NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Ljudi i demoni (kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

Zašto većina ljudi ne vidi duhove i ne oseća njihov uticaj na sebe

Pre pada Adam i Eva su se nalazili u opštenju s anđelima svetlosti i razgovarali su s njima. Stanje pada učinilo nas je nesposobnim da vidimo anđele, ali svetima, koji su dostigli najviše savršenstvo i koji više nisu mogli biti obmanuti od demona, bio je otkriven svet duhova (videti žitija Antonija Velikog, Makarija Velikog i drugih). Na taj način, za viđenje anđela neophodna je promena u samim ljudima.
Po posebnom pak promislu Božijem videli su anđele i ljudi veoma običnog, pa čak i poročnog života, kao što je na primer, lažni prorok Valaam. Što se tiče opšteg pravila, tu Sveti Oci jednodušno govore o tome da je neposredno viđenje demona za nepripremljenog čoveka krajnje opasno i štetno. Evo šta piše tim povodom u tumačenju 41 psalma Jovan Zlatoust: „Koliko demona juri po ovom vazduhu? Koliko je gnusnih sila? Kada bi im Bog samo dozvolio da nam pokažu svoj strašni i odvratni lik, mi bismo poludeli“. Naše grubo materijalno telo nam služi kao svojevrsna spasonosna pregrada koja nas štiti od neposrednog viđenja demona koje bi mogli dovesti do ludila one koji ih ugledaju. Istovremeno je neophodno istaći da su vračevi, čarobnjaci i magi, svesno ulazeći u opštenje s nečistom silom, skidali sa sebe tu spasonosnu pregradu i neposredno su viđali demone. Do isto takvog viđenja nečistih duhova dovodi bavljenje jogom i drugim istočnjačkim religijama koje imaju demonsku usmerenost.
Na pitanje: „Zašto mnogi ljudi ne osećaju demonski uticaj?“ vrlo dobar odgovor daje preosvećeni Inokentije, arhiepiskop Hersonski. Evo njegove pouke: „Da bi čovek osećao na sebi dodir duha tame, treba i sam da bude svetao, a grešnik je tama. Na čistoj beloj haljini i mala mrlja odmah se primećuje, a na crnoj haljini se ne primećuju ni najcrnje velike mrlje. U duši svetloj i čistoj, bilo kakva misao koju je bacio đavo odmah proizvodi pometnju, težinu i bol u srcu, a u duši grešnika, mračnoj i uprljanoj, i samo njegovo prisustvo je neprimetno. Takvoj neprimetnosti pomaže duh zlobe svim silama: jer kakva mu je korist da bude primetan? Da dopušta da ga ljudi neposredno osećaju? To bi značilo da učini da beže od njega. Zato se on, tiranski vladajući grešnikom, u isto vreme se trudi da ovoga drži u istoj toj prelešćenosti kako ovaj, tobože, deluje sam od sebe i kako je u svemu savršeno slobodan“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *