НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

 

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
 

 
ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИЛА СОРСКОГ
 
Од преподобног Нила Сорског до нас су дошле његове посланице и Устав скитског живота.
Садржина посланица преподобног Нила је унутрашњи подвижнички живот, о чему он подробно говори у Уставу скитског живота. Две посланице преподобни Нил је писао своме постриженику Касијану, бившем мавнувском кнезу, који је дошао у Русију са грчком царицом Софијом и неко време био бојар код Ростовског архимандрита Јоасафа, а смрт је дочекао као монах Угличке обитељи 1504. године. У једном од својих писама Свети Старац упућује Касијана како да се бори против помисли, наводећи га да се користи Исусовом молитвом, рукоделством, проучавањем Светог Писма, да се чува од спољашњих саблазни и наводи основна правила о послушности настојатељу и осталој браћи у Христу, о смирењу, стрпљивом подношењу недаћа, о молитви за саме непријатеље и слично. У другом писму, осврћући се укратко на патње и невоље које је Касијан претрпео у младости, на његове угледне родитеље затим заробљеништво и одлазак у туђину и желећи да га утеши, преподобни му наводи примере из Светог Писма као доказ да Господ често допушта несреће онима које воли, јер су сви свети: пророци, мученици постигли спасење путем страдања, помињући Јова, Јеремију, Мојсија, Исаију, Јована Крститеља и друге, и изводи закључак: кад су већ свети тако много трпели, колико смо тек дужни да трпимо на земљи ми грешни, служећи се тешкоћама и трпљењем као средством да се очистимо од греха и стекнемо спасење.
У посланици свом другом ученику и саподвижнику Инокентију, који је већ тада засновао сопствену обитељ, преподобни Нил укратко говори о самом себи, о свом животу заједно са њим у Бјелоозерском манастиру, о свом настањењу ван манастира након окончаног пута по Истоку, о оснивању скита, о свом непрекидном проучавању Светог Писма, житија Светих Отаца и њихових предања, а затим поучава Инокентија да испуњава заповести Божије, да се уподобљава животу светих и чува њихове поуке, учећи и своју браћу томе.
Постоје још два писма која је преподобни Нил писао иноцима чија су нам имена непозната. У једном од њих, врло кратком, он налаже иноку да се сећа смрти, да тугује због греха, да непрестано пребива у келији у смирености и молитви. У другом, опширнијем писму, пружа одговоре на следећа четири питања која је поставио неки старац: како се супротстављати блудним помислима, како победити хулне помисли, како се одрећи света и како не скренути са правога пута. Ови одговори, посебно на прва два питања, скоро да су дословно смештени у Устав скитског живота. Из садржине посланица Светог Нила јасно се види да се дуго бавио питањима потребним и другим људима која је сабрао и доследно изложио у Уставу скитскот живота.
Најдрагоценије што нам је остало после Нила као вековни доказ бесмртне светлости монашког живота су поглавља о созерцању, или Скитски Устав, достојан првих времена живота пустињака у Египту и Палестини, јер је прожет духом Антонија и Макарија.
„Устав скитског живота“ или „Предање о скитском животу“ је главно н најважније дело преподобног Нила. У предговору Устава Свети Старац се дотиче спољашњег владања инока – говори укратко о њиховој послушности игуману, о телесном напору, о храни и пићу, о примању намерника; препоручује да се придржавају сиромаштва, немаштине, не само у келијама, већ и код украшавања храма, тако да у њему не буде ничега ни од сребра ни од злата – забрањује излажење из скита без дозволе игумана, пуштање жена у скит, присуство деце у њему. Али у самом Уставу Свети Старац говори скоро искључиво о умном или мисленом делању, под којим подразумева унутарње духовно подвижништво. Истакавши на самом почетку речима Светог Писма и Светих Отаца превагу овог унутарњег делања над спољашњим, о недовољности спољашњег делања без унутрашњег, о неопходности овог другог не само за отшелнике, већ и за оне који живе у општежићу, преподобни Нил дели свој Устав на 11 глава: у првој глави говори о различитим степенима мислене борбе, у другој о борби са помислима; у трећој о томе како се утврђивати у подвигу против помисли; у четвртој излаже суштину читавог подвига; у петој говори о осам помисли; у шестој о борби са сваком од њих; у седмој о значају сећања на смрт и Суд; у осмој о сузама; у деветој о чувању скрушености; у десетој о смрти за свет; у једанаестој о томе да све што се чини буде у право време. Све ове главе могу се, међутим, поделити на три дела.
1) У прве четири главе Свети Старац говори о суштини унутарњег подвижништва, или о нашој унутрашњој борби са помислима и страстима и на који начин да водимо ту борбу, каквим оружјем да се користимо – како бисмо достигли до победе.
2) У петој глави, најважнијој и најопширнијој, показује како треба да водимо унутарњу битку против сваке од осам греховних помисли и страсти, из којих се рађају све остале, посебно: против угађања стомаку, против блудних помисли, против страсти среброљубља, против гнева, против духа туге, против духа унилости (чамотиње), против страсти сујете, против гордих помисли.
3) У следећих шест глава износи основна средства неопходна за вођење духовне борбе, а то су: молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена, сећање на смрт и Страшни суд, унутрашња скрушеност и сузе, чување од злих помисли, уклањање од свих земаљских брига, ћутање, и на крају, посвећивање одређеног времена и одговарајућег начина за достојно испуњавање сваког од наведених делања. У поговору преподобни Нил говори са каквим је осећањима саставио свој Устав.
Многе корисне савете је преподобни Корнелије Комељски прихватио из Нилових рукописа ускоро после његовог подвизавања у Кирилову, као своје монашко правило, а сабеседник Светог Нила Инокентије, сакупивши у целину за своју манастирску обитељ једанаест поглавља свога блаженог учитеља о духовном животу, назива га „блиставом појавом у наше време“, следбеником духовних Отаца и каже да је он сабрао оне рукописе богонадахнутих људи, који, дубоко испуњени њиховом духовном мудрошћу, показују пут ка спасењу душе и дају пример монашког живота.
Погледајмо, дакле, и ми у то сјајно огледало подвижничкот живота, обратимо пажњу на поједине делове, уосталом не пропустимо ниједне мисли која се односи на дело и придржавајмо се тамо где је то потребно и могуће, самих речи светитеља, да бисмо на тај начин остварили пуноћу његовог учења о подвижничком живљењу, прихватајући га као властити путоказ.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *