NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Šta znače reči „istjeje Tebje pričaščatisja“ iz IX pesme kanona na Vaskrs, i koji je to „nevečernji dan“?

 

PITANJE: U drugom troparu IX pesme kanona na Vaskrs pevamo: „O Pasha velija i svjaščenjejšaja, Hriste, o Mudroste i Slove Božij i Silo, podavaj nam istjeje Tebje pričaščatisja, v nevečernjem dni Carstvija Tvojego“.

Šta znači to „istjeje Tebe pričaščatisja“? I koji je to „nevečernji dan“ Carstva Hristova?

 

ODGOVOR: Poznato je da su kako ovaj tropar, cela pashalna služba, kao i toliki drugi činovi naših crkvenih knjiga, nastali prevodom sa grčkog jezika. Pošto je slovenski prevod često vršen bukvalno, prenošenjem reč po reč sa grčkoga, u mnogim slučajevima da bi došli do smisla nekog teksta, neophodno je obratiti se originalu. Učinivši to i sa ovim troparom, vaskršnjeg kanona Svetog Jovana Damaskina, videćemo da je reč „istjeje“ prevod grčke reči ektipoteron, komparativa prideva ektipos=izvajan, izrađen, prenosno: izrazit, tačan, neposredan. Crkvenoslovenska reč „istjeje“ takođe je komparativ prideva „isti“, koji se i danas upotrebljava, a u starini je imala i neodređen oblik „ist“, u značenju: stvaran, istinit, isti, pravi.[1] Prof. Petar Skok, objašnjavajući reč „isti“, veli da je preslavenski i sveslavenski pridev, koji se sada upotrebljava samo u određenom vidu, dok je u staroslovenskom postojao i neodređeni „ist“ = istinit, čist (lat. verus, purus). Danas je to zamenica identiteta = lat. idem, ipse.[2] Stoga bi cela rečenica u prevodu glasila: Daj nam da se istinskije, potpunije, neposrednije pričešćujemo Tebe u dan bez večera Carstva Tvoga.

„Dan bez večera“ Carstva Božjega označava neprolaznost, večnost Carstva Nebeskoga. Ono se ovde predstavlja u obliku dana koji, kao i drugi dani, počinje jutrom, ali večera nema, nego traje večno, neprolazno. O tome da će po drugom dolasku Hristovom nastati drugi eon, drugi vek, beskonačnog, večnog trajanja, te će u njemu kako blaženstvo pravednika, tako i muke grešnika biti neprolazne, večne, govori sam Gospod: „I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni“ (Mt. 25, 46). Ista misao izražava se rečima Otkrivenja Svetog Jovana Bogoslova da nastankom novog veka, u novom Jerusalimu, koji će sići s neba, „noći neće biti više“ (Otkr. 21, 25), nego će biti osvetljen stalno, ali ne svetlošću od sunca i meseca, nego će ga obasjavati Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje (Otkr. 21, 23).

Sveti Oci tumače da je neprolaznost Carstva Božjega proročki predskazana carem Davidom u naslovu psalama 6. i 11. „o osmom“. Prema njima, pod tim izrazom treba razumeti osmi dan koji će nastati po Opštem sudu. Dok sedam sadašnjih, zemaljskih dana imaju svoje jutro i svoje veče, početak i svršetak, i dok oni smenjuju jedan drugog tako da posle sedmog opet dolazi prvi, po prolasku ovog veka, kad nastane „novo nebo i nova zemlja“, proći će vreme (Otkr. 10, 6) sa svojim nizanjem prolaznih dana i nastati dan osmi neprolazni.[3]

U tom neprolaznom danu, blaženstvu Carstva Nebeskoga, sve će biti drugačije, sve će uzrasti, uzdići se na viši stepen. Sadašnje znanje postaće savršenije, neposrednije, kao što kaže Sveti apostol Pavle: Sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda licem u lice (1 Kor. 13, 12). Tela pravednika biće podobna proslavljenom telu Hristovom (Filip. 3, 21), te, kao što veli Sveti Kirilo Jerusalimski, neće imati potrebu za stepenicama da bi uzlazila naviše, ili naniže, nego će to moći činiti neposredno bez njih. Heće imati potrebe za ovom telesnom hranom (1 Kor. 6, 13), neće se ženiti ni udavati (Mt. 22, 30).

Sada na zemlji, u uslovima ovog prolaznog sveta, da bismo održali život, prinuđeni smo da upotrebljavamo telesnu, prolaznu hranu. Za neprolazni život Bog nam je darovao Sveto Pričešće kao pravo jelo koje ne prolazi: Jer je moje telo istinsko jelo i krv moja istinsko piće (Jov. 6, 55). U okolnostima zemaljskog života, Sveto Pričešće nam je dato pod vidom zemaljskog hleba i vina, jer ga drugačije ne bismo mogli primiti. U Nebeskom Carstvu potreba za pravom hranom, Svetim Pričešćem, ostaće i dalje, zauvek, ali se neće ostvarivati na ovaj sadašnji način, uslovljen prilikama života na zemlji, jedenjem ustima pod vidom hleba i vina, nego neposrednije, gledanjem lica radi nas ovaploćenog Sina Božjega.

Da bi nam ovo razlaganje bilo jasnije, izložićemo ga rečima Sv. Jovana Damaskina. Govoreći o Svetim Tajnama, on veli da kao što je Adam dobio dvostruko biće od tela i duše (a tako i mi), to nam je neophodno i dvostruko rođenje – telesno i duhovno (krštenje) – a tako i hrana – telesna i duhovna (Sveto Pričešće).[4] „No znajući Bog ljudsku slabost, da se od mnogog, što ne biva kao obično, odvraća sa negodovanjem, stoga, pošto je obično da ljudi jedu hleb i piju vino, priključio im je (hlebu i vinu) Svoje Božanstvo i pretvorio ih u Svoje Telo i Krv, da kroz obično i prirodno dospemo do natprirodnog…[5] Nije slika (tipos) hleb i vino Tela i Krvi Hristove – Bože sačuvaj – nego samo oboženo telo Gospoda, kao što sam Gospod reče: „Ovo je“ ne slika tela, nego „Telo moje“, i ne slika krvi, nego „Krv (moja)“…[6] Iako neki nazvaše hleb i vino mjestoobraznaja (antitipa) Tela i Krvi Hristove, kao što reče bogonosni Vasilije, ali ne reče po osvećenju, nego pre osvećenja sam prinos tako nazvavši“.[7]

Izraz mjestoobraznaja (antitipa) nalazi se na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog u molitvi epikleze: Sego radi i mi Vladiko presvjatij…, i tumačeći ga Sveti Jovan zaključuje ovu glavu: „A mjestoobraznaja (antitipa) budućih, nazivaju se (darovi) ne kao da nisu zaista Telo i Krv Hristova, nego što se sada preko njih pričešćujemo Hristovog Božanstva, a onda ćemo duhovno (noitos) preko samog gledanja“.[8]

Na isti način se ni izraz „istjeje“, navedenog tropara, ne može shvatiti u smislu da po osvećenju hleb i vino nisu pravo Telo i Krv Hristova, odnosno da se sada ne pričešćujemo istinski, te da se zato molimo kako bi se toga udostojili tek u budućem veku. Taj smisao ova reč ne može imati pogotovo što nije upotrebljena u pozitivu. Ne kaže se: „Podavaj nam isto tebe pričaščatisja“, nego u komparativu „istjeje“. A to znači da se mi u ovom svetu istinski pričešćujemo, pravim Telom i Krvlju Hristovom, ali da molimo da se udostojimo ulaska u Carstvo Nebesko, u kome će se pričešćivati istinski još neposrednije i potpunije. Tako nam Sveti Jovan Damaskin najbolje tumači smisao reči ovog tropara Vaskršnjeg kanona, koji je on sam i sastavio.

Ovaj tropar, (kao i njegov irmos) i neki drugi, nalaze se na kraju Liturgije i čita ih đakon, ili sveštenik, pri spuštanju čestica s diskosa u putir. Uneti su tu dosta dockan, te prof. Trembelas primećuje da se ni oni, kao ni reči Otmij Gospodi grjehi, . ., na tom mestu, „ne posvedočavaju nijednim rukopisom“.[9] Nisam na njih naišao ni u našim rukopisima, koje sam imao prilike da pogledam.[10] Našao sam ih u dva rukopisna arhijerejska Činovnika XVII i XVIII veka.[11]

Pominjući ovaj tropar na kraju Liturgije, pojedini liturgički pisci daju mu isti smisao koji i Sveti Jovan Damaskin. Od ruskih navešćemo Iv. Dmitrijevskog, koji na pitanje: „Kako će se sititi blaženi ovom besmrtnom hranom, Tela i Krvi Hristove u večnom životu“? – navodi doslovno iznete reči Svetog Jovana Damaskina.[12] Protojerej K. Nikoljski izražava se nešto neodređenije: „U pesmi: O Pasha velija uznosi se prozba da Mudrost i Reč Božja daruje nam istjeje (savršenije) sjediniti se s Njim (priobščitisja jemu) u nevečernjem Carstvu Njegovom“.[13] Od novijih, arhim. Kiprijan Kern veli jasno: „Mi se pričešćujemo ovde, u ovom zemaljskom životu, božanskog Tela i Krvi, čime vršimo svoje oboženje. Mi verujemo da ovo pričešće neće prestati ni u budućem životu, u danu bez večera Carstva Hristova“.[14] Od bugarskih, makariopoljski episkop dr Nikolaj piše: „Misao Gospodnja o budućoj večnoj Evharistiji, koja će se izvršiti na nebu, unesena je i objašnjena u pashalnoj pesmi: O velika i tajanstvena Pasho, Hriste…, koju đakon izgovara prilikom sasipanja častica sa diskosa u Svetu čašu. Značajne su zaključne reči ove Damaskinove pesme: Daj nam da se još prisnije pričešćujemo Tobom u nezalazni dan Carstva Tvoga. Sa ovim rečima je izražena svetla nada u budući drugi dolazak Gospodnji i u naše učešće u budućoj mesijanskoj trpezi“.[15] Kod Grka, prof. J. Fundulis: „U poslednjem od vaskršnjih tropara (O Pasho velika…) postoji prozba da se verni udostoji neposrednije pričestiti se Hrista, Koji je Pasha velika i najmoćnija, u nevečernji dan Carstva Njegovog“.[16] Slično veli i jedan drugi grčki pisac, jeromonah Grigorije: „Na Svetoj Liturgiji pričešćujemo se istinitom Pashom. I tražimo od Gospoda da nas udostoji, u nevečernji dan Carstva Njegovoga, da se pričešćujemo aktipoteron (savršenije i čistije)“ (pio telia ke pio kathara).[17] Kod nas, prof. dr Lazar Mirković: „O Pasha velija… moleći se da se udostojimo pričešća Njime istinskije (najsavršenije, ektipoteron) u nezalazni dan Njegova Carstva“.[18]

Neki pak pisci daju ovim rečima drugi smisao, slično prot. K. Nikoljskom, koji one, smatram, ne mogu imati. Tako npr. prot. Sava Petković, objašnjavajući značenje reči „istjeje“ piše: „Daj nam da imamo potpuno dela s Tobom (Kan. Pashe)“.[19] Isto tako shvata ove reči prof. Džon Mejendorf, ukoliko je prevod tačan: „O Hriste, Pasho velika i sveta! O Mudrosti, Reči i Silo Božja! Daruj da učestvujemo s Tobom u danu koji ne zna za noć u Tvome Carstvu“![20] Na drugom mestu: „O Hriste, velika i sveta Pasho, dozvoli da potpunije učestvujemo u Tebi u beskonačnom danu Tvojega Carstva“.[21]

Sadržaj ovog tropara IX pesme pashalnog kanona mogli bismo, malo opširnije i jasnije, ovako izložiti: O Hriste, Pasho velika i najsvetija, o Mudrosti i Reči Božja i Silo, udostoj nas da uđemo u Carstvo Tvoje i u njemu se neposrednije, u punoći pričešćujemo gledanjem lica Tvoga, kroz svu neprolaznost, dan bez večera toga veka, koji će nastati po Tvom drugom dolasku.

Bez obzira, dakle, što je ovaj tropar tako dockan unet na kraj Svete Liturgije i Pričešća, on svojom sadržinom potpuno odgovara tome mestu, vezujući ovu Liturgiju, nas i naše vreme sa budućim vekom, Carstvom Nebeskim, i Gospodom Isusom Hristom, Carem i ovog kao i onog sveta, i ukazujući nam da ćemo se i onde pričešćivati, za uzrastanje u Hristu sve više i više, i dostizati sve punije blaženstvo i jedinstvo sa anđelima i Svetima kroz svu neprolaznost večnosti.

 

Glasnik, novembar 1985.

 

NAPOMENE:


[1] Fr. Miklošić, Leksikon paleoslaveniko-greko-latinum, Aalen 1963, str. 221.

[2] Etimologijski rječnik, Zagreb 1971, I, 732.

[3] Tako Sv. Vasilije Veliki kaže: „Stoga i vek posle ovoga stanja naziva se osmim, u Pismu i psalmima o osmom, umesto veka ovoga“ (Tumačenje Isa. gl. 4, Izd. Vivlithiki Ellinon pateron, ke ekklisiastikon singrafeon, Atina 1978, T. 56, 144. Sv. Jovan Zlatousti: „Kakav je natpis (6. psalma)? O osmom govori (David). Kakav je to osmi (dan) ako ne taj dan Gospodnji, veliki i slavni, sličan peći gorećoj, koji će pobuditi i gornje sile da drhte (I sile nebeske, rečeno je, pokrenuće se – Mt. 24, 29) i dovešće oganj koji će prethoditi Caru (Hristu). On je ovaj dan nazvao osmim ukazujući na promenu (sadašnjeg) stanja i na obnovljenje života budućega. Sadašnji živog nije ništa drugo do jedna sedmica; ona počinje prvim danom, a završava se sedmim i potom se opet vraća u krugu u toj oblasti, uzlazeći istom početku, a silazeći (istom) koncu… A kad se sve sadašnje prekrati i razori, tada će nastati tok osmog dana. On se neće vraćati početku, nego će se uputiti u dalja prostranstva“ (Tvorenija… v russkom. perev., S. Peterburg 1898, T. I, 156). I na drugom mestu Sv. Jovan govori o ovom pitanju: „Osmim Pismo naziva dan koji dolazi posle sadašnjeg života, i novi život, koji je predskazivao osmodnevno obrezanje. O osmom i mudri Solomon ukazuje rečima: Podaj sedmim i osmim (Ekl. 11, 2), kao kazujući ovo: U ovom veku… pomisli o delu dobrom osmom, o životu večnom, koji dolazi i ostaje (zauvek)“ (n. d. T. V, 611). Isto tako govori Blaž. Teodorit: „Na kraju, u pesmama o osmom, psalam Davidov. Osmim naziva proročka reč buduće stanje. Pošto sadašnji život kruži u sedam dana sedmice, jer vreme počinje od prvog, a završava se sedmim, opet uzlazi prvom, i tako se sedmog napreduje. S pravom izvan broja sedam, postavljena reč nazva (budući) vek osmim“ (Minj. P. G. T. I. XXX, k. 901).

Slično se veli i u tumačenju psalama koje se pripisuje sv. Atanasiju Velikom: „Postojeći natpis u kinovaru kazuje: Na kraju, u pesmama o osmom, psalam Davidov. A to kazuje: Sveti mole da se na kraju vekova izbave od suda i udostoje večne nagrade. Za šest vekova svršava se svet, u sedmom sudi Gospod vaseljeni, a u osmom ovi odlaze u život večni, oni u muku večnu. Zbog toga govori psalam o izbavljenju Svetih u osmom“ (VEPES, Atina 1964, T. 34, 1920).

[4] Ekdosis akrivis tis orthodoksu pisteos, u redakciji Bonifacius Kotter, Berlin 1973, 192.

[5] Isto, 194.

[6] Isto, 195.

[7] Isto, 197.

[8] Isto, 198. Izraz „antitipa“ nalazimo i kod Sv. Kirila Jerusalimskog. Govoreći o pevanju psalamskog stiha: „Okusite i vidite da je dobar Gospod“ (Ps. 33, 9), koji nas opominje na Pričešće, Sv. Kirilo veli: „Ne dopustite telesnom grlu prosuđivanje (toga), nego nesumnjivoj veri. Jer okušajući ne okušate hleb i vino, nego mjestoobraznaja (antitipa) Tela i Krvi Hristove“ (5. Mistag. katiheza, VEPES, Atina 1969, T. 39, 262).

[9] E tris liturgie, Atina 1935, 146.

[10] Tako ih nema u dečanskim rukopisima br. 119, 121 i 130, iz XIV veka; br. 125 i 128, XV v.; br. 127, XIV-XVI v. Nema ih ni u rukopisima Muzeja SPC u Beogradu br. 108, XV v.; br. 117, 214, 215, 238, XVI v.; br. 224, XVII v., kao i u starim štampanim: br. 255, Bož. Vukovića iz 1519. i br. 256 iz 1554. god. Nema ih ni u Goarovom Evhologionu.

[11] Dečanski br. 135, XVII v. i Muzeja SPC u Beogradu br. 252, XVIII vek.

[12] Istoričeskoje, dogmatičeskoje i tainstvennoje izjasnjenije liturgiji…, Moskva 1856, str. 357, prim. d).

[13] Posobije k izučeniju Ustava bogosluženija, S. Peterburg 1900, 457, prim. 1.

[14] Evharistija, Pariž 1947, 329.

[15] Sveta evharistijska žrtva, prev. Miodrag Mihajlović, Niš 1983, 134.

[16] Apantisis is liturgikas aporias, Atina 1970, II, 7-8.

[17] I thia liturgia, Atina 1982, 373.

[18] Liturgika, Beograd 1966, II, 1, 117.

[19] Rečnik crkvenoslovenskog jezika, Beograd 1935, 91.

[20] Vizantijsko bogoslovlje, Kragujevac 1985, 269.

[21] Isto, 153.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *