NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
PRVI DEO
 
STRAST
 
Strašću se naziva ona sklonost i ono dejstvo koje se dugo vremena gnezde u duši putem navike, pa deluju kao druga priroda. Čovek dolazi u to stanje dobrovoljno i onda pomisao, učvrstivši se zbog česte saradnje sa njom, odnegovana i pripremljena, ulazi u srce, pretvara se u naviku, neprestano ga smućuje i uznemirava strasnim nagovorima, nalaganim od demona. To se događa kada demon učestano predstavlja čoveku neku stvar ili lice, podstičući strast, i rasplamsava u njemu želju da isključivo voli samo te stvari, tako da – voljno ili nevoljno – čovek misleno biva porobljen njima. Iz tog razloga, kako je rečeno, zbog neopreznosti i samovolje, dolazi do dugotrajnog bavljenja tim stvarima. Strast, u svim svojim oblicima neizostavno podleže ili pokajanju, srazmernom učinjenom grehu, – ili budućoj patnji. Prema tome, potrebno je kajati se i moliti se za izbavljenje od svake strasti; jer svaka strast rađa patnju, ne zato što se izlažemo borbi sa njom, nego zbog nekajanja. Jer, kada bi ta patnja bila samo borba s demonom, onda neki, ne dostignuvši još savršeno bestrašće, ne bi mogli da dobiju spasenje, kako kaže Petar Damaskin. Bilo kakva strast da nas je obuzela, treba joj se svim silama protiviti – rekli su Oci. Uzmimo, na primer, strast bluda: ako neko gaji tu strast prema bilo kojoj osobi, neka na svaki način izbegava i razgovore sa njom i njenu blizinu i neka beži i od mirisa odeće njene. Ko ne čuva sebe od svega ovoga, taj će podhraniti strast i učiniti mislenu preljubu u srcu svome, rekli su Oci: On će sam u sebi zapaliti plamen strasti i, kao zveri, uvesti zle pomisli u dušu svoju.
Tako nam sveti podvižnici svedoče da se svaki čovečiji pad u greh odvija postepeno. Prvi stepen je Predlog, kada nehotice, i protiv volje, ulaze u dušu grehovne predstave i podsticaji, kroz spoljašnja ili unutrašnja osećanja ili preko mašte. Ovo je bezgrešno i samo je povod i mogućnost za greh; i najveći svetitelji u najsvetija vremena često su podvrgavani demonskim nagovorima i bili prinuđeni da se bore sa njima. Pristajanje predstavlja pristanak na predlog, dobrovoljno razmišljanje o njemu: to stanje nije uvek bezgrešno. Saglasje je nasleđivanje duše nailazećom pomisli ili predstavom, tj. kada neko prihvatajući đavolom predstavljene pomisli i slike, vodi sa njima razgovor u mislima, pripremajući se da uskoro prihvati predlog koji nalaže pomisao. Tu je potrebno pokajanje bez oklevanja i prizivanje Boga u pomoć. Zarobljenje je takvo stanje duše kada um skreće na rđave pomisln nasilno i protiv volje, narušavajući spokojno ustrojstvo duše, i duša se s naporom, samo uz Božiju pomoć, vraća sebi. Strast je dugotrajno, pretvoreno u naviku, uživanje u strasnim pomislima, nalaganim od demona, ukorenjeno zbog čestog razmišljanja, maštanja i razgovora sa njima. To je već ropstvo grehu, i ko se ne pokaje, izbacivši iz sebe strast, podleže večnim mukama. Ovde je potrebna velika i naporna borba i posebna blagodatna pomoć da bi se greh uklonio (v. Lestvica 15, 75).
Eto gde je početak i koren naše grehovnosti! U dušu ulazi pomisao, zamišlja se predmet, – grešan ili bezgrešan, to je svejedno, po mišljenju prepodobnog Nila, – mi obraćamo pažnju na njega, posvećujemo mu misli, ushićujemo se njime, počinjemo da ga želimo, a ovoj glavni cilj – cilj spasenja ili prebivanja u Bogu i svemu božanskom, zaboravljamo. I sve se to često događa bez našeg znanja. Mi smo toliko slabi, rasejani, lakomisleni, nebrižni, da nas zanjiše i najmanji lahor tih pomisli, a one nas neprekidno, kao kakav vihor, saleću od jutra do večeri, od večeri do jutra; i otud stalno grešimo. I svemu tome često se izlažemo ne znajući. Utoliko gore! Šta da činimo kako bismo se izbavili od takvog, bez sumnje, pogibeljnog stanja? Neophodno je da znamo i za svagda upamtimo da sve što se sa nama događa ne proističe ni zbog naše slabosti, niti rasejanosti, nebrige ili lakomislenosti, već – najčešće – iz neznanja na koji nas način pomisli dovode do strasti, zbog neukosti i nedovoljne želje da se borimo sa njima i da ih pobeđujemo, zbog zaboravljanja na svoje naznačenje, zbog nepripremljenosti da im se suprotstavljamo. O, kako je važno izučavati te mnogobrojne kretnje pomisli u duhovnoj borbi! Kako je neophodno uvek se setiti i upotrebiti u borbi ona sredstva koja će nas izbaviti od poraza i osigurati nam pobedu! Inače, kako bismo se spasili?!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *