ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

 

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
 

 
ТРЕЋИ ДЕО
 
4. Чување од злих помисли
 
Када нас Господ, благодаћу својом удостоји дара суза, или – када нам помогне да упражњавамо чисту молитву, онда треба свакако да се клонимо духа гнева и осталих злих страсти. Јер, ђаво се посебно труди да нас баш у то време узнемири или унутрашњим помислима и страсним жељама, или да нам створи пометњу нападајући нас споља, да би кроз пороке упрљао наше дело.
– Када се помолиш чисто и искрено – каже Свети Јован Лествичник – ускоро ћеш бити подстакнут на гнев. Таква је брзина наших непријатеља! Зато свако добро дело, а најпре молитву, треба извршавати са највећом могућом пажњом, а после молитве чувати се љутине, гнева, и осталих душегубних узрока. Почетници треба да негују мир у души, чувајући га сузама, као какво краљевство. И ако издамо то краљевство или завладамо њиме погрешно, истог тренутка почиње безакоње.
“Демон веома завиди човеку који се моли,” каже Нил Испосник (Синајски),” и на све начине покушава да одврати његов ум од молитве, непрекидно изазивајући у његовој свести различите представе и подстичући у њему телесне страсти, да би прекинуо добри подвиг и молитвени пут ка Богу. А када тај препредени дух, после многих својих покушаја, не узмогне да спречи срдачну молитву приљежног молитвеника, онда га за неко време оставља, да би га затим, по престанку молитве, напао, са још већом жестином, и – или побудивши у њему гнев према неком, лишава душу онога расположења које се дарује молитвом, или, раздраживши осећања било каквом слашћу, помрачава ум. Зато, помоливши се како треба, очекуј оно што не треба, и буди храбар и јак, чувајући свој плод; јер си и од почетка створен да би радио и чувао. Тако радећи и трудећи се, не остављај без заштите оно што си стекао с напором и муком; јер без тога нећеш имати никакве користи од молитве.”
Јасно је да о раду и чувању Свети Отац узима речи из Адамовог живота у рају: и узевши Господ Бог човјека, намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува (Пост. 2, 15). Рајским радом он је овде назвао молитву, а мотрење на себе и на своје срце, после молитве, од злих и лукавих помисли – чувањем. Зато, ако нас Господ удостоји Своје благодатне посете за време молитве – плача, богомислија, онда треба на сваки начин да се чувамо од ових лоших помисли, најпре од ружних речи и дела и да будно пазимо на своја осећања, да преко њих не крене напад на нас.
Ако се деси да душу нашу обузму било какве помисли против наше воље, истог тренутка треба да се молитвено обратимо нашем Творцу, и Он ће их одагнати; јер, то је најбољи начин да им се стане на пут. Тако ћемо, уз Божију помоћ, сачувати душе наше у страху Његовом, не допуштајући уму нашем да се расејава и слаби од наилазећпх помисли, нити да буде покраден од било каквих сујетних ужитака, одгонећи од себе све оно што може да раслаби ум и погуби оно што смо сузама стекли. После молитве и плача треба чврсто и сигурно да остајемо у молитвено – сузном расположењу духа.

Comments are closed.