НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

 

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
 

 
ДРУГИ ДЕО
 
ДРУГА ПОМИСАО – БЛУД
 
Велики је наш подвиг у борби с духом блуда и тежак као опаки отров; јер та борба захвата и душу и тело – ове наше биће; зато морамо да се снажно и непрекидно бринемо о томе, да бисмо будно и неуморно чували своје срце од блудних мисли, а најпре у дане светих празника, када се припремамо за причешће Светим Тајнама: у то време демони свом снагом настоје да окаљају нашу савест.
Када нас нападају блудне помисли, тада треба да у себи оживљавамо Божији страх – дозивамо себи у памет чињеницу да се од Бога ништа не може сакрити, чак ни танани откуцаји срца, и да је Господ Судија и Убиратељ света, чак и оног најтајнијег и најскровитијег. Тада треба у свом памћењу да обновимо и оно обећање које смо изговорили пред Ангелима и људима, обећање да ћемо живети целомудрено и чисто.
Трезвеноумље и чистота не односи се само на спољашњи живот, оно треба да обитава у тајности срца човека који чува себе од рђавих помисли: а то је Богу многоцено и угодно; ко се често предаје блудним мислима и скрнави себе њима, тај чини прељубу у срцу своме, рекли су Оци, – и ако не чува себе, онда са мисли прелази и на само дело.
А како је велика беда – сам тај чин – види се по томе, што се ниједан грех не назива именом које су Оци дали овом греху: они га називају падом; јер, ко упадне у то, осећа се беспомоћним и силно га очајање обузима.
У време борбе против блуда мислим да је корисно размишљати о себи самом, о лику и звању у којем се налазимо – размишљати да смо обучени у образ ангелски: како се усуђујемо да упрљамо нашу савест и блудном гадошћу уништимо ангелски лик који носимо? Опоменимо се и стида и срама пред људима; јар и тим замишљањем стида и срама можемо да одагнамо прљаву и гнусну намеру. У самој ствари, представимо себи да нас је неко затекао у скрнодејству: зар не бисмо тада више волели да умремо, него да се нађемо у таквом сраму? На такве и сличне начине постарајмо се да одсечемо нечисте помисли.
Главно и силно и победоносно оружје против духа нечистоте састоји се у приљежној молитви Господу Богу, како уче Свети Оци. Свети Максим Исповедник додаје да се против блудних помисли треба наоружати молитвом, користећи се молитвеним речима Псалмопесника Давида: Изагнавши ме опет су око мене (Пс. 17, 11); радости моја, избави ме од оних који ме окружују (Пс. 32, 7). И Свети Јован Левстичник, говорећи о томе, позива се на сведока који се овако моли против блудних помисли: Боже, притеци ми у помоћ (Пс. 63, 1), и томе слично.
При томе је потребно призивати у помоћ оне свете који су се истакли нарочитим подвизима и трудом у чувању чистоте и целомудрености, како је, на пример, Данило Скитски заповедио једном брату који се борио с блудом, да се помоли и призове на помоћ мученицу Томаиду, убијену ради целомудрености, и да каже овако: „Боже, ради молитава мученице Томаиде, помози ми!“ И тај брат, помоливши се тако код гроба Мученице, истог часа је био избављен од блудне страсти. Имајући таква сведочанства и ми ћемо се молити и призивати у помоћ оне, о којима се у Делима светих говори како су се подвизавали у трезвеноумљу и чистоти.
Ако те борба силно дави, онда устани, и, гледајући на небо, рашири руке, помоли се, као што је саветовао Григорије Синаит, и Бог ће одагнати помисли. Моли се и тако, како каже Св. Исак: „Ти си силан, Господе, и Твој је подвиг: Ти ратуј и победи у овоме, Господе, за нас!“
И, како учи Јован Лествичник: „Завапи ка Свемогућем да те спасе, не на брзину сачињеним речима, већ смиреним и простим изговарањем: Помилуј ме Господе, јер сам немоћан! И познаћеш силу Вишњега и невидљиве демоне невидљиво одагнати. Увек се бори против нападача именом Исусовим; јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи.“
Како Јован Леетвичник напомиње, демон мотри на нас, и, када види да нисмо у стању да се против њега наоружамо спољашњом молитвом, тј. да се помолимо и речима и умом, онда нарочито напада на нас. Будно пази и не оклевај да се молиш баш у то време када те смућују скверне помисли, као што смо рекли. Уздижи телесно око, или душевно, како ти је згодније, с обзиром на време и на меру твоје снаге. И ако будеш тако чинио, опитом ћеш познати да се силом Вишњега и невидљивом помоћи они лако побеђују. Ако се, пак, олењиш, после ћеш се стидети што су те победили и савест ће ти бити упрљана.
Потребно је да знамо и ону ђаволску хитрину, рекли су Оци, којом он убацује у наш ум мисли на женска и млада привлачна лица, да би се истог тренутка то пресекло, макар та лица наизглед била и безазлена и деловала као да нису у стању да пробуде страсти; јер, ако затајиш, онда ће те зли преварант лако завести, и твоје мисли окренути у мрску и скверну похоту.
Понекад се догађа да и ми сами гледамо на блудне помисли са горчином, а размишљајући о њима, хватамо себе у томе да желимо такву гнусност која је својствена само бесловеснима, чак се узбуђујемо тиме, што је то, будући противприродно и животињи страно… Али, при таквим чувствима, посебно почетници, треба да се чувају да не би, при дугом размишљању о томе, подлегли у борби и страсну мисао спровели у дело. Зато је за нас безопасније да одсечемо предлог – почетак помисла. Својство је снажних да ступају с њима у рат, јер су научили да благоугодно разрешавају те помисли.
Напокон, чувај себе од разговора са женама и гледања на њих; избегавај, такође, и становање са младим, женоликим и лепим лицима, и од погледа на њих се уздржавај; јер то је ђавоља замка иноцима, како је рекао неко од Отаца. И, ако је могуће, не остај с њима насамо, каже Василије Велики, ни у нужној потреби: јер ништа није важније за тебе, осим твоје душе, за коју је Христос умро и васкрсао… И не жели да слушаш од било кога непристојне разговоре који побуђују страсти.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *