je dozvoljeno jesti hranu deklarisanu pod posno a pise da moze sadrzati tragove mleka.Hvala Vam mnogo.

  2. Изгледа да патријарх Павле није знао да тропска година није права година а да је по сидералној години стари календар тачнији.Гладано са Земље нови календар је тачнији гледано са Сунца оба су погрешна гледано из центра галаксије стари календар је тачнији.

  3. Александар

    Помаже Бог,
    имам једно питање,рекли су ми да име детета се не даје по баки или деки ако су још увек живи,па ме занима дали је то тачно.

  4. Ја имам ту књигу из 1998. Не разликује се много од овог издања из 2007. ако ми верујете на реч. Шта ћемо јадни, не знамо коме да верујемо. У све сумњамо, наслушали смо се свега, начитали по интернету од оговарача, осуђивача, који бране тобоже сркву, а подривају веру у њу и извлаче слабе из ње, а себе не могу да одбране од гордости, од ревности не по резуму итд. Изопштили их из цркве, а они бране тобоже цркву. Какву цркву они бране, Апостолску-једину праву чији чланови нису, или Артемијеву?!

  5. Јелена

    Где могу да купим прво издање ове књиге из 1998.?! То оргинално издање настало је у времену живота и рада Патријарха Павла, који сигурно не би благословио нешто што није светоотачко учење. Остала издања су како и сами кажу „измењена и допуњена“.

    • Библиотекар

      Драга сестро, патријарх Павле није састављао ове књиге, него је благословио да чланке које је годинама објављивао неко други распореди и сложи у 3 књиге. Измењена и допуњена издања су обично прештампана оригинална издања са минималним техничким изменама. Сигурно се нико не би усудио да у новом издању мења патријархове оригиналне текстове.

      • Па ето, ми обичан народ скоро ништа о својој вери не знамо. Кад тражимо да сазнамо истину – примамо учење од рашчињених, од расколника, заједно са њиховим отровом против врха СПЦ и тај њихов отров је ушао у све нас, чак и нас који нисмо отишли за њима, који смо остали у Цркви. Авај, докле је то дошло да ми немамо више поверења у своју Цркву, у јерахију СПЦ. Бог нека нас спаси и од нас самих, а и од њих.

  6. Али овде у тексту свети Оци кратко и јасно кажу да ван Цркве нема спасења и у томе се слажу. Док новији „богослови“ нешто филозофирају и више збуњују него што излажу истину. Ја не читам дела људи који Црква није канонизовала и испред чијег имена не стоји „свети“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *